Матија Војсалић
Матија Војсалић Хрватинић (око 1430 — након 1480) је био други и посљедњи османски краљ Босне. Био је праунук Војислава Хрватинића, брата Хрвоја Вукчића Хрватинића.
| Матија Војсалић | |
|---|---|
| Пуно име | Матија Војсалић Хрватинић |
| Датум рођења | око 1430. |
| Место рођења | Кључ Босанско краљевство |
| Датум смрти | након 1480. |
| Место смрти | непознато |
| Гроб | непознато |
| Династија | Хрватинићи |
| Отац | Драгиша Хрватинић |
| Мајка | Јелица |
| Супружник | непознато |
| Потомство | непознато |
| краљ Босне | |
| Период | 1471 – 1476. |
| Претходник | Матија Шабанчић |
| Наследник | Никола Илочки |
Поријекло
уредиМатија је рођен око 1430. године, највјроватније у тврђави Кључ на Сани. Отац му је био Драгиша Хрватинић, а мајка извјесна Јелица. Матија је имао још три брата и једну сестру:
- Гргур, погубљен у Јајцу 5. јуна 1463. године
- Никола, умро прије 1453.
- Павао
Матија је живио са својом породицом у Доњим Крајевима до 1463. године. У вријеме пада Босне Матија је с око 500 племића био одведен у Цариград, тамо се Матија свидио сулатану Мехмеду II и као награду султан му је дао Босну на управу.
Краљ
уредиНа тој позицији, која је носила мало правих овласти, наслиједио је Матију Радивојевића Котроманића. Годину дана прије угарски краљ Матија Корвин је босанским краљем прогласио Николу Илочког. Војсалић је смијењен 1476. године због стварања уроте с Мађарима против Османског царства. Тада се посљедњи пут спомиње, и то у дубровачким записима. Посљедњи је познати члан породице Хрватинића.
Преци
уредиПриказани су преци Матије по мушкој линији :
Војислав Хрватинић → Јурај Војсалић → Петар Хрватинић → Матија Војсалић
Литература
уреди- Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.
- Ћирковић, Сима (1954). „Властела и краљеви у БОсни после 1463 године”. Историјски гласник. 7 (3): 123—131.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1982). „Пад Босне и покушаји отпора турском освајању”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 390—402.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
