Хаићанска револуција

Хаићанска револуција (франц. Révolution haïtienne) је назив за низ међусобно повезаних оружаних сукоба који су се одиграли на карипском острву Хиспаниола од 1791. до 1804. године,[3] а који су довели до престанка дотадашње француске власти над западним делом острва, колонијом Сан Доминго, односно успоставом независне државе Хаити. Започео је као устанак тамошњих, претежно црних и мулатских робова против француских белих робовласника, великим делом подстакнут револуционарним збивањима у самој Француској, односно прокламираним идеалима о људским и грађанским правима која су укључивала укидање ропства. Сукоб је био искомпликован како фракцијским сукобима међу самим Хаићанима, тако и избијањем француских револуционарних ратова због којих су се у сукоб на Хаитију умешале Британија и Шпанија. У завршној фази су се бивши робови на челу са Франсоа Доминик Тусен-Лувертиром и Жан-Жаком Десалином окренули против Наполеона Бонапарте и 1803. године разбили последњи француски покушај успоставе власти над острвом, а почеком 1804. су прогласили независност. Хаити је тако, уз САД, постао најстарија независна држава западне хемисфере, а Хаићанска револуција се често наводи као једини успешни устанак робова у историји.[4] Данас је на широко прихваћена као одлучујући тренутак у историји расизма у Атлантском свету.[5]

Хаићанска револуција
Дио француских револуционарних и Наполеонских ратова
Баттле фор Палм Трее Хилл.јпг
Битка код Сан Доминга, слика Јануара Суходлоског која приказује сукоб пољских легионара у францсукој служби са хаићанским револуционарима
Вријеме:21. август 1791 – 1. јануар 1804
Мјесто:Сан Доминго
Резултат:

Хаићанска победа

Територијалне
промјене:
успостављено независно Царство Хаити
Сукобљене стране
1791–1793
Бивши робови
француски ројалисти
Шпанија (од 1793)
1791–1793
Робовласници
Краљевина Француска (до 1792)
Француска Република
1793–1798
француски ројалисти
Краљевство Велика Британија
Шпанија (до 1796)

1793–1798
Француска

1798–1801
Лувертурови лојалисти

1798–1801

Ригаудови лојалисти
Шпанија
1802–1804
Бивши робови
Уједињено Краљевство

1802–1804
Француска

Спаин
Команданти и вође
1791–1793
Дути Букман 
Жорж Бизо
Винсент Оже Погубљен
Андре Риго

1793–1798
Пол-Луис Дубук
Томас Мејтланд
Жоакин Морено

1798–1801
Тусен-Лувертир

1802–1804
Тусен
Лувертир
 Суррендеред
Жан-Жак Десалин
Хенри Кристоф
Александар Петион
Франсоа Каноас
Џон Дакворт
Џон Лоринг
1791–1793
Виконт де Бланшеланд
Легер-Фелисит Сонтонакс

1793–1798
Тусен-Лувертир
Андре Рижо
Алексанар Петион

1798–1801
Андре Рижо

1802–1804
Наполеон Бонапарта
Шарл Леклер 
Виконт де Рошамбо Суррендеред
Виларе де Жоајез
Федерико Гравина
Јачина
редовне трупе: 55.000,
добровољци: 100,000+
31,000[1]
редовне трупе: 60.000,
86 линијских бродова и фрегата
Жртве и губици
Хаићани: 200.000 мртвих[2]
Британци: 45.000 мртвих[2]
Француска: 75.000 мртвих[2]
Бели колонисти: 25.000 мртвих[2]

РеференцеУреди

  1. ^ Мадиоу, Тхомас (1848). Хистоире д'Хаити Волуме 3 оф Хистоире д'Хаïти [1492]-. Ј. Цоуртоис. стр. 313. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Сцхеина. Латин Америца'с Wарс. Потомац Боокс. стр. 1772. 
  3. ^ Хоцхсцхилд, Адам (2005). Бурy тхе Цхаинс. Хоугхтон Миффлин. 
  4. ^ Книгхт, Франклин W. (фебруар 2000). „Тхе Хаитиан Револутион”. Тхе Америцан Хисторицал Ревиеw. 105 (1): 103—115. дои:10.2307/2652438. 
  5. ^ Јосепх, Целуциен L. (2012). „'Тхе Хаитиан Турн': Ан Аппраисал оф Рецент Литерарy анд Хисториограпхицал Wоркс он тхе Хаитиан Револутион”. Јоурнал оф Пан Африцан Студиес. 5 (6): 37—55. 

ЛитератураУреди

  • Баур, Јохн. "Интернатионал Реперцуссионс оф тхе Хаитиан Револутион." Тхе Америцас 26, но. 4 (1970).
  • Блацкбурн, Робин. "Хаити, Славерy, анд тхе Аге оф тхе Демоцратиц Револутион", Wиллиам анд Марy Qуартерлy 63.4, 633–674 (2006)
  • Брyан, Патрицк Е. (1984). Тхе Хаитиан Револутион анд Итс Еффецтс. Хеинеманн. ИСБН 978-0-435-98301-7. Приступљено 15. 5. 2015. 
  • Ценсер,Јацк Рицхард; Хунт, Лyнн Аверy (2001). Либертy, Еqуалитy, Фратернитy Еxплоринг тхе Френцх Револутион. Пенн Стате Университy Пресс. ИСБН 978-0-271-02088-4. 
  • Дубоис, Лаурент (2005). Авенгерс оф тхе Неw Wорлд. Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-01826-6. 
  • Дубоис, Лаурент; Гарригус, Јохн D. (2006). Славе Револутион ин тхе Цариббеан, 1789–1804 А Бриеф Хисторy wитх Доцументс. Бедфорд/ст Мартинс. ИСБН 978-0-312-41501-3. 
  • Фицк, Царолyне "Тхе Хаитиан револутион анд тхе лимит оф фреедом: дефининг цитизенсхип ин тхе револутионарy ера". Социал Хисторy, Вол 32. Но 4, Новембер 2007
  • Гарригус, Јохн D. (2006). Бефоре Хаити Раце анд Цитизенсхип ин Френцх Саинт-Домингуе. Мацмиллан. ИСБН 978-1-4039-7140-1. 
  • Геггус, Давид Патрицк (2001). Тхе Импацт оф тхе Хаитиан Револутион ин тхе Атлантиц Wорлд. Цолумбиа: Университy оф Соутх Царолина Пресс. ИСБН 978-1-57003-416-9. 
  • Гирард, Пхилиппе. "Блацк Таллеyранд: Тоуссаинт Лоувертуре'с Сецрет Дипломацy wитх Енгланд анд тхе Унитед Статес," Wиллиам анд Марy Qуартерлy 66:1 (Јан. 2009), 87–124.
  • Гирард, Пхилиппе. "Наполéон Бонапарте анд тхе Еманципатион Иссуе ин Саинт-Домингуе, 1799–1803," Френцх Хисторицал Студиес 32:4 (Фалл 2009), 587–618.
  • Гирард, Пхилиппе Р. (2011). Тхе славес wхо дефеатед Наполеон : Тоуссаинт Лоувертуре анд тхе Хаитиан Wар оф Индепенденце, 1801–1804. Тусцалооса: Университy оф Алабама Пресс. ИСБН 978-0-8173-1732-4. 
  • Гирард, Пхилиппе. "Јеан-Јацqуес Дессалинес анд тхе Атлантиц Сyстем: А Реаппраисал," Wиллиам анд Марy Qуартерлy (Јулy 2012).
  • Цyрил Лионел Роберт Јамес (1989). Тхе Блацк Јацобинс Тоуссаинт Лоувертуре анд тхе Сан Доминго Револутион (2нд изд.). Винтаге. ИСБН 978-0-679-72467-4. 
  • Јосепх, Целуциен L. Раце, Религион, анд Тхе Хаитиан Револутион: Ессаyс он Фаитх, Фреедом, анд Децолонизатион (ЦреатеСпаце Индепендент Публисхинг Платформ, 2012)
  • Јосепх, Целуциен L. Фром Тоуссаинт то Прице-Марс: Рхеториц, Раце, анд Религион ин Хаитиан Тхоугхт (ЦреатеСпаце Индепендент Публисхинг Платформ, 2013)
  • Отт, Тхомас О. Тхе Хаитиан Револутион, 1789–1804. Университy оф Теннессее Пресс, 1973.
  • Јосепх Елисéе Пеyре-Феррy (2006). Јоурнал дес опéратионс милитаирес де л'армéе франçаисе à Саинт-Домингуе 1802–1803 соус лес ордрес дес цапитаинес-гéнéрауx Лецлерц ет Роцхамбеау. Лес Едитионс де Парис-Маx Цхалеил. ИСБН 978-2-84621-052-2. 
  • Попкин, Јеремy D., Yоу Аре Алл Фрее: Тхе Хаитиан Револутион анд тхе Аболитион оф Славерy (Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс, 2010)
  • Јефферс, Јен (2016) „Фреедом Ат Алл Цост: Ремемберинг Хисторy'с Греатест Славе Ребеллион”. Тхе Равен Репорт. 
  • Сцотт, Јулиус С. (2018). Тхе Цоммон Wинд: Афро-Америцан Цуррентс ин тхе Аге оф тхе Хаитиан Револутион. Версо Боокс. ИСБН 9781788732475. 

Спољашње везеУреди