Литотрофни организми

Литотрофи су разноврсна група организама који користе неорганске супстрате (обично минералног порекла) за добијање редукујућих еквивалената за употребу у биосинтези (е.г., фиксацији угљен диоксида) или конзервацији енергије (и.е., АТП продукцији) путем аеробне или анаеробне респирације.[1] Познати хемолитотрофи су ексклузивно микроорганизми; није позната макрофауна која поседује способност кориштења неорганских једињења као извора енергије. Макрофауна и литотрофи могу да формирају симбиотичке односе, у ком случају се литотрофи називају „прокариотским симбиотима”. Један пример тога су хемолитотрофне бактерије у Riftia pachyptila или пластиди, који су органеле унутар биљних ћелија, за које се претпоставља да су еволуирале из организама попут фотолитотрофних цијанобактерија. Литотрофи припадају било домену Bacteria или домену Archaea. Многи литоаутотрофи су екстремофили, мада то није универзално својство.

ИсторијаУреди

Термин литхотроф је креиран из грчких речи lithos (камен) и troph (потрошач), са значењем „они који једу стене”. Термин су предложили 1946. године Лвоф и његови сарадници.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ Зwолински, Мицхеле D. "Литхотропх Архивирано 2013-08-24 на сајту Wаyбацк Мацхине." Wебер Стате Университy. стр. 1-2.
  2. ^ Лwофф, А., C.Б. ван Ниел, П.Ј. Рyан, анд Е.L. Татум (1946). Номенцлатуре оф нутритионал тyпес оф мицроорганисмс. Цолд Спринг Харбор Сyмпосиа он Qуантитативе Биологy (5тх едн.), Вол. XI, Тхе Биологицал Лабораторy, Цолд Спринг Харбор, НY. стр. 302–303, [1].

Спољашње везеУреди