Јанош Бољај (мађ. Bolyai János; 18021860) био је мађарски математичар. Он један је од најзначајнијих математичара на пољу хиперболичке геометрије. Ова дисциплина развија се од прве половине XIX века, захваљујући раду Николаја Ивановича Лобачевског.

Јанош Бољај
портрет Јаноша Бољаја
Лични подаци
Датум рођења(1802-12-15)15. децембар 1802.
Место рођењаКлуж-Напока, Трансилванија
Датум смрти27. јануар 1860.(1860-01-27) (57 год.)
Место смртиТаргу Муреш, Аустријско царство

Биографија уреди

Родио се и одрастао у Колошвару, у Трансилванији, данашњем румунском граду Клуж-Напока.[1] Јанош је по професији био војни инжењер и имао је чин капетана у аустријској војсци. Његов отац, Фаркаш Бољај, био је Гаусов пријатељ из студентских дана. У својим писмима Гаусу, он износи резултате свог сина с подручја хиперболичке геометрије. Гаус одговара како не може да хвали резултате младог Јаноша, јер би тиме хвалио себе, одајући му тиме признање. Наиме, Гаус је стварно и сам дошао до истих резултата, али није смио да их објави, плашећи се одјека који би ти радови могли изазвати у научним круговима.

Прве резултате Бољај је објавио као додатак раду свог оца, а касније их Фаркаш Бољај издаје под називом: "Прилог који садржи науку о простору апсолутно истиниту, која не зависи о истинитости или лажности Еуклидовог V постулата, са додатком, у случају лажности, геометријске квадратуре круга."

Референце уреди

  1. ^ „Мађарска – Јанош Бољај”. Елементаријум. Приступљено 24. 1. 2020. 

Спољашње везе уреди