Мањински стрес
Мањински стрес је облик хроничног стреса изазван предрасудама, недостатком социјалне подршке, дискриминацијом, и другим факторима које доживљавају чланови стигматизираних мањинских група.[1].
I у 21. веку, живимо у друштву у коме мањински стрес произлази из тога што мањине не уживају једнака права као и већина, јер се ставља велик нагласак на нормативност и оно што се сматра друштвено прихватљивим, док се свака различитост и одступање од тога осуђује. Тако су настале многе мањинске групе чији се припадници свакодневно суочавају са дискриминацијом, предрасудама и стигматизацијом.[2] Разни облици насиља попут вербалног злостављања, физичког и сексуалног насиља те узнемиравања присутни су већ у вртићу, а настављају бити присутни и у основној и средњој школи, факултетима и универзитетима, али и на радном месту, што доводи до појаве мањинског стреса.[3]
Код овог облика стреса ради се о поремећају менталног здравља повезаном са друштвено одређеним подређеним статусом и онемогућеним приступом легитимним друштвеним и економским приликама на основу припадања одређеној друштвеној категорији. Споменути положај мањина у друштву доводи до веће количине стресних догађаја (нпр дискриминације, узнемиравања, насиља), која даље воде ка смањеном самопоуздању и осјећају несигурности и физиолошком и психолошком искуству стреса. У условима дискриминација, очекивања одбацивања и аутоматска активација стереотипа директно и индиректно (путем претње по лични и социјални идентитет особе) утичу на општр благостање стигматизираних појединаца.[4] Тако су, нпр. негативниуутицаји стигматизацијских стресора потврђени у случају стигме која се заснива на националној, полној и/или расној, припадности, религији, АИДС-у и другим хроничним болестима.[5]
Основне карактеристике
уредиРазвијајући концепт мањинског стреса, наука је јединствена у ставу да је мањински стрес;
- Универзалан — што значи да је адитиван генералним стресорима којима су сви људи изложени, и самим тиме од стигматизоване особе захтева адаптацију и контролу преко оне коју требају имати слични појединци који нису стигматизирани;
- Хроничан — јер је повезан са релативно стабилним социолошким и културалним структурама;
- Социјално занован — јер произлази из социјалних процеса, институција и структура изнад појединца у односу на сам положај појединца коју карактеришу генерални стресори или биолошки и генетски или друге несоциолошке карактеристике особе или групе.[5]
Модел мањинског стреса
уредиОвај модел стреса који почива на претпоставкама да је мањински стрес јединствен, друштвено условљен и хроничан, развијен је, не тако недавно у оквирима истраживања психичког здравља, као покушај да се објасни утицај најобичнијих случајева дискриминације на животе људи и опише деловање стреса код стигматизованих група.
Дискриминација на послу, при проналажењу стана, код лекара или због саме чињенице да не делимо једнака права с хетеросексуалном већином… све су то више или мање важне животне ситуације које скупљају осећај незадовољства током животног века код одређених популација.
Процеси мањинског стреса крећу се од дисталних, односно објективних догађаја и услова, до проксималних који су субјективни и повезани са идентитетом особе, где одређене карактеристике идентитета попут истакнутости, валенције и интеграције идентитета, могу бити важне за разумевање деловања мањинског стреса с обзиром да могу или пренагласити или ублажити ефекте стреса на здравље.
Утицај на здравље
уредиМнога истраживања говоре у прилог негативним утицају стреса на физичко и психичко здравље припадника мањинских група. Мањински стрес условљава настанак разних проблема физичког здравља, од проблема кардиоваскуларног и имунолошког система до велике вероватноће развоја инвалидитета.[6]
Бројни психички проблеми попут депресије, анксиозних поремећаја, поремећаја прилагођавања и соматизације откривају се у многим истраживањима. Надаље, нпр код трансродних особа пронађене су изразито високе стопе размишљања и покушаја самоубистава у односу на општу популацију.
Због великог броја негативних последица мањинског стреса на здравље, стратегије суочавања и заштитни фактори постају изразито важни за такве особе. Социјална подршка, самоприхваћање, осећај поноса властитог идентитета и интеграција мањинског идентитета делују позитивно и ублажавају ефекте мањинског стреса.
Такође социјална подршка, самоприхватање, осећај поноса властитог идентитета и интеграција мањинског идентитета делују позитивно и ублажава ефекте мањинског стреса. Док, неке стратегије суочавања попут нпр. скривања властитог трансродног идентитета могу деловати негативно и изазвати додатан стрес.
На крају, заштитни фактори и стратегије суочавања помажу особама мањинскиох група да се носе са друштвом које их у великој мери дискриминсало као и стресом који настаје на оснбову такве дискриминације.[7]
Извори
уреди- ^ Меyер, I. Х. (2003): Прејудице, Социал Стресс, анд Ментал Хеалтх ин Лесбиан, Гаy, анд Бисеxуал Популатионс: Цонцептуал Иссуес анд Ресеарцх Евиденце. Псyцхологицал Буллетин, 129(5), 674-697.
- ^ Линк, Б. Г., Пхелан, Ј. C. (2006). Стигма анд итс публиц хеалтх имплицатионс. Ланцет, 367(9509), 528-529.
- ^ Грант, Ј. M., Моттет, L. А., Танис, Ј., Харрисон, Ј., Херман, Ј. L., Кеислинг, M. (2011). Ињустице ат Еверy Турн: А Репорт оф тхе Натионал Трансгендер Дисцриминатион Сурвеy. Wасхингтон: Натионал Центер фор Трансгендер Еqуалитy анд Натионал Гаy анд Лесбиан Таск Форце.
- ^ Јесенски и Турк.Мајор, Б., О’Бриен, L. Т. (2005): Тхе Социал Псyцхологy оф Стигма. Аннуал Ревиеw оф Псyцхологy, 56, 393-421.
- ^ а б Меyер, I. Х. (2007): Прејудице анд Дисцриминатион ас Социал Стрессорс. У I. Х. Меyер и M. Е.Нортхридге (Ур.), Тхе Хеалтх оф Сеxуал Миноритиес: Публиц Хеалтх Перспецтивес онЛесбиан, Гаy, Бисеxуал анд Трансгендер Популатионс (пп. 242-267). Неw Yорк, НY:Спрингер
- ^ Тхоитс, П. (1999). Селф, идентитy, стресс, анд ментал хеалтх. НY: Клуwер Ацадемиц/Пленум Публисхерс
- ^ Сцхофиелд, К. А. (2015). Протецтиве Фацторс фор Трансгендер Адултс. Департмент оф Псyцхологy, Тхе Охио Стате Университy
Спољашње везе
уредиМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |