Јанош Бољај
Јанош Бољај (мађ. Bolyai János; 1802 — 1860) био је мађарски математичар. Он један је од најзначајнијих математичара на пољу хиперболичке геометрије. Ова дисциплина развија се од прве половине XIX века, захваљујући раду Николаја Ивановича Лобачевског.
Јанош Бољај | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. децембар 1802. |
Место рођења | Клуж-Напока, Трансилванија |
Датум смрти | 27. јануар 1860. (57 год.) |
Место смрти | Таргу Муреш, Аустријско царство |
Биографија уреди
Родио се и одрастао у Колошвару, у Трансилванији, данашњем румунском граду Клуж-Напока.[1] Јанош је по професији био војни инжењер и имао је чин капетана у аустријској војсци. Његов отац, Фаркаш Бољај, био је Гаусов пријатељ из студентских дана. У својим писмима Гаусу, он износи резултате свог сина с подручја хиперболичке геометрије. Гаус одговара како не може да хвали резултате младог Јаноша, јер би тиме хвалио себе, одајући му тиме признање. Наиме, Гаус је стварно и сам дошао до истих резултата, али није смио да их објави, плашећи се одјека који би ти радови могли изазвати у научним круговима.
Прве резултате Бољај је објавио као додатак раду свог оца, а касније их Фаркаш Бољај издаје под називом: "Прилог који садржи науку о простору апсолутно истиниту, која не зависи о истинитости или лажности Еуклидовог V постулата, са додатком, у случају лажности, геометријске квадратуре круга."
Референце уреди
- ^ „Мађарска – Јанош Бољај”. Елементаријум. Приступљено 24. 1. 2020.
Спољашње везе уреди