Кад порастем бићу Кенгур
Кад порастем бићу Кенгур је српски филм из 2004. године. Режирао га је Радивоје Андрић, а главне улоге играју Сергеј Трифуновић, Марија Каран, Борис Миливојевић, Никола Вујовић, Гордан Кичић, Лазар Стругар и Миодраг Фишековић.[1] Филм говори о младим људима који су на граници преласка у тридесете године, а нису урадили ништа конкретно у свом животу. Радња филма састоји се из три међусобно испреплетене паралелне приче које се одигравају на београдској општини Вождовац.[1]
Кад порастем бићу Кенгур | |
---|---|
Жанр | комедија драма |
Режија | Радивоје Андрић |
Сценарио | Мирослав Момчиловић |
Продуцент | Милко Јосифов Зоран Цвијановић |
Главне улоге | Сергеј Трифуновић (Браца) Марија Каран (Ирис) Борис Миливојевић (Шоми) Никола Вујовић (Дује) Гордан Кичић (Сумпор) Небојша Глоговац (Живац) Лазар Стругар (Авакс) Миодраг Фишековић (Хибрид) Младен Андрејевић (Циле) Борис Комненић (Доктор) Срђан Милетић (Баксуз) Никола Ђуричко (Кенгур) |
Музика | Васил Хаџиманов |
Кинематографија | Душан Јоксимовић |
Камера | Никола Поповић |
Монтажа | Марко Глушац |
Издавачка кућа | Yodi Movie Craftsman |
Трајање | 92 минута |
Земља | Србија и Црна Гора |
Језик | српски |
Награде | Пропелер Мотовуна (Радивоје Андрић), Врњачка Бања награда за најбољи сценарио (Мирослав Момчиловић) |
IMDb веза |
Радња уреди
Читава радња филма одиграва се кроз три приче у београдској општини Вождовац. Прва прича говори о младом студенту филмске монтаже, Браци (Сергеј Трифуновић), који покушава да „смува“ лепу манекенку Ирис (Марија Каран). Иако живе у два различита света обоје се труде да то не покажу. У другој причи, Шоми (Борис Миливојевић) и Дује (Никола Вујовић) загрижено прате фудбалски сусрет Манчестера и Иствича. Кладили су се на Иствич, јер у њему брани њихов друг из детињства — Кенгур (Никола Ђуричко). Утакмицу прате из кладионице чију свакодневницу чине нервозни таксиста, провокатор, доктор, локални шанер, као и радница у кладионици, Кенгурова бивша девојка. Радња треће приче одвија се на крову солитера где Авакс (Лазар Стругар) и Хибрид (Миодраг Фишековић) „краду богу дане“ у ишчекивању да се нешто деси. Свакодневницу ће им пореметити НЛО и Сретен Жујкић, пензионер који се бори против глобализације. На крају ће се сви срести на крову, неки разочарани, а неки са новом шансом.
Ма колико то чудно звучало ово је смешан и весео филм о безнађу. То није оно велико, филозофско безнађе руских писаца или Weltschmertz [сиц], него ово наше, свакодневно, домаће безнађе које сви јако добро познајемо.[2]
— Радивоје Андрић, редитељ филма
Улоге уреди
Глумац | Улога |
---|---|
Сергеј Трифуновић | Браца |
Марија Каран | Ирис |
Борис Миливојевић | Шоми |
Никола Вујовић | Дује |
Лазар Стругар | Авакс |
Миодраг Фишековић | Хибрид |
Гордан Кичић | Сумпор |
Небојша Глоговац | Живац, таксиста |
Младен Андрејевић | Циле, коцкар |
Борис Комненић | Доктор, провокатор |
Срђан Милетић | Тома Баксуз |
Олга Одановић | Рада, Кенгурова мајка |
Ана Марковић | Љубица |
Петар Краљ | Сретен Жујкић |
Горан Даничић | Миле |
Предраг Бјелац | Барон, шанер |
Милош Самолов | Бургија |
Александар Шапић | Гангула |
Никола Ђуричко | Зоран Пауновић Кенгур |
Драго Чумић | клошар |
Борис Исаковић | портир у биоскопу |
Љиљана Драгутиновић | Брацина мајка |
Томислав Трифуновић | Брацин отац |
Марко Васовић | Шоне |
Алмир Курт | Бањалука |
Зоран Цвијановић | милиционер |
Ана Бретшнајдер | водитељка Макили |
Игор Бенчина | расветљивач који се свађа са Хибридом |
Лела Павић | благајница у биоскопу |
Марко Филичић | свештеник |
Ђорђе Ђуричко | камерман на крову солитера |
Игор Бракус | радио-водитељ (глас) |
Милко Јосифов | Кенгуров комшија Раде који му је купио прве голманске рукавице |
Музика уреди
Музику за филм компоновао је Васил Хаџиманов, који је и одсвирао клавијатуре и урадио програминг. Музика је снимана у студију Music Factory. Остали музичких сарадници:[3]
- Жељко Вељковић — музичка продукција
- Wikluh Sky MC — текст и глас на одјавној песми
- DJ Uce — скречовање
- Свебор Шакић — електрична и акустична гитара
- Предраг Ревишин — контрабас
- Срђан Дункић Johnny — бубањ
- Бојан Ивковић — удараљке
Награде уреди
- Филм је освојио награду Пропелер Мотовуна[4] на Мотовунском филмском фестивалу у конкуренцији „Од А до А“ (награда за најбољи филм у региону од Аустрије до Албаније).[5]
- Награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2004.[6]
Премијерна приказивања уреди
- Србија и Црна Гора — 25. март 2004. (Београд, светска премијера)[7]
- Словенија — 30. септембар 2004.
- Пољска — 12. октобар 2004.(Warsaw Film Festival)
- Makedonija — 29. oktobar 2004.
- Češka — 30. april 2005. (Pilsen Film Festival)
- Mađarska — 6. oktobar 2006. (Pécs International Film Celebration)
ДВД издање уреди
ДВД издање филма појавило се 2004. године. Издавач је Yodi Movie Craftsman у сарадњи са часописом Глорија. Формат слике је 16:9 widescreen, а звук Dolby Surround 5.1. ДВД садржи титлове на словеначки, македонски и енглески језик. ДВД не садржи никакве додатке осим трејлера за филм.
Остали називи филма уреди
Референце уреди
- ^ а б „Кад порастем бићу Кенгур”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ Raša Andrić. „eksplikacija reditelja”. Zvanični sajt. Pristupljeno 30. 11. 2009.
- ^ „muzika u filmu”. Zvanični sajt. Pristupljeno 30. 11. 2009.
- ^ „Kad porastem bicu Kengur”. IMDb. Pristupljeno 30. 11. 2009. (језик: енглески)
- ^ Damir Radić (3. 8. 2004). „Motovun gubi bitku s Pulom i Zagrebom”. Nacional. Pristupljeno 30. 11. 2009. (језик: хрватски)
- ^ „28. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Фестивал филмског сценарија. Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ а б „Release dates for Kad porastem bicu Kengur”. IMDb. Pristupljeno 30. 11. 2009. (језик: енглески)
- ^ webmaster (22. 12. 2004). „Politika dez/integracije i (re)konstrukcija europskog identiteta”. FILM.HR. Pristupljeno 30. 11. 2009. (језик: хрватски)
Спољашње везе уреди
- www.кенгур.б92.нет — Званични сајт
- Кад порастем бицу Кенгур — ИМДб презентација