Матица хрватска
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Матица хрватска је невладина културна установа у Хрватској основана за очување и унапређење хрватске културе. Делује од 1842. године, када је основана као Матица илирска а најважнији је и највећи издавач књига и часописа у Хрватској.[1]
У централи и огранцима објављује више од стотину књига сваке године, које редовно односе најважније хрватске књижевне награде. Уз двадесетак редовних библиотека нарочито се истиче библиотека вијека хрватске књижевности, у којој је објављено већ седамдесетак наслова.
Централа објављује двоседмичњак „Вијенац”, новине за књижевност, умјетност и науку, те књижевни часопис „Коло” и „Хрватску ревију”.
Осим издаваштва Матица хрватска приређује много културних и научних манифестација; представљања књига, научне симпозије, округле столове, стручна и научна предавања и расправе, концерте, позориштне представе. При централи дјелује и „Галерија Матице хрватске” у којој своје радове излажу млађи умјетници.
Стотињак постојећих огранака Матице хрватске објављује двадесетак књижевних часописа, међу којима су „Дубровник”, „Књижевна ревија”, „Домети”, „Задарска смотра”, „Ријечи”.
Предсједници Матице хрватске
уреди Стјепан Дамјановић, |
 Јосип Братулић, |
 Густав Крклец, |
 Иван Мажуранић, |
Занимљивости
уредиСрпски сатирични лист из Загреба, Врач погађач је писао да отровни паук (Матица хрватска) сише српски цвјетњак, а за то вријеме блажено спава трут (Матица српска), и тако омогућује стварање хрватске културе.[2] Један од бројних примера хрватизације српске пјесме и пјесника је рад једног од најпознатијих хрватских историчара Вјекослав Клаића. Његову Хрватску пјесмарицу је 1893. издала и наградила Матица хрватска. У пјесмарицу је уврстио доста популарних српских пјесама Ђуре Јакшића, а у пјесми панчевачког проте Васе Живковића Радо иде Србин у војнике, где зелене бере ловорике, промијенио је само субјект: Србин у Хрват.[3]
У доба комунистичке власти у Југославији, 1969. Матица хрватска објављује мемоаре Ивана Мештровића, који су већ раније објављени међу усташком емиграцијом у Аргентини, 1961. Два издања се разликују у томе што су у издању Матице хрватске изостављени сви дијелови који критикују комунистичку власт и неке њене личности (Моше Пијаде), а сви антисрпски дијелови су објављени.[4]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 474—475.
- ^ Артуковић 2001, стр. 148.
- ^ Артуковић 2001, стр. 285.
- ^ Сумрак Ловћена, поднаслов: Хегемонија фалсификата. Цетиње: Светигора. 2021. стр. 147, 148.
Литература
уреди- Артуковић, Мато (2001). Срби у Хрватској (Куеново доба). Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод. ИСБН 953-6659-09-3.
