Уколико сте тражили чланак о грађевинском материјалу погледајте чланак креч.

Калк (од француског calque — отисак) јесте термин који се употребљава да означи стварање нових речи у једном језику по угледу на речи из других језика.[1] Постоје калкови који доследно следе оригинал и представљају буквалне преводе, као и они који у саставним деловима садрже одступање од уобичајеног значења речи, што указује на њихово страно порекло.[2] У већини случајева калк се веома добро уклапа у структуру језика, тако да једино историјски подаци могу пружити доказе о страном пореклу, попут именице натчовек, настале преводом немачког термина Übermensch који је сковао Фридрих Ниче (Friedrich Nietzsche).[3] Калк се још дели и на такозвани семантички и синтактички калк.[4]

Настајање калковаУреди

Један од примера настајања калкова је појава првих зграда са великим бројем спратова у САД крајем 19. века. Американци су их назвали sky-scrapers (sky — небо и scrape — дерати). Као калк ове речи појавиле су се сличне сложенице и у осталим језицима, попут српске речи небодер. Немачка верзија била је слободније преведена, па је тако реч небо замењена са речи облак чиме је добијена реч Wolkenkratzer, што у дословном преводу на српски даје нови калк — облакодер.[3]

На претходном примеру се уочава да калкови често стварају читаве ланце између различитих језика. Тај процес започет је још у старом веку када су грчке речи послужиле као обрасци за стварање нових речи у латинском. Затим су те латинске речи у новије време преведене на велике европске језике (првенствено немачки и француски) да би затим преко њих доспеле и у језике њихових суседа.[3]

Семантички калкУреди

Семантички калк представља позајмљивање значења, када већ постојећа реч у неком језику добије ново значење по узору на неку страну реч.[1] На пример српска реч звезда, која је првобитно означавала само небеско тело, попримила је и значење популарне јавне личности, по узору на енглеску реч star.[1] Још неки од примера су политички изрази левица и десница, настали по узору на француске речи droite и gauche, које су ово ново значење попримиле у доба Француске револуције.[1]

Синтактички калкУреди

Синтактички или фразеолошки калк је калк који обухвата дужи израз или реченични обрт. На пример, израз дошао је к себи (у значењу освестио се или прибрао се) настао је у српском језику под утицајем немачког.[5] Још неки од примера синтактичког калка у српском језику, насталих под утицајем немачког и других европских језика, су поставити питање, узимати у обзир, имати смисла за нешто, још увек итд.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Клајн, стр. 154
  2. ^ Клајн, стр. 150
  3. ^ а б в Клајн, стр. 151
  4. ^ Клајн, стр. 153
  5. ^ а б Клајн, стр. 156 и 157

ЛитератураУреди