III Симфонија (Сибелијус)

Симфонија број 3. , C - Дур, опус 52. Жана Сибелијуса

Опште карактеристике

Сибелијусова Трећа Симфонија, довршена је и премијерно изведена 25. септембра 1907. године у Хелсинкију. Новембра исте године са успехом је изведена и у Москви, што је посебно занимљиво са аспекта да је Финска у то време била део царске Русије. Ово је већ једна кратка Симфонија, конципирана у три става, од којих се скерцо и финале концентришу у трећем, финалном ставу. Једно је од пионирских дела са подручја музичког неокласицизма. Симфонија је настала у време обимне преписке Сибелијуса са Густавом Малером, па ипак, нема у њој ни трага од некаквог титанизма. I оркестар је постао много мањи. Симфонија је трајања 27 минута и позната је под именом Нордијска пасторала.

Анализа дела

• Први став је ’’Аллегро модерато’’, писан у сонатном облику. I овде, након краћег израстања из првобитног језгра, одлучној и жустрој првој теми, супротставља се друга лиричнија, са призвуком сете. У развојном делу оне се разрађују, при чему одлучан карактер прве теме остаје доминантан, избијајући у први план и потискујући понешто пригушен али разметљив, карактер друге теме. На крају става, стиче се утисак да он замире, али он се окончава једном карактеристичном провалом снаге.

• Други став је ’’Андантино цон мото, qуаси аллегретто’’ и сав је у играчком, валцерском покрету, са карактеристичним пицикатима басовских инструмената.

• Финални трећи став је ’’Модерато – Аллегро ма нон танто’’. Најпре наступа тема умереног покрета, карактера скерца, поступно се развије и прелази у веома покретљиви и елегантни финале. Ту се тематски материјал излаже, прожима и осенчен тамнијим тонским бојама, достиже музички врхунац и прелази у веома окретну, разиграну тријумфалну песму која окончава Симфонију једном снажном кодом целог оркестра.

Извођачи

Симфонијски Оркестар Московске Радио Телевизије, диригент: Генадиј Рождественски

Берлински Симфонијски Оркестар, диригент: Курт Сандерлинг.