Масни алкохол

Масни алкохоли су алифатични алкохоли, који се обично састоје од ланца са од 8 до 22 атома угљеника, мада могу да имају 36 или више угљеника. Масни алкохоли имају паран број атома угљеника и једну алкохолну групу (-OH) везану за крајњи угљеник. Они такође могу да буду незасићени и разгранати. Они налазе широку примену у хемијској индустрији.

Масни алкохол

Продукција и распрострањеностУреди

Многи масни алкохоли се у природи налазе у восковима, који су естри масних киселинама и масних алкохола.[1] Масне алкохоле производе бактерије, биљке и животиње ради пловности, као извор метаболичке воде и енергије, биосононарна сочива (морски сисари) и ради термичке изолације.[2] Масни алкохоли нису били доступни до раних 190-тих. Они су оригинално добијани редукцијом воштаних естара натријумом. Током 1930-тих каталитичка хидрогенација је индустријализована, што је омогућило конверзију естара масних киселина до алкохола. Током 1940-тих и 1950-тих, петрохемикалије су постале важан извор сировина, и Карл Зиглер је открио полимеризацију етилена. Ова два открића су омогућила производњу синтетичких масних алкохола.

РеференцеУреди

  1. ^ Klaus Noweck, Wolfgang Grafahrend, "Fatty Alcohols" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2006, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a10 277.pub2
  2. ^ Степхен Мудге; Wолфрам Меиер-Аугенстеин; et al. (2010). „Wхат цонтрибутион до детергент фаттy алцохолс маке то сеwаге дисцхаргес анд тхе маине енвиронмент?”. Јоурнал оф Енвиронментал Мониторинг: 1846—1856. дои:10.1039/Ц0ЕМ00079Е. 

Спољашње везеУреди