Википедија

Гуру Грант Сахиб

Гуру Грант Сахиб (панџабски: ਗੁਰੂ ਗ੍ਰੰਥ ਸਾਹਿਬ/) је централно верско писмо сикхизма, којег Сики сматрају коначним, сувереним и вечно живим Гуруом након лозе од десет људских гуруа религије. Ади Грант је прво издање које је сачинио пети гуру Сика Арјан Дев (1563–1606). Гуру Гобинд Синг, десети гуру Сика, није додао ниједну своју химну; међутим, он је додао свих 115 химни Гуруа Тег Бахадура, деветог гуруа Сика, Ади Гранту и прогласио је текст својим наследником.[1] Ово друго издање постало је познато као Гуру Грант Сахиб и понекад се назива и Ади Грант.[2][3]

Текст се састоји од. {{паге1|титле=ангова (страница) и 6000 шабада (линија композиција),[4][5] које су поетично приказане и постављене у ритмички древни древни северноиндијски класични облик музике.[6] Највећи део светог писма је подељен у тридесет и један раг, а сваки раг Гранта је подељен према дужини и аутору. Хвалопевови у светом писму су поређани првенствено према рагама у којима се читају.[4] Гуру Грант Сахиб је написан у Гурмуки писму, на разним језицима, укључујући лахнда (западни панџабски), брај баша, кариболи, санскрит, синди и персијски. Копије на овим језицима често имају генерички назив Сант Баша.[7]

Гуру Грант Сахиб је сачинило претежно шест гуруа Сика: Гуру Нанак, Гуру Ангад, Гуру Амар Дас, Гуру Рам Дас, Гуру Арјан и Гуру Тег Бахадур. Он такође садржи и поетска учења тринаест хиндуистичких сант песника Бакти покрета (светаца) и два муслиманска суфијска песника.[8][9]

Визија у Гуру Грант Сахиба је друштво засновано на божанској правди без икаквог угњетавања.[10][11] Иако Грант признаје и поштује света писма хиндуизма и ислама, то не подразумева морално помирење с било којом од ових религија.[12]{{ците боок|аутхор= Постављен је у|титле=гурдвари Сика (храму). Типични Сик се клања или испружи пред њим него што уђе у такав храм.[13] Грант се поштује као вечни гурбани и духовни ауторитет у сикизму.[14]

Историја уреди

 
Гуру Грант Сахиб

Гуру Нанак Дев компоновао је химне, које су његови следбеници певали у раги постављеној музици.[15] Његов наследник Гуру Ангад Дев отворио је центре и дистрибуирао ове химне. Заједница би певала химне, а његови агенти су прикупљали донације.[16] Ту традицију су наставили и трећи и четврти гуру. Пети гуру, Гуру Арјан Дев, открио је да Прити Чанд - његов најстарији брат и конкурентски потраживач на гуру статус Сика, имао копију ранијег потија са химнама и да је дистрибуирао химне претходних гуруа заједно са својим сопственим химнама.[17] Гуру Арјан је сматрао да је то неприхватљиво и настојао је да успостави аутентичне антологије одобрених химни.[18]

Гуру Арјан почео је да саставља званично одобрену верзију светог писма за заједницу Сика. Он је послао своје сараднике широм Индијског потконтинентата да сакупе циркулирајуће химне гуруа Сика и уверио је Мохана, сина Гуруа Амар Даса, да му преда збирку верских списа прва три гуруа.[18] Док су се његови сарадници враћали са својим збиркама, Гуру Арјан је одабрао и уређивао химне за уврштавање у Ади Грант са Бај Гурдасом као својим писаром.[19][ноте 1] Овај напор је произвео неколико нацрта и рукописа, од којих су неки преживели до савременго доба.[17][21]

Содији тврде да је овај рукопис најстарији и да је га делимично написао Гуру Нанак. Међутим, ова тврдња је први пут разматрана тек много касније, у текстовима који се приписују Харију из 17. века, унуку Прити Чанда. На основу доказа на сачуваним фотографијама, мало је вероватно да је Гуру Нанак написао или одржавао поти. Карактеристике његовог гурмуки писма и језика сугеришу да су химне знатно старије и да су предканонске химне биле записане у раном сикизму и сачуване од стране сикских гуруа пре него што их је уредио Гуру Арјан. Постојање рукописа Гуру Харсахаја сведочи о раној традицији списа Сика, његовом постојању у различитим облицима и конкуренцији идеја о његовом садржају, укључујући Мул Мантара.[22]

Познате су многе мање варијације и три значајне Ади Грантове рецензије; они пружају увид у то како је свето писмо Сика састављано, уређивано и ревидирано током времена.[21] Постоји и четврта значајна верзија која се зове Лахори бир, али се првенствено разликује по томе како су химне распоређене и завршним страницама Ади Гранта.[21][ноте 2]

Напомене уреди

  1. ^ Према Кушвант Сингу, док је рукопис био састављан, Акбар - могулски цар, добио је извештај да Ади Грант садржи одломке који клеветају ислам. Стога је затражио да га прегледа.[20] Баба Буда и Бај Гурдас донели су му копију рукописа и прочитали неколико химни из њега. Акбар је одлучио да је овај извештај лажан и данирао је рукопису 51 златни мохур. Међутим, ова подршка писму Сика и сикизму била је краткотрајна. Након што је Акбар умро, а Џехангир је називао сикхизам „лажном проповешћу”. По његовом налогу Гуру Арјан који је саставио прво издање писма Сика био је мучен и погубљен.[20]
  2. ^ Још једна контроверза је откриће два празна листа у рукопису Картарпур (близу странице 703) и зашто је химна Рамакали на тој страници само два почетна реда. За разлику од Картарпурског рукописа, Бано рукопис Адија Гранта, откривен у Канпуру и датиран у 1644. годину, идентичан је у свим аспектима, али нема празних страница, а на страницама фолија близу 703 је потпуна химна. Бано бир је био контроверзан, јер укључује многе хиндуистичке обреде прелаза (санскара) у тој верзији Ади Грантха.[23] Према V.Х. Маклеоду, разлика у две верзије може бити због три могућности, од којих се он суздржава:[24] прво, Гуру Арјан је намерно оставио празне странице фолија да би их касније довршио, али није могао јер га је ухапсио и погубио могулски цар Јехангир; друго, химна и странице постојале су у оригиналном рукопису, Бано бир је старији, странице су уклонили Калса Сики из Картарпурског рукописа и заменили их празним фолијама у покушају да издвоје идентитет Сика од Хиндуса током покрета Синга Саба Мовемент; треће, празне странице је намерно оставио Гуру Арјан из непознатих разлога, а комплетна химна у Бано биру је интерполација коју је додао следбеник Сика који је желео да у текст унесе ритуале браманског обреда. Према Г.Б. Сингу – научнику Сика који је био пионир проучавања раних рукописа Сика, докази подржавају другу теорију.[23][25] Према Пашаура Сингу, његово испитивање рукописа и лингвистичких доказа даје подршку трећој теорији, напомињући мању шаку и другачији алат за писање којим су написана преостала 22 реда, сами редови не одговарају ранијим рукописима и разликују се по структури и лексици из осталих списа Гуруа Арјана, присуство других кратких стихова у свим рукописима попут Вар Басанта са само три строфе, и указује на чињеницу да је Г.Б. Синг је изнео тврдњу без да је заправо испитао текст, наводећи да се чинило да је служио интересима Арије Самаја на основу његових писања.[23]

Референце уреди

  1. ^ Партридге, Цхристопхер Хугх (2005). Интродуцтион то Wорлд Религионс. стр. 223. 
  2. ^ Капоор, Сукхбир. Гуру Грантх Сахиб: Ан Адванце Студy. Хемкунт Пресс. стр. 139. ИСБН 9788170103219. 
  3. ^ Ади Грантх, Енцyцлопаедиа Британница
  4. ^ а б Цхристопхер Схацкле анд Арвинд Мандаир (2005), Теацхингс оф тхе Сикх Гурус|публисхер=Роутледге|yеар=1430|исбн=978-0415266048|пагес=}}, пагес xвии-xx
  5. ^ Пеннеy, Суе. Сикхисм. Хеинеманн. стр. 14. ИСБН 978-0-435-30470-6. 
  6. ^ Анна С. Кинг; ЈЛ Броцкингтон (2000). Тхе Интимате Отхер: Лове Дивине ин Индиц Религионс, Ориент Блацксwан. 2005. ISBN 978-8125028017. стр. 359-361.
  7. ^ Harnik Deol, Religion and Nationalism in India. Routledge. стр. 22. ISBN 978-0-415-20108-7.  line feed character у |title= на позицији 236 (помоћ). "(...) the compositions in the Sikh holy book, Adi Granth, are a melange of various dialects, often coalesced under the generic title of. Sant Bhasha."
    The Making of Sikh Scripture by Gurinder Singh Mann. Published by Oxford University Press US. 2001. ISBN 978-0-19-513024-9. стр. 5.. "The language of the hymns recorded in the Adi Granth has been called Sant Bhasha, a kind of lingua franca used by the medieval saint-poets of northern India. But the broad range of contributors to the text produced a complex mix of regional dialects."
    Surindar Singh Kohli, History of Punjabi Literature. Page 48. National Book. 1993. ISBN 978-81-7116-141-6.. "When we go through the hymns and compositions of the Guru written in Sant Bhasha (saint-language), it appears that some Indian saint of 16th century...."
    Nirmal Dass, Songs of the Saints from the Adi Granth. SUNY Press. 2000. pp. 13. ISBN 978-0-7914-4683-6.     . "Анy аттемпт ат транслатинг сонгс фром тхе Ади Грантх цертаинлy инволвес wоркинг нот wитх оне лангуаге, бут северал, алонг wитх диалецтицал дифференцес. Тхе лангуагес усед бy тхе саинтс ранге фром Санскрит; регионал Пракритс; wестерн, еастерн анд соутхерн Апабхрамса; анд Сахискрити. Море партицуларлy, wе финд сант бхасха, Маратхи, Олд Хинди, централ анд Лехнди Пањаби, Сгеттланд Персиан. Тхере аре алсо манy диалецтс деплоyед, суцх ас Пурби Марwари, Бангру, Дакхни, Малwаи, анд Аwадхи."
  8. ^ Схапиро, Мицхаел C.; Дасс, Нирмал (2002). „Сонгс оф тхе Саинтс, фром тхе Ади Грантх”. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy. 122 (4): 924—929. дои:10.2307/3217680. 
  9. ^ Парриндер, Геоффреy (1971). Wорлд Религионс: Фром Анциент Хисторy то тхе Пресент. Унитед Статес: Хамлyн. стр. 256. ИСБН 978-0-87196-129-7. 
  10. ^ Торкел Брекке. Религион, Wар, анд Етхицс: А Соурцебоок оф Теxтуал Традитионс (Едиторс: Грегорy M. Реицхберг анд Хенрик Сyсе), Цамбридге Университy Пресс. 2014. ISBN 978-0521450386. стр. 673, 675, 672-686.
  11. ^ Christopher Shackle and Arvind Mandair (2005), Teachings of the Sikh Gurus. Routledge. ISBN 978-0415266048.  line feed character у |title= на позицији 315 (помоћ), pages xxxiv-xli
  12. ^ William Owen Cole; Piara Singh Sambhi (1995). The Sikhs: Their Religious Beliefs and Practices. Sussex Academic Press. стр. 40, 157. ISBN 978-1898723134. 
  13. ^ William Owen Cole and Piara Singh Sambhi (1995), The Sikhs: Their Religious Beliefs and Practices|publisher=Sussex Academic Press|year=|isbn=978-1898723134|pages=44}}
  14. ^ Torkel Brekke (2014), Religion, War, and Ethics: A Sourcebook of Textual Traditions (Editors: Gregory M. Reichberg and Henrik Syse), Cambridge University Press. ISBN 978-0521450386. стр. 675.
  15. ^ Singh, Khushwant (1991). A History of the Sikhs: Vol. 1. 1469-1839. Oxford University Press. стр. 46. 
  16. ^ Singh, Khushwant (1991). A History of the Sikhs: Vol. 1. 1469-1839. Oxford University Press. стр. 50. 
  17. ^ а б Gurinder Singh Mann (2001). The Making of Sikh Scripture. Oxford University Press. стр. 33—36. ISBN 978-0-19-513024-9. 
  18. ^ а б Singh, Khushwant (1991). A History of the Sikhs: Vol. 1. 1469-1839. Oxford University Press. стр. 57—58, 294—295. Приступљено 18. 12. 2011. 
  19. ^ Trumpp, Ernest (2004) [1877]. The Ādi Granth or the Holy Scriptures of the Sikhs. India: Munshiram Manoharlal Publishers. стр. 1xxxi. ISBN 978-81-215-0244-3. 
  20. ^ а б Singh, Khushwant (1991). A History of the Sikhs: Vol. 1. 1469-1839. Oxford University Press. стр. 57—61. 
  21. ^ а б в Singh, Pashaura; Louis E. Fenech (2014). The Oxford Handbook of Sikh Studies. Oxford University Press. стр. 127—129. ISBN 978-0-19-969930-8. 
  22. ^ Gurinder Singh Mann (2001). The Making of Sikh Scripture. Oxford University Press. стр. 36—38. ISBN 978-0-19-513024-9. 
  23. ^ а б в Arjan, Guru; Singh, Pashaura (1996). „Guru Arjan's Rāmakalī Hymn: The Central Issue in the Kartarpur-Banno Debate”. Journal of the American Oriental Society. 116 (4): 724—729. JSTOR 605443. doi:10.2307/605443. 
  24. ^ W.H. McLeod (1979), The Sikh scriptures: Some Issues, in Sikh Studies: Comparative Perspectives on a Changing Tradition by Mark Jurgensmeyer and N Gerald Barrier (editors), University of California Press, Berkeley Religious Studies Series and Theological Union, pages 101–103
  25. ^ G.B. Singh (1944), Sri Guru Granth Sahib dian Prachin Biran, Modern Publishers Lahore, (Original (Gurmukhi script); For discussion in English, see Chapter 22 of G Kumar

Literatura уреди

  • Banga, Indu (2017). Jacobsen, Knut A.; et al., ур. Брилл'с Енцyцлопедиа оф Сикхисм. Брилл Ацадемиц. ИСБН 978-90-04-29745-6. 
  • Дилгеер, Харјиндер Сингх (1997), Тхе Сикх Референце Боок; Сикх Университy Пресс / Сингх Бротхерс Амритсар, 1997.
  • Дилгеер, Харјиндер Сингх (2005), Дицтионарy оф Сикх Пхилосопхy; Сикх Университy Пресс / Сингх Бротхерс Амритсар, 2005.
  • Дилгеер, Харјиндер Сингх (2008), Сикх Тwареекх; Сикх Университy Пресс / Сингх Бротхерс Амритсар, 2008.
  • Дилгеер, Харјиндер Сингх (2012), Сикх Хисторy (ин 10 волумес); Сикх Университy Пресс / Сингх Бротхерс Амритсар, 2010–2012.
  • Дуггал, Картар Сингх (1988). Пхилосопхy анд Фаитх оф Сикхисм. Хималаyан Институте Пресс. ИСБН 978-0-89389-109-1. 
  • Каур, Сурјит; Амонгст тхе Сикхс: Реацхинг фор тхе Старс; Неw Делхи: Роли Боокс. 2003. ISBN 81-7436-267-3.
  • Кхалса, Гуру Фатха Сингх; Фиве Парагонс оф Пеаце: Магиц анд Магнифиценце ин тхе Гуру'с Wаy, Торонто: Монкеy Миндс Пресс, 2010, ISBN 0-9682658-2-0, ГуруФатхаСингх.цом
  • Кхалса, Сханти Каур; Тхе Хисторy оф Сикх Дхарма оф тхе Wестерн Хемиспхере; Еспанола, Неw Меxицо, УС: Сикх Дхарма. 1995. ISBN 0-9639847-4-8.
  • Сингх, Кхусхwант (2006). Тхе Иллустратед Хисторy оф тхе Сикхс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-567747-8. 
  • Сингх, Патwант (1999). Тхе Сикхс. Рандом Хоусе. ИСБН 978-0-385-50206-1. 
  • Такхар, Опиндерјит Каур (2005). Сикх Идентитy: Ан Еxплоратион оф Гроупс Амонг Сикхс. Бурлингтон, Вермонт: Асхгате. ИСБН 0-7546-5202-5. 
  • Тхе Сикхс ин Хисторy: А Милленниум Студy бy Сангат Сингх, Ноел Qуинтон Кинг. Неw Yорк. 1995. ISBN 81-900650-2-5.
  • А Хисторy оф тхе Сикхс: Волуме 1: 1469–1838 бy Кхусхwант Сингх. Оxфорд Индиа Папербацкс (13 Јануарy 2005). ISBN 0-19-567308-5.
  • Тхе Сикхс оф тхе Пуњаб бy Ј. С. Греwал. Публисхед бy Цамбридге Университy Пресс (28 Оцтобер 1998). ISBN 0-521-63764-3.
  • Тхе Сикхс: Хисторy, Религион, анд Социетy бy W. Х. МцЛеод. Публисхед бy Цолумбиа Университy Пресс (15 Април 1989). ISBN 0-231-06815-8.
  • Тхе Сикх Диаспора: Традитион анд Цханге ин ан Иммигрант Цоммунитy (Асиан Америцанс — Рецонцептуалисинг Цултуре, Хисторy, Политицс) бy Мицхаел Ангело. Публисхед бy Роутледге (1 Септембер 1997). ISBN 0-8153-2985-7.
  • Глорy оф Сикхисм бy Р. M. Цхопра, Санбун Публисхерс, 2001, ОЦЛЦ 499896556, Глорy оф Сикхисм на сајту Гугл књиге.
  • Тхе Пхилосопхицал анд Религиоус Тхоугхт оф Сикхисм бy Р. M. Цхопра, Спарроw Публицатион, Колката. 2014. ISBN 978-81-89140-99-1.
  • ' - Х Оберои - 1994 Университy оф Цхицаго Пресс. Тхе Цонструцтион оф Религиоус Боундариес: Цултуре, Идентитy, анд Диверситy ин тхе Сикх Традитион. ИСБН 0-226-61592-8. 
  • . Арцхитецтурал Херитаге оф а Сикх Стате: Фаридкот. бy Субхасх Парихар, Делхи: Арyан Боокс Интернатионал. 2009. ИСБН 978-81-7305-386-3. 
  • А Студy оф Религионс бy Р. M. Цхопра, Анурадха Пракасхан, Неw Делхи. 2015. ISBN 978-93-82339-94-6.

Спољашње везе уреди

 
Гуру Грант Сахиб на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Guru_Grant_Sahib&oldid=27676278”