Манитол хексанитрат
Манитол хексанитрат је снажан експлозив. Физички је прашкаста чврста супстанца при нормалним температурним распонима, са густином од 1,73 г/цм³. Хемијски назив је хексанитроманит, а познат је и као нитроманит. Стабилнији је од нитроглицерина и користи се у детонаторима.
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.036.280 |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C6H8N6O18 | |
| Моларна маса | 452,157 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Манитол хексанитрат је секундарни експлозив настао нитрацијом манитола, шећерног алкохола. Производ се користи у медицини као вазодилататор и као експлозив у капислама за минирање. Његова осетљивост је висока, посебно на високим температурама (> 75 °Ц (167 °Ф; 348 К)) где је нешто осетљивији од нитроглицерина. Нитроманит је експлозив класе Б.
Производња чистог МХН није тривијалан задатак, пошто ће већина препарата дати мешавину МХН и нижих естара (пентанитрат и нижи). [3]
Манитол хексанитрат је хемијско једињење из групе естра азотне киселине. То је ретко коришћени експлозив, може се користити као иницијални експлозив може се користити као главно пуњење. Због ниске стабилности не користи се у Европи јер се може заменити другим стабилнијим експлозивима. Само у САД добија одређени значај као детонаторско пуњење. Може се стабилизовати амонијум карбонатом , али мора бити потпуно без киселине, иначе спонтано детонира.
Манитол хексанитрат је такође и органско једињење, које садржи 6 атома угљеника и има молекулску масу од 452,157 Da.
Osobine уреди
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 18 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 17 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 11,5 |
| Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) | -10,5 |
| Поларна површина[6] (PSA, Å2) | 330,3 |
Синтеза уреди
То је због естерификације манитола са азотном киселином.
У ту сврху хладни манитол се помеша са концентрованом азотном киселином, а затим исталожи концентрованом сумпорном киселином. Производња у лабораторијама без мера безбедности је обесхрабрена због ниске стабилности. Чак и при температури смеше од 18 °Ц (64 °Ф; 291 К) постоји опасност од експлозије.
Карактеристике уреди
Важни индикатори експлозије су:
- Енталпија експлозије: 5928 кЈ кг-1 (Х2О (г))
- Брзина детонације: 8260 м с -1 при густини од 1,73 г цм -3
- Запремина експлозивних гасова: 755 л кг-1
- Специфична енергија: 1087 кЈ кг-1
- Топљење: 112—113 °Ц (234—235 °Ф; 385—386 К)
- Температура дефлаграције: 185 °Ц (365 °Ф; 458 К)
- Траузл тест: 51 цм³ / 10 г
- Осетљивост на удар: 0,8 Нм
Коришћење уреди
Поред употребе као експлозива, користи се још у медицини као вазодилататор у лечењу ангине пекторис.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Кüнзел, Мартин; Yан, Qи-Лонг; Шелешовскý, Јакуб; Земан, Сватоплук; Матyáш, Роберт (2014-01-01). „Тхермал бехавиор анд децомпоситион кинетицс оф ЕТН анд итс миxтурес wитх ПЕТН анд РДX”. Јоурнал оф Тхермал Аналyсис анд Цалориметрy (на језику: енглески). 115 (1): 289—299. ИССН 1388-6150. С2ЦИД 95382460. дои:10.1007/с10973-013-3265-2.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература уреди
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
Додатна литература уреди
- Тхе Цхемистрy оф Поwдер анд Еxплосивес, Теннеy L. Давис
