Википедија

Језерце

За друге употребе, погледајте Језерце (вишезначна одредница).

Језерце је површина напуњена водом, било природно или вештачки, која је обично мања од језера.[1][2] Може се појавити природно у плавним подручјима као део речног система, или може бити донекле изолована депресија. Може да садржи плитку воду с мочварним и воденим биљкама и животињама.[3]

Клод Моне, 1916—1919
Језерце у Сважиницама, Пољска

Чиниоци који утичу на врсту живота у језерцету обухватају дубину и трајање нивоа воде, ниво храњивих материја, засенченост, присутност или одсутност улаза и испуста, учинак испашних животиња и салинитета.[4]

Језерце код Корњума, Холандија

Језерца су мала слатководна тела са плитким и мирним водама, мочварним и воденим биљкама.[5]‍:460 Баре могу бити створене широким спектром природних процеса (нпр. на поплавним подручјима као пресечени речни канали, глацијалним процесима, тресетиштем, и системима приобалних дина, од стране даброва), или могу једноставно бити изоловане депресије (као што је казанска рупа, пролећни базен, преријска рупа, или природно таласање у неисушеном земљишту) испуњене отицањем, подземним водама или падавинама, или све три од ових.[6] Они се даље могу поделити у четири зоне: зона вегетације, отворена вода, дно и површински филм.[5]‍:160–163 Величина и дубина бара често варира у великој мери у зависности од доба године; многе баре настају пролећним изливањем река. Рибњаци могу бити слатководне или бочате природе. „Језерце“ са сланом водом, са директном везом са морем које одржава пун салинитет, нормално би се сматрало делом морског окружења јер не би подржавало организме у слаткој или бочаћој води, тако да заправо нису у домену науке о несланој води.

Језерца су обично по дефиницији прилично плитка водена тела са различитим обиљем водених биљака и животиња. Дубина, сезонске варијације нивоа воде, проток хранљивих материја, количина светлости која допире до језерца, облик, присуство великих сисара, састав било које рибље заједнице и салинитет могу утицати на врсте присутних биљних и животињских заједница.[7] Мреже исхране су засноване и на слободно плутајућим алгама и на воденим биљкама. Обично постоји разнолика лепеза воденог живота, са неколико примера укључујући алге, пужеве, рибе, бубе, водене бубе, жабе, корњаче, видре и мускрате. Најбољи предатори могу укључивати велике рибе, чапље или алигаторе. Пошто су рибе главни грабежљивци на ларве водоземаца, баре које сваке године пресуше, убијајући на тај начин рибу која ту живи, представљају важно уточиште за узгој водоземаца.[7] Језерца који се сваке године потпуно осуше често су позната као пролећни базени. Нека језера настају активностима животиња, укључујући рупе алигатора и језерца даброва, а она додају значајну разноликост пејзажима.[7]

Класификација уреди

Техничка разлика између рибњака и језера није универзално стандардизована. Лимнолози и слатководни биолози су предложили формалне дефиниције за језерце, које делимично обухватају „водене површине где светлост продире до дна воденог тела“, „водене површине довољно плитке да укорењене водене биљке могу да расту свуда“ и „водене површине којима недостаје дејство таласа на обали.' Сваку од ових дефиниција је тешко измерити или проверити у пракси. Оне имају ограничену практичну употребу, и углавном се сада не користе. Сходно томе, неке организације и истраживачи су се определили за техничке дефиниције језераца и језера које се ослањају само на величину.[8]

 
Вегетирано језеро унутар пешчаних дина Националног парка Ленсоис Маранхенсес, Бразил

Неки региони Сједињених Држава дефинишу рибњак као водно тело са површином мањом од 10 акра (4,0 ха). За Минесоту, познату као „земља 10.000 језера“, се уобичајено каже да разликује језера од језераца, мочвара и других водених објеката према овој дефиницији,[9] али такође каже да се језеро разликује првенствено по деловању таласа који допиру до обале.[10] Чак и међу организацијама и истраживачима који разликују језера од бара само по величини, не постоји универзално признати стандард за максималну величину језера. Међународна Рамсарска конвенција о мочварним подручјима поставља горњу границу за величину рибњака на 8 хектара (80.000 м²; 20 акра).[11] Истраживачи за британску добротворну организацију за конзервацију језераца (која се сада зове Фресхwатер Хабитатс Труст) дефинисали су језерце као „људским дејством настало или природно водно тело које је између 1 м² (0,00010 хектара; 0,00025 акра) и 20 000 м² (2,0 хектара) 49 акра по површини и која држи воду четири месеца у години или више.” Други европски биолози су поставили горњу границу величине на 5 хектара (50.000 м²; 12 хектара).[12]

У Северној Америци, још веће водене површине називају се барама; на пример, Кристално језеро на 33 акра (130.000 м²; 13 ха), Волден Понд у Конкорду у Масачусетсу на 61 хектару (250.000 м²; 25 ха), и оближњи Спот Понд на 340 акра (140 ха). Бројни су примери у другим државама, где се водене површине мање од 10 акра (40.000 м²; 4,0 ха) називају језерима. Као што показује случај Кристалног језера, маркетиншке сврхе понекад могу бити покретачки фактор иза категоризације.[13]

 
Рибњак у Централ Парку на Менхетну, Њујорк

У пракси, водно тело се назива језерце или језеро на индивидуалној основи, пошто се конвенције мењају од места до места и током времена. По пореклу, енглески назив понд је варијанта речи поунд (фунта), што значи затворено ограђено окружење.[14] У ранијим временима, баре су биле вештачке и утилитарне, као рибњаци, воденичка језерца и тако даље. Сматра се да се значај овог својства у неким случајевима изгубио када се реч преносила у иностранство са емигрантима. Међутим, неки делови Нове Енглеске садрже „језерца“ које су заправо величине малог језера у поређењу са другим земљама. У Сједињеним Државама, природни базени се често називају језерцима. Језерца за одређену намену задржавају придев, као што је „стоцк понд” (језерце за залихе), која се користе за појење стоке. Термин се такође користи за привремену акумулацију воде из површинског отицања (барска вода).

Постоје различити регионални називи за природна језерца. У Шкотској, један од израза је лохан, који се такође може односити на велику водену површину као што је језеро. У југозападним деловима Северне Америке, језера или језерца која су привремена и често пресушена током већег дела године називају се плајас.[15] Ове површине су једноставно плитке депресије у сувим областима које се могу напунити водом само у одређеним приликама као што је вишак локалне дренаже, продирање подземних вода или киша.

Формирање уреди

 
Формирање језерца кроз цурење подземних вода у Јужној Туфи, Калифорнија

Свака депресија у земљи која сакупља и задржава довољну количину воде може се сматрати језерцетом, а оне се могу формирати различитим геолошким, еколошким и људским тераформирањем.

 
Украсно језерце са водопадом у каменој башти Нијагариних водопада

Природна језера су она која су настала услед еколошких појава. Она могу варирати од глацијалних, вулканских, флувијалних или чак тектонских догађаја. Од епохе плеистоцена, глацијални процеси су створили већину језераца северне хемисфере; пример је Преријски јамасти регион у Северној Америци.[16][17] Када се глечери повлаче, могу оставити за собом неравно тло због еластичног одскока темељне стене и равница са којих се испирају седименти.[18] Ова подручја могу развити депресије које се могу испунити вишком падавина или продирањем подземне воде, формирајући мало језерце. Језера и језерца се формирају када се лед одломи од већег глечера, на крају бива затрпан околним глечером и током времена се топи.[19] Орогеније и други тектонски догађаји су створили нека од најстаријих језера и бара на свету. Ова удубљења имају тенденцију да се брзо пуне подземним водама ако се појаве испод локалног нивоа воде. Друге тектонске пукотине или депресије могу да се попуне падавинама, локалним планинским отицањем или се напајају планинским потоцима.[20] Вулканска активност такође може довести до формирања језера и језераца кроз урушене цеви лаве или вулканске купе. Природне поплавне равнице дуж река, као и предели који садрже много депресија, могу доживети пролећне/кишне поплаве и топљење снега. Привремена или пролећна језерца се стварају на овај начин и важна су за узгој риба, инсеката и водоземаца, посебно у великим речним системима као што је Амазон.[21] Нека језерца су створена искључиво од животињских врста као што су даброви, бизони, алигатори и други крокодили путем проклињања и ископавања гнезда.[22][23] У пределима са органским земљиштем, локални пожари могу створити депресије током периода суше. Оне имају тенденцију да се пуне малим количинама падавина док се нормални нивои воде не врате, претварајући ова изолована језерца у отворену воду.[24]

Референце уреди

  1. ^ „Дефинитион оф ПОНД”. www.мерриам-wебстер.цом. 
  2. ^ Станлеy, Е. Г. (1975-06-01). „Тхе Мерриам-Wебстер Дицтионарy – Тхе Оxфорд Иллустратед Дицтионарy”. Нотес анд Qуериес. 22 (6): 242—243. ИССН 1471-6941. дои:10.1093/нq/22-6-242. 
  3. ^ Цлегг, Јохн (1986). Тхе Неw Обсервер'с Боок оф Понд Лифе. Фредерицк Wарне. стр. 460. ИСБН 978-0-7232-3338-1. 
  4. ^ Кеддy, Паул А. (2010). Wетланд Ецологy: Принциплес анд Цонсерватион. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-73967-2. 
  5. ^ а б Цлегг, Ј. (1986). Обсервер'с Боок оф Понд Лифе. Фредерицк Wарне, Лондон
  6. ^ Цлегг, Јохн (1986). Тхе неw обсервер'с боок оф понд лифе (4тх изд.). Хармондсwортх: Фредерицк Wарне. ИСБН 0-7232-3338-1. ОЦЛЦ 15197655. 
  7. ^ а б в Кеддy, Паул А. (2010). Wетланд ецологy : принциплес анд цонсерватион (2нд изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-139-22365-2. ОЦЛЦ 801405617. 
  8. ^ Биггс, Јеремy; Wиллиамс, Пеннy; Wхитфиелд, Мерициа; Ницолет, Пасцале; Wеатхербy, Анита (2005). „15 yеарс оф понд ассессмент ин Бритаин: ресултс анд лессонс леарнед фром тхе wорк оф Понд Цонсерватион”. Аqуатиц Цонсерватион: Марине анд Фресхwатер Ецосyстемс. 15 (6): 693—714. ИССН 1052-7613. дои:10.1002/аqц.745. 
  9. ^ Хартман, Травис; Тyсон, Јефф; Паге, Кевин; Стотт, Wендyлее (2019). „Евалуатион оф потентиал соурцес оф саугер Сандер цанаденсис фор реинтродуцтион инто Лаке Ерие”. Јоурнал оф Греат Лакес Ресеарцх. 45 (6): 1299—1309. ИССН 0380-1330. С2ЦИД 209565712. дои:10.1016/ј.јглр.2019.09.027. 
  10. ^ Адамсон, Давид; Неwелл, Цхарлес (2014-02-01). „Фреqуентлy Аскед Qуестионс абоут Мониторед Натурал Аттенуатион ин Гроундwатер”. Форт Белвоир, ВА. дои:10.21236/ада627131. 
  11. ^ Карки, Јхамак Б (1970-01-01). „Косхи Таппу Рамсар Сите: Упдатес он Рамсар Информатион Схеет он Wетландс”. Тхе Инитиатион. 2 (1): 10—16. ИССН 2091-0088. дои:10.3126/инит.в2и1.2513  . 
  12. ^ Цéрéгхино, Р.; Биггс, Ј.; Оертли, Б.; Децлерцк, С. (2008). „Тхе ецологy оф Еуропеан пондс: дефининг тхе цхарацтеристицс оф а неглецтед фресхwатер хабитат”. Хyдробиологиа (на језику: енглески). 597 (1): 1—6. ИССН 0018-8158. С2ЦИД 30857970. дои:10.1007/с10750-007-9225-8. 
  13. ^ „Неwтон оф Браинтрее, Барон, (Антонy Харолд Неwтон) (1937–25 Марцх 2012)”, Wхо Wас Wхо, Оxфорд Университy Пресс, 2007-12-01, дои:10.1093/ww/9780199540884.013.у29423, Приступљено 2020-11-16 
  14. ^ Понд, Едwард (д 1629). Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy. Оxфорд Университy Пресс. 2017-11-28. дои:10.1093/однб/9780192683120.013.22489. 
  15. ^ Давис, Цраиг А.; Смитх, Лорен M.; Цонwаy, Wаррен C. (2005). „Липид Ресервес оф Мигрант Схоребирдс Дуринг Спринг ин Плаyас оф тхе Соутхерн Греат Плаинс”. Тхе Цондор. 107 (2): 457. ИССН 0010-5422. С2ЦИД 85609044. дои:10.1650/7584. 
  16. ^ Брöнмарк, Цхристер; Ханссон, Ларс-Андерс (2017-12-21). „Тхе Биологy оф Лакес анд Пондс”. Оxфорд Сцхоларсхип Онлине. Биологy оф Хабитатс Сериес. ИСБН 978-0-19-871359-3. дои:10.1093/осо/9780198713593.001.0001. 
  17. ^ Нортхерн праирие wетландс. Валк, Арноуд ван дер., Натионал Wетландс Тецхницал Цоунцил (У.С.) (1ст изд.). Амес: Иоwа Стате Университy. 1989. ИСБН 0-8138-0037-4. ОЦЛЦ 17842267. 
  18. ^ „Кеттлес (У.С. Натионал Парк Сервице)”. www.нпс.гов (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16. 
  19. ^ „Хоw до глациерс аффецт ланд? | Натионал Сноw анд Ице Дата Центер”. нсидц.орг. Приступљено 2020-11-16. 
  20. ^ Јохнсон, Пиетер Т. Ј.; Престон, Даниел L.; Ховерман, Јасон Т.; Рицхгелс, Катхерине L. D. (2013). „Биодиверситy децреасес дисеасе тхроугх предицтабле цхангес ин хост цоммунитy цомпетенце”. Натуре. 494 (7436): 230—233. Бибцоде:2013Натур.494..230Ј. ИССН 0028-0836. ПМИД 23407539. С2ЦИД 205232648. дои:10.1038/натуре11883. 
  21. ^ Багенал, Т. Б.; Лоwе-МцЦоннелл, Р. Х. (1976). „Фисх Цоммунитиес ин Тропицал Фресхwатерс: Тхеир Дистрибутион, Ецологy анд Еволутион”. Тхе Јоурнал оф Анимал Ецологy. 45 (2): 616. ИССН 0021-8790. ЈСТОР 3911. дои:10.2307/3911. 
  22. ^ Кеддy, Паул А. (2010), „Цонсерватион анд манагемент”, Wетланд Ецологy, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 390—426, ИСБН 978-0-511-77817-9, дои:10.1017/цбо9780511778179.016, Приступљено 2020-11-16 
  23. ^ Цутко, Андреw; Раwински, Тхомас (2007-08-13), „Флора оф Нортхеастерн Вернал Поолс”, Сциенце анд Цонсерватион оф Вернал Поолс ин Нортхеастерн Нортх Америца, ЦРЦ Пресс, стр. 71—104, ИСБН 978-0-8493-3675-1, дои:10.1201/9781420005394.сец2, Приступљено 2020-11-16 
  24. ^ „Тоwард Ецосyстем Ресторатион”, Евергладес, ЦРЦ Пресс, стр. 797—824, 1994-01-01, ИСБН 978-0-429-10199-1, дои:10.1201/9781466571754-41, Приступљено 2020-11-16 

Литература уреди

  • Кеддy, Паул А. (2010). Wетланд Ецологy: Принциплес анд Цонсерватион. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-73967-2. 
  • Цлегг, Јохн (1986). Тхе Неw Обсервер'с Боок оф Понд Лифе. Фредерицк Wарне. стр. 460. ИСБН 978-0-7232-3338-1. 
  • Цлегг, Ј. (1986). Обсервер'с Боок оф Понд Лифе. Фредерицк Wарне, Лондон. 460п.
  • Хугхес, Ф.M.Р. (ед.). (2003). Тхе Флоодед Форест: Гуиданце фор полицy макерс анд ривер манагерс ин Еуропе он тхе ресторатион оф флоодплаин форестс. ФЛОБАР2, Департмент оф Геограпхy, Университy оф Цамбридге, Цамбридге, УК. 96 п.[1]
  • Енвиронмент Цанада. (2004). Хоw Муцх Хабитат ис Еноугх? А Фрамеwорк фор Гуидинг Хабитат Рехабилитатион ин Греат Лакес Ареас оф Цонцерн. 2нд ед. 81 п.[2]
  • Кеддy, П.А. (2010). Wетланд Ецологy: Принциплес анд Цонсерватион (2нд едитион). Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге, УК. 497 п.
  • Херда ДЈ (2008) Стерлинг Публисхинг Цомпанy. Зен & тхе Арт оф Понд Буилдинг. ИСБН 978-1-4027-4274-3. .
  • W.Х. МацКензие анд Ј.Р. Моран (2004). Wетландс оф Бритисх Цолумбиа: А Гуиде то Идентифицатион. Министрy оф Форестс, Ланд Манагемент Хандбоок 52.

Спољашње везе уреди

 
Језерце на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jezerce&oldid=27675322”