Малајски језик

Малајски језик
Малајски језик
Bahasa Melayu / بهاس ملايو‎
Говори се у	Индонезија, Малезија и Брунеј
Број говорника	77.000.000 (2007)
Језичка породица	Малајско-полинежански Малајско-сумбавски ? Малајско-чамско-балијско-сасачко-сумбавски ? Малајски језици Малајски језик; ; ; ;
Писмо	латиница (малајски алфабет); арапски (јави алфабет); арапски (пегон писмо) (у Индонезији); тајски алфабет (у Тајланду); малајска Брајова азбука; историјски палавско писмо, кавско писмо, улуско писмо, реџаншко писмо;
Званични статус
Службени језик у	Индонезија; Малезија; Брунеј
Језички кодови
ISO 639-1	ms
ISO 639-2	may (B) ; msa (T)
ISO 639-3	–

Малајски језик (малајс. Bahasa Melayu)^[5] спада у аустронежанске језике. Службени је језик Малезије и Брунеја, као и један од службених језика у Сингапуру. Матерњи је језик око 77 милиона људи,^[1] а укупно га говори око 290 милиона људи,^[6]^[7] (око 260 милиона људи говори „индонежански“)^[8] широм поморске југоисточне Азије. Званично писмо је латиница.

Класификација и особине уреди

Малајски језик спада у аустронежанске језике заједно са малгашким, тагалогом и многим другим језицима у југоисточној Азији и на Пацифику. Етикета малајски језик заправо обухвата неколико говора који су међусобно блиски. Најближи сродници малајског језика су минангкабау и јавански језик. Индонежански језик је стандардизована форма малајског језика са североисточне Суматре.

Малајски језик је аглутинативан. Постоје три главна начина стварања нових речи: афиксација, прављење сложеница и редупликација. Не познаје категорије рода и броја.

Присутне су бројне речи из страних језика: арапског, санскрита, тамилског, холандског и, у скорије време, енглеског.

Порекло уреди

Малајски историјски лингвисти се слажу око вероватноће да се малајска постојбина налази у западном Борнеу.^[9] Језичка форма позната као прото-малајски се говорила на Борнеу најмање до 1000. године пре нове ере и била је, како се тврди, језик предака свих наредних малајских језика. Његов предак, протомалајо-полинежански, потомак прото-аустронезијског језика, почео је да се распада најмање 2000. године пре нове ере, вероватно као резултат експанзије аустронезијских народа ка југу у поморску југоисточну Азију са острва Тајван.^[10]

Историја уреди

Вековима је Шривиђаја, кроз своју експанзију, економску моћ и војну снагу, била одговорна за ширење старомалајског језика широм Малајског архипелага. Био је то радни језик трговаца и коришћен је у разним лукама и тржиштима у региону.^[11]

Лава-Лава Мера (1875), Рене де Понт-Жестов превод дела L'araignée rouge на малајски језик идентификован је као први роман на малајском језику. Пре те ере, малајска књижевност и приповедање углавном су писани у облику хикајата.

Историја малајског језика може се поделити на пет периода: старомалајски, прелазни период, класични малајски, касномодерни малајски и савремени малајски. Верује се да је старомалајски стварни предак класичног малајског.^[12]

Старомалајски је био под утицајем санскрита, класичног језика Индије. Санскритске позајмљене речи могу се наћи у старомалајском речнику. Најранији познати камени натпис на старомалајском језику пронађен је на Суматри, у Индонезији, написан варијантом палавске грантске абецеде^[13] и датиран је на 1. мај 683. Познат као натпис Кедукан Букит, открио га је Холанђанин М. Батенбург 29. новембра 1920. у Кедукан Букиту, јужна Суматра, на обалама Татанга, притоке реке Муси. То је мали камен величине 45 са 80 cm (18 са 31 инча).

Други доказ је закон Танџунг Тана у пост-палавском писму.^[14] Овај предисламски правни текст из 14. века настао је у Адитјавармановој ери (1345–1377) Дармасраје, хинду-будистичког краљевства које је настало након завршетка владавине Сривиџајана на Суматри. Закони су били за народ Минангкабау, који и данас живи у висоравни Суматре у Индонезији.

Малајски језик је ушао у широку употребу као лингва франка у региону током ере Малачког султаната (1402–1511). То је био период када се малајски језик брзо развијао под утицајем исламске књижевности. Развој је променио природу језика уз масовну инфузију арапског, тамилског и санскритског речника, названог класични малајски. Под Малачким султанатом језик је еволуирао у облик препознатљив говорницима савременог малајског. Када је двор прешао на успостављање Џохорског султаната, наставио је да користи класични језик; толико је постао повезан са холандским Ријауом и британским Џохором да се често претпоставља да је малајски са Ријауа близак класичном језику. Међутим, не постоји блиска веза између малачког малајског како се користи на Ријауу и народног језика Ријауа.^[15]

Међу најстаријим сачуваним писмима написаним на малајском су писма султана Абу Хајата из Терната, Молучка острва у данашњој Индонезији, датирана око 1521–1522. Текст је упућен краљу Португалије, након контакта са португалским истраживачем Франсиском Сераом.^[16] Слова показују знак стране употребе; Тернатејци су користили (и још увек користе) неповезани тернатски језик, један од западнопапуанских језика, као свој матерњи језик. Малајски се користио искључиво као лингва франка за међуетничку комуникацију.^[16]

Фразе уреди

Selamat datang – добродошао
Selamat pagi – добро јутро
Selamat petang – добар дан/добро вече
Selamat malam – лаку ноћ
Terima kasih – хвала
Sama sama – нема на чему
Nama kapu siapa? – како се зовеш?
Nama saya... – зовем се...

Извори уреди

^ ^а ^б Mikael Parkvall, "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), in Nationalencyklopedin
^ „Kedah MB defends use of Jawi on signboards”. The Star. 26. 8. 2008. Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г.
^ Dahlan, H. Abdullah Zaini. Kitabati, Practical Methods for Learning to Read & Write Pegon (Kitabati, Metode Praktis Belajar Membaca & Menulis Pegon). Zaini Press. Accessed April 19, 2023. https://ia903106.us.archive.org/22/items/etaoin/Kitabati.pdf.
^ „East Timor Languages”. www.easttimorgovernment.com. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 30. 7. 2018.
^ Bauer, Laurie (2007). The Linguistic Student's Handbook. Edinburgh: Edinburgh University Press.
^ 10 million in Malaysia, 5 million in Indonesia as "Malay" plus 260 million as "Indonesian", etc.
^ Uli, Kozok (10. 3. 2012). „How many people speak Indonesian”. University of Hawaii at Manoa. Приступљено 20. 10. 2012. „James T. Collins (Bahasa Sanskerta dan Bahasa Melayu, Jakarta: KPG 2009) gives a conservative estimate of approximately 200 million, and a maximum estimate of 250 million speakers of Malay (Collins 2009, p. 17).”
^ Wardhana, Dian Eka Chandra (2021). „Indonesian as the Language of ASEAN During the New Life Behavior Change 2021”. Journal of Social Work and Science Education. 1 (3): 266—280. doi:10.52690/jswse.v1i3.114  . Приступљено 29. 1. 2021.
^ Adelaar (2004)
^ Andaya, Leonard Y. (2001). „The Search for the 'Origins' of Melayu” (PDF). Journal of Southeast Asian Studies (на језику: енглески). 32 (3): 315—330. S2CID 62886471. doi:10.1017/S0022463401000169.
^ Southeast Asia Digital Library: About Malay Архивирано 16 јун 2007 на сајту Archive.today
^ Wurm, Stephen; Mühlhäusler, Peter; Tryon, Darrell T. (1996). Atlas of Languages of Intercultural Communication in the Pacific, Asia, and the Americas: Vol I: Maps. Vol II: Texts. Walter de Gruyter. стр. 677. ISBN 978-3-11-081972-4.
^ „Bahasa Melayu Kuno”. Bahasa-malaysia-simple-fun.com. 15. 9. 2007. Архивирано из оригинала 26. 12. 2010. г. Приступљено 22. 12. 2010.
^ Surakhman, M. Ali (23. 10. 2017). „Undang-Undang Tanjung Tanah: Naskah Melayu Tertua di Dunia”. kemdikbud.go.id (на језику: индонежански). Архивирано из оригинала 02. 06. 2023. г. Приступљено 25. 04. 2023.
^ Sneddon, James N. (2003). The Indonesian Language: Its History and Role in Modern Society. UNSW Press. стр. 70. ISBN 978-0-86840-598-8.
^ ^а ^б Sneddon, James N. (2003). The Indonesian Language: Its History and Role in Modern Society. UNSW Press. стр. 62. ISBN 978-0-86840-598-8.

Литература уреди

Adelaar, K. Alexander (2004). „Where does Malay come from? Twenty years of discussions about homeland, migrations and classifications”. Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde. 160 (1): 1—30. JSTOR 27868100. doi:10.1163/22134379-90003733  .
B., C. O. (1939). „Corrigenda and Addenda: A Chinese Vocabulary of Malacca Malay Words and Phrases Collected between A.D. 1403 and 1511 (?)”. Bulletin of the School of Oriental Studies, University of London. 10 (1). JSTOR 607921.
Braginsky, Vladimir, ур. (2013) [First published 2002]. Classical Civilizations of South-East Asia. Oxford: Routledge. ISBN 978-1-136-84879-7.
Edwards, E. D.; Blagden, C. O. (1931). „A Chinese Vocabulary of Malacca Malay Words and Phrases Collected between A. D. 1403 and 1511 (?)”. Bulletin of the School of Oriental Studies, University of London. 6 (3): 715—749. JSTOR 607205. S2CID 129174700. doi:10.1017/S0041977X00093204.
Wilkinson, Richard James (1901—1903). A Malay-English Dictionary. Singapore: Kelly & Walsh.
Abdul Rashid, Melebek; Amat Juhari, Moain (2006), Sejarah Bahasa Melayu, Utusan Publications & Distributors, ISBN 967-61-1809-5
Andaya, Leonard Y. (2001), „The Search for the 'Origins' of Melayu” (PDF), Journal of Southeast Asian Studies, 32 (3): 315—330, S2CID 62886471, doi:10.1017/s0022463401000169
Arkib Negara Malaysia (2012), Persada Kegemilangan Bahasa Melayu, Архивирано из оригинала 29. 8. 2012. г., Приступљено 27. 9. 2012
Asmah, Haji Omar (2004), The Encyclopedia of Malaysia: Languages & Literature, Editions Didlers Millet, ISBN 981-3018-52-6
Collins, James T (1998), Malay, World Language: A Short History, Dewan Bahasa dan Pustaka, ISBN 978-979-461-537-9
Kementerian Sosial RI (2008), Sumpah itu, 80 tahun kemudian, Архивирано из оригинала 28. 08. 2013. г., Приступљено 19. 10. 2012
Mohamed Pitchay Gani, Mohamed Abdul Aziz (2004), E-Kultur dan evolusi bahasa Melayu di Singapura (Master Thesis), National Institute of Education, Nanyang Technological University
Morrison, George Ernest (1975), „The Early Cham Language and Its Relation to Malay”, Journal of the Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society, 48
Noriah, Mohamed (1999), Sejarah Sosiolinguistik Bahasa Melayu Lama, Penerbit Universiti Sains Malaysia, ISBN 983-861-184-0
Ooi, Keat Gin (2008), Historical Dictionary of Malaysia, The Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0-8108-5955-5
Pusat Rujukan Persuratan Melayu (2012), Sejarah Perkembangan Bahasa Melayu, Приступљено 27. 9. 2012
Sneddon, James N. (2003), The Indonesian Language: Its History and Role in Modern Society, University of New South Wales Press, ISBN 0-86840-598-1
Teeuw, Andries (1959), The History of the Malay Language: A Preliminary Survey, Royal Netherlands Institute of Southeast Asian and Caribbean Studies, Приступљено 17. 10. 2012
Thurgood, Graham (1999), From Ancient Cham to Modern Dialects: Two Thousand Years of Language Contact and Change, University of Hawaii Press, ISBN 978-0-8248-2131-9
Bellwood, Peter (јул 1991). „The Austronesian Dispersal and the Origin of Languages”. Scientific American. 265 (1): 88—93. Bibcode:1991SciAm.265a..88B. doi:10.1038/scientificamerican0791-88.
Bellwood, Peter (1997). Prehistory of the Indo-Malaysian archipelago. Honolulu: University of Hawai'i Press.
Bellwood, Peter (1998). „Taiwan and the Prehistory of the Austronesians-speaking Peoples”. Review of Archaeology. 18: 39—48.
Bellwood, Peter; Fox, James; Tryon, Darrell (1995). The Austronesians: Historical and comparative perspectives. Department of Anthropology, Australian National University. ISBN 978-0-7315-2132-6.
Bellwood, Peter; Sanchez-Mazas, Alicia (јун 2005). „Human Migrations in Continental East Asia and Taiwan: Genetic, Linguistic, and Archaeological Evidence”. Current Anthropology. 46 (3): 480—484. S2CID 145495386. doi:10.1086/430018.
Blench, Roger (10—13. 6. 2004). Stratification in the peopling of China: how far does the linguistic evidence match genetics and archaeology? (PDF). Human migrations in continental East Asia and Taiwan: genetic, linguistic and archaeological evidence. Geneva.
Blevins, Juliette (2007). „A Long Lost Sister of Proto-Austronesian? Proto-Ongan, Mother of Jarawa and Onge of the Andaman Islands” (PDF). Oceanic Linguistics. 46 (1): 154—198. S2CID 143141296. doi:10.1353/ol.2007.0015. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-01-11. г.
Blust, Robert (1977). „The Proto-Austronesian pronouns and Austronesian subgrouping: a preliminary report”. Working Papers in Linguistics. Honolulu: Department of Linguistics, University of Hawaii. 9 (2): 1—15.
Blust, Robert (1985). „The Austronesian Homeland: A Linguistic Perspective”. Asian Perspectives. 26: 46—67.
Blust, Robert (1999). „Subgrouping, circularity and extinction: some issues in Austronesian comparative linguistics”. Ур.: Zeitoun, E.; Li, P.J.K. Selected papers from the Eighth International Conference on Austronesian Linguistics. Taipei: Academia Sinica. стр. 31—94.
Blust, Robert (2013). The Austronesian Languages (revised изд.). Australian National University. ISBN 978-1-922185-07-5. hdl:1885/10191.
Blust, Robert (2014). „Some Recent Proposals Concerning the Classification of the Austronesian Languages”. Oceanic Linguistics. 53 (2): 300—391. S2CID 144931249. doi:10.1353/ol.2014.0025.
Comrie, Bernard (2001). „Languages of the world”. Ур.: Aronoff, Mark; Rees-Miller, Janie. The Handbook of Linguistics. Languages of the world. Oxford: Blackwell. стр. 19—42. ISBN 1-4051-0252-7.
Crowley, Terry (2009). „Austronesian languages”. Ур.: Brown, Keith; Ogilvie, Sarah. Concise Encyclopaedia of Languages of the World. Oxford: Elsevier. стр. 96—105.
Dahl, Otto Christian (1973). Proto-Austronesian. Lund: Skandinavian Institute of Asian Studies.
Diamond, Jared M (2000). „Taiwan's gift to the world”. Nature. 403 (6771): 709—10. Bibcode:2000Natur.403..709D. PMID 10693781. doi:10.1038/35001685  .
Dyen, Isidore (1965). „A Lexicostatistical classification of the Austronesian languages”. International Journal of American Linguistics (Memoir 19).
Fox, James J. (19—20. 8. 2004). Current Developments in Comparative Austronesian Studies (PDF). Symposium Austronesia Pascasarjana Linguististik dan Kajian Budaya. Universitas Udayana, Bali. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2006. г. Приступљено 10. 8. 2006.
Fuller, Peter (2002). „Reading the Full Picture”. Asia Pacific Research. Canberra, Australia: Research School of Pacific and Asian Studies. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2005.
Grace, George W. (1966). „Austronesian Lexicostatistical Classification:a review article (Review of Dyen 1965)”. Oceanic Linguistics. 5 (1): 13—58. JSTOR 3622788. doi:10.2307/3622788.
Greenhill, S.J.; Blust, R.; Gray, R.D. (2008). „The Austronesian Basic Vocabulary Database: From Bioinformatics to Lexomics”. Evolutionary Bioinformatics. SAGE Publications. 4: 271—283. PMC 2614200  . PMID 19204825. doi:10.4137/EBO.S893.
Greenhill, S.J.; Blust, R.; Gray, R.D. (2003—2019). „Austronesian Basic Vocabulary Database”. Архивирано из оригинала 2018-12-19. г. Приступљено 2018-12-19.
Haudricourt, André G. (1965). „Problems of Austronesian comparative philology”. Lingua. 14: 315—329. doi:10.1016/0024-3841(65)90048-3.
Ko, Albert Min-Shan; et al. (2014). „Early Austronesians: Into and Out Of Taiwan”. The American Journal of Human Genetics. 94 (3): 426—36. PMC 3951936  . PMID 24607387. doi:10.1016/j.ajhg.2014.02.003.
Li, Paul Jen-kuei (2004). „Origins of the East Formosans:Basay, Kavalan, Amis, and Siraya” (PDF). Language and Linguistics. 5 (2): 363—376. Архивирано из оригинала (PDF) 2019-04-18. г. Приступљено 2019-04-18.
Li, Paul Jen-kuei (2006). The Internal Relationships of Formosan Languages. Tenth International Conference on Austronesian Linguistics (ICAL). Puerto Princesa City, Palawan, Philippines.
Li, Paul Jen-kuei (2008). „Time perspective of Formosan Aborigines”. Ур.: Sanchez-Mazas, Alicia; Blench, Roger; Ross, Malcolm D.; Peiros, Ilia; Lin, Marie. Past human migrations in East Asia: matching archaeology, linguistics and genetics. London: Routledge. стр. 211—218.
McColl, Hugh; Racimo, Fernando; Vinner, Lasse; Demeter, Fabrice; Gakuhari, Takashi; et al. (2018-07-05). „The prehistoric peopling of Southeast Asia”. Science. American Association for the Advancement of Science (AAAS). 361 (6397): 88—92. Bibcode:2018Sci...361...88M. ISSN 0036-8075. PMID 29976827. S2CID 206667111. doi:10.1126/science.aat3628. hdl:10072/383365  .
Lynch, John; Ross, Malcolm; Crowley, Terry (2002). The Oceanic languages. Richmond, Surrey: Curzon Press. ISBN 0-415-68155-3.
Melton, T.; Clifford, S.; Martinson, J.; Batzer, M.; Stoneking, M. (1998). „Genetic evidence for the proto-Austronesian homeland in Asia: mtDNA and nuclear DNA variation in Taiwanese aboriginal tribes”. American Journal of Human Genetics. 63 (6): 1807—23. PMC 1377653  . PMID 9837834. doi:10.1086/302131.
Ostapirat, Weera (2005). „Kra–Dai and Austronesian: Notes on phonological correspondences and vocabulary distribution”. Ур.: Laurent, Sagart; Blench, Roger; Sanchez-Mazas, Alicia. The Peopling of East Asia: Putting Together Archaeology, Linguistics and Genetics. London: Routledge Curzon. стр. 107—131.
Peiros, Ilia (2004). Austronesian: What linguists know and what they believe they know. The workshop on Human migrations in continental East Asia and Taiwan. Geneva.
Pereltsvaig, Asya (2018). Languages of the World. Cambridge University Press. ISBN 978-1-316-62196-7.
Ross, Malcolm (2009). „Proto Austronesian verbal morphology: a reappraisal”. Ур.: Adelaar, K. Alexander; Pawley, Andrew. Austronesian Historical Linguistics and Culture History: A Festschrift for Robert Blust. Canberra: Pacific Linguistics. стр. 295—326.
Ross, Malcolm; Pawley, Andrew (1993). „Austronesian historical linguistics and culture history”. Annual Review of Anthropology. 22: 425—459. OCLC 1783647. doi:10.1146/annurev.an.22.100193.002233.
Ross, John (2002). „Final words: research themes in the history and typology of western Austronesian languages”. Ур.: Wouk, Fay; Malcolm, Ross. The history and typology of Western Austronesian voice systems. Canberra: Pacific Linguistics. стр. 451—474.
Sagart, Laurent; Hsu, Tze-Fu; Tsai, Yuan-Ching; Hsing, Yue-Ie C. (2017). „Austronesian and Chinese words for the millets”. Language Dynamics and Change. 7 (2): 187—209. S2CID 165587524. doi:10.1163/22105832-00702002.
Sagart, Laurent (8—11. 1. 2002). Sino-Tibeto-Austronesian: An updated and improved argument (PDF). Ninth International Conference on Austronesian Linguistics (ICAL9). Canberra, Australia.
Sagart, Laurent (2004). „The higher phylogeny of Austronesian and the position of Tai–Kadai”. Oceanic Linguistics. 43 (2): 411—440. S2CID 49547647. doi:10.1353/ol.2005.0012.
Sagart, Laurent (2005). „Sino-Tibeto-Austronesian: An updated and improved argument”. Ур.: Blench, Roger; Sanchez-Mazas, Alicia. The Peopling of East Asia: Putting Together Archaeology, Linguistics and Genetics. London: Routledge Curzon. стр. 161—176. ISBN 978-0-415-32242-3.
Sapir, Edward (1968) [1949]. „Time perspective in aboriginal American culture: a study in method”. Ур.: Mandelbaum, D.G. Selected writings of Edward Sapir in language, culture and personality. Berkeley: University of California Press. стр. 389–467. ISBN 0-520-01115-5.
Taylor, G. (1888). „A ramble through southern Formosa”. The China Review. 16: 137—161. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 25. 04. 2023.
Thurgood, Graham (1999). From Ancient Cham to Modern Dialects. Two Thousand Years of Language Contact and Change. Oceanic Linguistics Special Publications No. 28. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 0-8248-2131-9.
Trejaut, J. A.; Kivisild, T.; Loo, J. H.; Lee, C. L.; He, C. L. (2005). „Traces of archaic mitochondrial lineages persist in Austronesian-speaking Formosan populations”. PLOS Biol. 3 (8): e247. PMC 1166350  . PMID 15984912. doi:10.1371/journal.pbio.0030247.
Wei, Lan-Hai; Yan, Shi; Teo, Yik-Ying; Huang, Yun-Zhi; et al. (2017). „Phylogeography of Y-chromosome haplogroup O3a2b2-N6 reveals patrilineal traces of Austronesian populations on the eastern coastal regions of Asia”. PLOS ONE. 12 (4): 1—12. Bibcode:2017PLoSO..1275080W. PMC 5381892  . PMID 28380021. doi:10.1371/journal.pone.0175080  .
Winter, Bodo (2010). „A Note on the Higher Phylogeny of Austronesian”. Oceanic Linguistics. 49 (1): 282—287. JSTOR 40783595. S2CID 143458895. doi:10.1353/ol.0.0067.
Wouk, Fay; Ross, Malcolm, ур. (2002). The history and typology of western Austronesian voice systems. Pacific Linguistics. Canberra: Australian National University.

Спољашње везе уреди

Swadesh list of Malay words
Digital version of Wilkinson's 1926 Malay-English Dictionary
Pusat Rujukan Persuratan Melayu, online Malay language database provided by the Dewan Bahasa dan Pustaka
Kamus Besar Bahasa Indonesia dalam jaringan (Online Great Dictionary of the Indonesian Language published by Pusat Bahasa, in Indonesian only)
Dewan Bahasa dan Pustaka Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2012) (Institute of Language and Literature Malaysia, in Malay only)
The Malay Spelling Reform, Asmah Haji Omar, (Journal of the Simplified Spelling Society, 1989-2 pp. 9–13 later designated J11)
Malay Chinese Dictionary
Malay English Dictionary
Malay English Translation

[Nationalencyklopedin2007-1] а ^б Mikael Parkvall, "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), in Nationalencyklopedin

[2] „Kedah MB defends use of Jawi on signboards”. The Star. 26. 8. 2008. Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г.

[Kitabi-3] Dahlan, H. Abdullah Zaini. Kitabati, Practical Methods for Learning to Read & Write Pegon (Kitabati, Metode Praktis Belajar Membaca & Menulis Pegon). Zaini Press. Accessed April 19, 2023. https://ia903106.us.archive.org/22/items/etaoin/Kitabati.pdf.

[easttimorgovernment.com-4] „East Timor Languages”. www.easttimorgovernment.com. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 30. 7. 2018.

[5] Bauer, Laurie (2007). The Linguistic Student's Handbook. Edinburgh: Edinburgh University Press.

[6] 10 million in Malaysia, 5 million in Indonesia as "Malay" plus 260 million as "Indonesian", etc.

[7] Uli, Kozok (10. 3. 2012). „How many people speak Indonesian”. University of Hawaii at Manoa. Приступљено 20. 10. 2012. „James T. Collins (Bahasa Sanskerta dan Bahasa Melayu, Jakarta: KPG 2009) gives a conservative estimate of approximately 200 million, and a maximum estimate of 250 million speakers of Malay (Collins 2009, p. 17).”

[8] Wardhana, Dian Eka Chandra (2021). „Indonesian as the Language of ASEAN During the New Life Behavior Change 2021”. Journal of Social Work and Science Education. 1 (3): 266—280. doi:10.52690/jswse.v1i3.114  . Приступљено 29. 1. 2021.

[9] Adelaar (2004)

[10] Andaya, Leonard Y. (2001). „The Search for the 'Origins' of Melayu” (PDF). Journal of Southeast Asian Studies (на језику: енглески). 32 (3): 315—330. S2CID 62886471. doi:10.1017/S0022463401000169.

[11] Southeast Asia Digital Library: About Malay Архивирано 16 јун 2007 на сајту Archive.today

[12] Wurm, Stephen; Mühlhäusler, Peter; Tryon, Darrell T. (1996). Atlas of Languages of Intercultural Communication in the Pacific, Asia, and the Americas: Vol I: Maps. Vol II: Texts. Walter de Gruyter. стр. 677. ISBN 978-3-11-081972-4.

[13] „Bahasa Melayu Kuno”. Bahasa-malaysia-simple-fun.com. 15. 9. 2007. Архивирано из оригинала 26. 12. 2010. г. Приступљено 22. 12. 2010.

[14] Surakhman, M. Ali (23. 10. 2017). „Undang-Undang Tanjung Tanah: Naskah Melayu Tertua di Dunia”. kemdikbud.go.id (на језику: индонежански). Архивирано из оригинала 02. 06. 2023. г. Приступљено 25. 04. 2023.

[15] Sneddon, James N. (2003). The Indonesian Language: Its History and Role in Modern Society. UNSW Press. стр. 70. ISBN 978-0-86840-598-8.

[sneddon-16] а ^б Sneddon, James N. (2003). The Indonesian Language: Its History and Role in Modern Society. UNSW Press. стр. 62. ISBN 978-0-86840-598-8.

[5]

[1]

[6]

[7]

[8]

[2]

[3]

[4]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]