Изобутерна киселина
Изобутерна киселина (2-метилпропаноинска киселина) је карбоксилна киселина са структурном формулом (CH3)2-CH-COOH. Она је присутна у слободном стању у рогачу (Ceratonia siliqua) и у корену Arnica dulcis, и као етил естар у кротонском уљу.
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
2-Metilpropanoinska kiselina
| |||
| Други називи
Изобутирна киселина
2-Метилпропионска киселина />Изобутаноинска киселина | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.001.087 | ||
| КЕГГ[2] | |||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| C4H8O2 | |||
| Моларна маса | 88,11 g/mol | ||
| Густина | 0,9697 g/cm3 na 0 °C | ||
| Тачка топљења | −47 °C (−53 °F; 226 K) | ||
| Тачка кључања | 155 °C (311 °F; 428 K) | ||
| Киселост (пКа) | 4,86[3] | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Изобутирна киселина је изомер n-бутерне киселине. Оне имају исту хемијску формулу C4H8 О2 али различиту структуру.
Продукција уреди
Изобутирна киселина се може вештачки припремити хидролизом изобутиронитрила са алкалијама, оксидацијом изобутанола калијум дихроматом и сумпорном киселином,[4] или дејством натријум амалгама на метакрилну киселину. Он је течност донекле непријатног мириса, која кључа на 155 °C. Њена специфична тежина је 0.9697 (0 °C). При загревању са хромном киселином на 140 °C, она даје угљен-диоксид и ацетон. Алкални калијум перманганат је оксидује до α-хидроксиизобутерне киселине, (CH3)2-C(OH)-COOH. Њене соли су растворније у води од соли бутерне киселине.
Биолошка продукција уреди
Изобутерна киселина се такође може индустријски произвести користећи модификоване бактерије и шећерни супстрат.[5]
Изобутерна киселина је задржано тривијално име у ИУПАЦ правилима.[6]
Референце уреди
- ^ Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (11тх изд.). Мерцк Публисхинг. 1989. стр. 5039. ISBN 091191028X. </noinclude>
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Bjerrum, J., et al. Stability Constants, Chemical Society, London, 1958.
- ^ I. Пиерре анд Е. Пуцхот (1873). „Неw Студиес он Валерианиц Ацид анд итс Препаратион он а Ларге Сцале”. Анн. де цхим. ет де пхyс. 28: 366.
- ^ „Биологицал патхwаyс то продуце метхацрyлате”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 09. 10. 2012.
- ^ IUPAC, A Guide to IUPAC Nomenclature of Organic Compounds (the Blue Book); Oxford: Blackwell Science (1993). ISBN 0-632-03488-2. Online edition: "Рецоммендатион Р-Р-9.1.".
