Матични број
Матични број (МБ) или статистички број је јединствени број који се додељује сваком привредном субјекту (привредним друштвима, предузетницима, удружењима, спортским организацијама), слично као што се сваком физичком лицу додељује ЈМБГ (јединствени матични број грађана) приликом рођења тј уписом у матичну књигу рођених.
Матични број предузећа је број од 8 цифара и под тим бројем се предузеће води у бази. Он је јединствен, за свако предузеће различит и не може да се мења. Матични број је једна од основних карактеристика предузећа и користи се за идентификацију самог предузећа и добијање информација о њему.
Додељивање матичног броја уреди
Матични број предузећа се додељује од стране Републичког завода за статистику.[1] Међутим РЗС-у се не подноси посебан захтев за доделу матичног броја. Привредном субјекту се МБ додељује онда када оснивач поднесе сву документацију која је, према Закону о регистрацији привредних субјеката потребна за регистровање предузећа у Агенцији за привредне регистре.[2] Када се у АПР-у утврди да је све регуларно и да предузеће може да се региструје, АПР тражи од Републичког завода за статистику да додели матични број. За додељивање матичног броја потребно је платити административну таксу од 2140,00 динара на рачун РЗС-а.
Раније је цела ова процедура одузимала пуно времена јер је захтевала одлазак у РЗС и АПР. Последњих година почео је да се примењује тзв. једношалтерски приступ[3] који подразумева само одлазак у Агенцију. Са увођењем оваквог система додељивања матичног броја почело се од краја 2004.године, када је основан АПР Законом о Агенцији за привредне регистре, у циљу спровођења реформи у процесу регистрације привредних субјеката, отварању и затварању предузећа.
Матични број и ПИБ уреди
Поред матичног броја предузећу се приликом регистрације додељује и порески идентификациони број (ПИБ) од стране Пореске управе.[4] Ово су два неопходна обележја привредног субјекта јер без њих оно не може да отвори рачуне у банци и учествује у платном промету.
Чему служи матични број уреди
Протеклих година дошло је до експанзије интернета и телекомуникационих технологија што је довело до тога да се евиденције разних врста (у државној управи, код правних лица и физичких лица ) све више воде у електронском облику. Дакле интернет је омогућио да те електронске евиденције објављивањем на званичним сајтовима државних и других овлашћених институција буду јавно доступне свима којима су такве информације потребне [5] .
Матични број се користи за претраживање информација о предузећу на сајту Агенције за привредне регистре, као што су:
- основни подаци (назив, правна форма, седиште, делатност, пуно пословно име, ПИБ, датум регистрације),
- чланови друштва
- заступници
- забележбе
- финансијски извештаји итд.
Матични број се користи за добијање информација о томе колико је предузеће у претходном периоду било у блокади тј није било у стању да измири своје текуће обавезе. Ова претрага може да се изврши на сајту Народне банке Србије.[6]
Овакве претраге имају за циљ да се фирмама, рачуновођама, адвокатима, новинарима и другим физичким лицима олакша приступ информацијама које су им из одређених разлога потребне.
Са друге стране, обједињеност приступа који се постиже, доприноси томе да свако правно лице, предузетник и физичко лице може да стекне слику о томе колико успешно одређени привредни субјект послује. Други то релативно лако могу да сазнају, а да само привредно друштво тога није ни свесно [5] .
Појам заједничког матичног броја уреди
Заједнички матични број може се јавити код јавних предузећа тј код оних друштава која се састоје од већег броја огранака (нпр Србијагас,[7] Телеком,[8] ПТТ[9]). У овом случају привредно друштво добија свој јединствени матични број, с тим сто се он „преноси” на све огранке колико год да их има. На основу тога може се рећи да сви они имају заједнички матични број. Ово је уједно и добар начин да се избегне непотребно губљење времена приликом регистрације сваког огранка [10] .
Референце уреди
- ^ Републички завод за статистику
- ^ Агенција за привредне регистре
- ^ једношалтерски приступ
- ^ Пореска управа
- ^ а б „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 09. 12. 2011. г. Приступљено 15. 12. 2011.
- ^ Народна банка Србије
- ^ Србијагас
- ^ Телеком
- ^ „ПТТ”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2011.
- ^ Оснивање новог предузећа, Др Звездан Ђорђевић, Београд, 2005.године