Логлан (енгл. logical language - логички језик) је вештачки језик створен 1955. године по замисли Др. Џејмса Кука Брауна. Те године он је направио студију о могућности контроле над феноменом познатим као Сапир-Ворфова хипотеза. Сама тема је постала његов најзначајнији животни допринос: вештачки језик у оквиру Ворф-Сапирове хипотезе.

Суштина хипотезе била је „језик утиче на размишљање“. Доктор Браун, са својим сарадницима, са новим пројектом следио је њихове принципе да направи сасвим логички језик, који је још на почетку добио назив „логлан“.

Прошло је доста времена док се није схватило да логлан није само од вредности за антрополошке научне тестове, већ и за комуникације између човека и рачунара, за компјутерску анализу текста, итд.

Након 11 година рада 1966. појавило се из штампе прво издање „Логлан 1“ са описом новоствореног језика. Неколико година касније, компјутерска анализа је показала да је синтакса логлана не сасвим прецизна, па се наставило са усавршавањем овог пројекта. Најзад 1988. излази из штампе дефинитивна варијанта овог језика.

Након протека времена, сада се може говорити да логлан није само језички код већ и говорни језик, на којему неки људи не само да пишу, него и говоре.

Ипак, није лако научити језик логлан. Сам језик за учење није тежак: поседује једноставну граматику, а већина речи је узета из 6 званичних језика УН-а. Међутим, већина лингвиста сматра да је језик екстремно неприродан људској навици изражавања. Иако људска мисао тежи логици, у говору логика није апсолутно примењена: мислити на тако прецизном језику је у пракси веома тешко.

Ложбан шизма уреди

Током осамдесетих година прошлог века дошло је до сукоба међу учесницима пројекта у вези ауторства над овим пројектом. Група сарадника, која није била задовољна аутарношћу доктора Брауна хтела је да употребљава језик и изван Института за логлан. Када је Браун истакао своја ауторска права над овим језиком, формирају тим за логичке језике и сачињавају сопствену верзију језика са измењеним лексичким фондом и тај пројекат назваше Ложбан.

Језички пример уреди

Бројеви (1-10): не, то, те, фо, фе, со, се, во, ве, нени.

Спољашње везе уреди