Јапанска кухиња

Јапанска кухиња обухвата регионалну и традиционалну храну из целог подручија Јапана.Традиционална кухиња Јапана, вашоку (和食) је заснована на пиринчу са мисо супом и другим јелима са доста сезонских састојака. Прилози су често риба и кувано поврће у супи. Плодови мора су такође уобичајена храна и често се спремају на жару, али се такође могу користити и сирови у облику сашимија или сушија. Плодови мора и поврће се такође ваљају у тесто и прже, а ова група јела заједнички се називају темпура (天ぷら, 天婦羅). Осим пиринча уобичајени су и резанци као што су соба (そば) и удон (うどん).

Суши

Суши

Суши (すし、寿司, 鮨, 鮓, 寿斗, 寿し, 壽司) је сирова риба сервирана на пиринчу, зачињена са сирћетом. Постоје и многе варијанте које одступају од овог правила, а најпознатије су уни (ユニ) (морски јеж) и ама-еби (アマエビ) (слатки ракови). Оригинални облик сушија, данас познатији као нарезуши, први пут је направљен у Југоисточној Азији. Постоје више врсте сушија као што су чирашизуши (ちらし寿司) инаризуши (稲荷寿司), макизуши (巻寿司), нарезуши (熟れ寿司), нигиризуши (握り寿司), ошизуши (押し寿司).

Рамен

Рамен

Рамен су резанци у сланој супи и пример су увезеног јела из Кине. Постоје четири главна народна стила: тонкоцу (トンコツ) (свињска кост), мисо (味噌), соја сос (шоју)(醤油) и со (шио)(塩). Фукуока (福岡) је посебно позната по тонкоцу рамену. Мисо рамен је специјалност Хокаида. Рамен се по правилу прави од четири основна састојака: пшенично брашно, со, вода и кансуи (関水)(алкална вода у којој је растворен натријум и калијум бикарбонат). Основа за супу је углавном пилећи или свињски бујон, у комбинацији са различитим састојцима као што су алге (комбу)(こんぶ), туна (кацуобоши)(カツオブシ) , сушене сардине (нибоши)(ニボシ) и луком.

Унаги

Унаги

Унаги (ウナギ) је речна јегуља, печена на жару и премазана слатким сосом за роштиљ. Према народнон веровању, унаги је својеврстан "противотров" за врелину и влагу јапанског лета, а постоји и народни празник кад се сервира и једе унаги, дан вола, који се пада средином јула (Доyо но усхи но хи)(牛の日). Унаки је суши који се прави од унаги јегуља и краставца. Због опасности по здравље јегуље се увек кувају а најчешће се служе са тара сосом. Унаги који се пече само у соја сосу је познат као ширајаки (シラヤキ).

Соба

Соба

Соба (そば) су дуги, танки резанци које се праве од хељдиног брашна.. Нормално се служе у врућем соја сосу са супом или на собној температури на посебном постољу од бамбуса са чорбом са стране у коју се намачу. Соба се обично једе са штапићима, и у Јапану, сматра се прихватљивим да се срче док се једу резанце, јер се тако хладе.

Шабу-шабу

Шабу-шабу (シャブシャブ) је јапанска ономатопеја за звук танких комада говедине или свињетине који се штапићима убацују у кључалу супу.

Окономијаки

Окономијаки

Окономијаки (お好み焼き) буквално "на роштиљу као што желите,", представља новији изум. То је слана палачинка пуњена по жељи (али обично су то купус и свињско месо) уз обавезну суву морску траву, мајонез и сос. Кансаи или Осака-стил је најзаступљенија верзија овог јела. Почетна смеса за пржење се прави од брашна у које се додаје рендани нагаимо (врста јама), вода или даши бујон, јаја и исецкан купус, а стављају се и други састојци као што су зелени лук, месо (обично танак слој свињског стомака, често се меша са сланином), хоботнице, лигње, шкампи, поврће, мочи или сир. Зависно од извора, окономијаки се сматрају за омлет или за палачинку, али чешће се сматра палачинком.

Тонкацу

Тонкацу

Тонкацу (トンカツ) је похован и дубоко пржен свињски котлет, датира из касног 19. века када је Јапан био под утицајем западних земаља. Најпознатија свињетина која се користи за тонкацу су куро-бута (Беркшир) и Кагошима. Служи се са мисо супом и исецканим купусом.

Јакитори

Јакитори (焼鳥) је ражњић од пилетине која се служи уз хладно пиво. Раније су се јакитори сматрали за ратничку храну. Пилетина за јакитори се прави од различитих делова пилета, а сами ражњићи се служе зачињени или сољу (шио) или таре сосом (врста соја соса).

Литература

• Оxфорд Енглисх Дицтионарy, Сецонд едитион, 1989.
• Тотман, Цонрад (2002). А Хисторy оф Јапан