Махавира
Махавира (महावीर лит. Велики јунак) (599 – 527. пне.), такође познат као Вардхаман (Санскрит: वर्धमान "Увећан"), је био индијски мудрац и учитељ који је формулисао оно што се данас сматра главним учењем џаинизма. Према џаинистичкој традицији, био је 24. и последњи "градитељ прелаза" (Тиртханкар).
Махавира се обично схвата као утемељитељ џаинизма, но има више основа да се сматра проширитељем Паршвиног учења.[1] У списима тхеравада будизма се спомиње као Ниргрантха Натхапутта - 'голи аскета клана Јñāтр.'
Живот уреди
Рођење уреди
Према предању, пошто је његово крунисање увеличао лично бог Индра, краљ Сидарта и краљица Трисала су добили сина Махавиру. Пре тога, краљица је у сну видела различита добра знамења - као што су слон и сунцобран - чије појављивање према индијској традицији најављује рођење великог владара или религијског вође. Дечак је назван Вартхамана (Увећање), зато што се богатство његове породице увећавало после његовог зачећа.[1]
Одлазак у аскете уреди
Када је имао 30 година Вартхамана је постао убеђен у безвредност људског живота и окренуо се од света како би постао лутајући аскета. Од тог тренутка постао је Махавира, "Велики победник". Читавих дванаест година живео је крајње аскетски, врло рано одбацивши одећу, те је до краја живота ишао наг. На крају, Махавира је постао просветљен, што у џаинизму подразумева потпуно познавање прошлости, садашњости и будућности свих бића у свим деловима универзума. После овога Махавира је засновао џаинску заједницу. Најважнији догадај при томе био је његово преобраћање једанаест брамана, који ће постати старешине џаинског аскетског реда и тумачи вечних списа састављених на ардамагади језику (који се разликовао од санскрита браманских свештеника) на основу Махавириних проповеди.[1]
Смрт уреди
На крају, после тридесет година монашког живота, испуњених повременим периодима повлачења током монсуна, Махавира је истрошио своју карму (у џаинизму је то материја која душу, дива, вуче надоле и тако омета крајње стање ослобођености названо мокша) и умро медитирајући у граду Пава, у данашњој држави Бихар.[1]
Учење уреди
Махавирино основно учење изведено је из његовог схватања да је сва патња у овом свету изазвана насиљем над душом, која живи у телесном облику на свим нивоима егзистенције, те да то спутава унутрашњи духовни потенцијал сваког бића. Начин да се умањи ово насиље и на крају достигне избављење од препорађања јесте у смиривању телесних чула и уздржавању од деловања, колико год је то могуће, углавном удаљавањем од заједнице и њених материјалних брига. Џаинско учење истиче значај ненасиља (ахимса) за сва бића и значај аскетизма. Вегетаријанизам је кроз читаву џаинску историју исто тако био врло важан елемент.[1]
