Википедија

Хидрат

Хидрат је термин који се користи у неорганској и органској хемији да се укаже на чињеницу да супстанца садржи воду.[1] Хемијско стање воде широко варира међу хидратима. Неки од њих су тако названи пре него што је њихова хемијска структура била разјашњена.

Хемијска природа хидрата уреди

Органска хемија уреди

У органској хемији, хидрат је једињење формирано додатком воде или њених компоненти у други молекул.[2][3] На пример, етанол, CH3-CH2-OH, се може сматрати хидратом етена, CH2=CH2, који је формиран додатком H на један C и OH на други C. Молекул воде се може елиминисати, на пример дејством сумпорне киселине. Један други пример је хлорал хидрат, CCl3-CH(OH)2, који се може формирати реакцијом воде са хлоралом, CCl3-CH=O.

Неки молекули се називају хидратима из историјских разлога. За глукозу, C6H12O6, се оригинално мислило да је C6(H2O)6, те је названа угљени хидрат, мада је то веома неподесан опис њене структуре. Метанол се често продаје као “метил хидрат”, из чега имплицитно произилази некоректна формула CH3OH2, док је коректна формула CH3-OH.

Многи органски молекули, као и неоргански, формирају кристале који садрже воду у кристалној структури, мада није дошло до промена хемијске структуре органског молекула током кристализације. Шећер трехалоза, на пример, постоји као анхидрат (тачка топљења 203 °C) и као дихидрат (тачка топљења 97 °C). Протеински кристали често имају и до 50% воденог садржаја.

Неорганска хемија уреди

Хидрати су неорганске соли које "садрже молекуле воде комбиноване у одређеном односу као интегрални део кристала"[4] која је било везана за метални центер или је кристалисана са металним комплексом.[5] За такве хидрате се каже да садрже кристализациону воду или воду хидрације. Ако су кристали формирани са тешком водом, и.е. водоник је замењен деутеријумом, онда се термин деутерат може користити уместо термина хидрат.

    
Анхидратни
кобалт(II) хлорид
CoCl2		 Кобалт(II) хлорид
хексахидрат
CoCl2·6H2O

Живописан пример хидрата је кобалт(II) хлорид, који прелази из плаве у магента (црвену) боју након хидрације, и који се стога може користити као индикатор воде.

Нотација хидратног једињења је  • nХ2О, где је n број молекула воде по јединици соли. Она се користи да укаже на чињеницу да је со хидратисана. Вредност n је обично мали цео број, мада може да буде и фракциона вредност. У монохидрату n је један, у хексахидрату n је 6 итд. (типични префикси су моно, ди, три, тетра, пента, хекса, хепта, окта, нона, дека). Таква вода се назива водом кристализације. Примери су боракс декахидрат и халкантит (CuSO4∙5H2O).

Hidrat koji je izgubio vodu se zove anhidrid, i on normalno gubi dodatnu vodu samo nakon jakog zagrevanja. Neki anhidridi se veoma lako hidratišu, te se nazivaju higroskopnim materijama, i koriste se za kao agensi za sušenje ili desikanti.

Reference уреди

  1. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  2. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  3. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  4. ^ „Hydrate”. Farlex, Inc (TheFreeDictionary.com). Приступљено 8. 7. 2009. 
  5. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 

Literatura уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hidrat&oldid=26746952”