Лакмус (Литмус) је у води растворна смеша различитих боја екстрахованих из лишаја, а посебно из врсте Roccella tinctoria. Он се често користи на филтер папирној основи, што је једна од најстаријих форми pH индикатора (средства за тестирање киселости материјала). Плави лакмус се претвара у црвени под киселим условима и црвени лакмус папир прелази у плави под базним (и.е. алкалним) условима. До промене боје долази у pH опсегу 4.5-8.3 на 25 °C. Неутрални лакмус папир је љубичаст.[1] Лакмус се такође може припремити као водени раствор који функционише на сличан начин. Под киселим условима је црвен, и под базним раствор је плав.

Лакмусни прах
Хемијска структура 7-хидроксифеноксазона

Лакмусна смеша (ЦАС број 1393-92-6) се састоји од 10 до 15 различитих боја. Већина хемијских компонената лакмуса је слична са компонентама сродне смеше познате као орцеин. Они се првенствено разликују у пропорцијама компоненти. За разлику од орцеина, главни састојак лакмуса има просечну молекулску масу од 330.[2] Кисело-базна индикаторска својства лакмуса потичу од 7-хидроксифеноксазонског хромофора.[3] Неке фракције лакмуса имају специфична имена, међу којима су еритролитмин (или еритролеин), азолитмин, спаниолитмин, леукурцеин и леуказолитмин. Азолитмин има скоро исти ефекат као и лакмус.[4]

УпотребаУреди

 
Лакмус папир
Литмус (pH индикатор)
испод pH 4.5 изнад pH 8.3
4.5 8.3

Главна употреба лакмуса је тестирање киселости раствора. Мокри лакмус папир се исто тако може користити за тестирање у води растворних гасова. Гас се раствори у води и настали раствор мења боју лакмус папира. На пример амонијак, који је алкалан, боји црвени лакмус у плаво.

РеференцеУреди

  1. ^ Römpp Chemie Lexikon - Version 1.0, Stuttgart/New York: Georg Thieme Verlag 1995 (Germany)
  2. ^ Beecken, H., E-M. Gottschalk, U. v Gizycki, H. Krämer, D. Maassen, H-G. Matthies, H. Musso, C. Rathjen, Ul. Zdhorszky (2003). „Orcein and Litmus”. Biotechnic & Histochemistry. 78 (6): 289—302. doi:10.1080/10520290410001671362. 
  3. ^ H. Musso; C. Rathjen. „Orcein dyes. X. Light absorption and chromophore of litmus”. Chem. Ber. 92: 751—753. 
  4. ^ E.T. Wolf: Vollständige Übersicht der Elementar-analytischen Untersuchungen organischer Substanzen, S.450-453, veröffentlicht 1846, Verlag E. Anton (Germany)

Види јошУреди