Халкопирит
Халкопирит је најчешћа и најраспрострањенија руда бакра.[1][2] Он је веома значајан индустријски минерал. Неки његови примерци су слични пириту, па га зато понекад бркају са златом.
![]() Халкопиритни кристал | |
Опште информације | |
---|---|
Категорија | Минерал |
Формула | ЦуФеС2 |
Кристалне системе | тетрагонални |
Идентификација | |
Молекулска маса | 183.54 |
Боја | месинг зута |
Прелом | нераван |
Густина | 4,3-4,4 |
Ултравиолетна флуоресценција | не постоји |
Халкопирит има зуту боју месинга, те изгледа као злато, али је мало тврдји од њега. Његово име, које потиче од грчких речи halkos (бакар) и pir (ватра), први пут је употребљено 1725. године. Међутим, халкопирит је као минерал познат од давнина. Старогрчки филозоф Аристотел (384. п.н.е. - 322. п.н.е.) помиње руду која садржи бакар, у Атину донету са Кипра. Иако се поуздано не зна о ком минералу је реч, неки стручњаци верују да би то могао бити халкопирит. Овај минерал је и данас познат под алтернативним именом бакарни пирит. Процењено је да се отприлике 80 процената бакра, који се тренутно производи у свету, добија из (халкопирита). Управо због тога, изненађује чињеница да халкопирит као руда није претерано богат бакром: само око 35 процената његове масе чини бакар, док рецимо куприт понекад може да садржи чак 88,8 процената бакра у чистом облику.
Референце уреди
- ^ Klein, Cornelis and Cornelius S. Hurlbut, Jr., Manual of Mineralogy, Wiley, 20th ed., 1985, pp. 277 – 278 ISBN 0-471-80580-7
- ^ Palache, C., H. Berman, and C. Frondel (1944) Dana’s system of mineralogy, (7th edition), v. I, 219–224