Мирисни епител
Мирисни епител је специјализовано епително ткиво унутар носне шупљине које је део чула мриса. Код људи, је ово ткиво има површину од око 1 центиметар квадратног (на свакој страни) и налази се на горњем делу носне шупљине око 7 цм изнад и иза ноздрва.[1] Мирисни епител је део мирисног система који је директно одговоран за детекцију мириса.
Називи и ознаке | |
---|---|
ТХ | ТХ {{{2}}}.хтмл ХХ3.11.07.0.01001 .{{{2}}}.{{{3}}} |
ФМА | 64803 |
Анатомска терминологија |
Слојеви мирисног епитела
уредиМирисни епител се састоји од три различите врсте ћелија:
- Мирисне ћелије
- Потпорне ћелије
- Базалне ћелије
Мирисне ћелије
уредиМирисне ћелије епитела су биполарни неурони који се групишу да бе формирале мирисни нерв (кранијални нерв I). Апикални полови тих неурона су прекривени цилијама и обложени са серозном секрецијом из Боуманових жлијезда лоцираних у ламини проприа мирисне слузокоже.
Потпорне ћелије
уредиАналогно неуронским глијалним ћелијама, потпорне ћелије (а.к.а. сустентакуларне ћелије) мирисног епитела функционишу као метаболичка и физичка потпора мирисним ћелијама. Хистолошки, потпорне ћелије су дугачке цилиндричне ћелије које садрже микровиле и упадљиву терминалну мрежу. Језгра потпорних ћелија су у већој мери апикално лоцирана него код других ћелија мирисног епитела.
Базалне ћелије
уредиБазалне ћелије се налазе на базалној ламини мирисног епитела. Оне су стем ћелије које имају способност деобе и диференцијације у било подржавајуће или мирисне ћелије. Стална деоба базалних ћелија доводи замене мирисног епитела сваке 2-4 недеље.[2]
Додатне слике
уреди-
Неурони мирисних рецептора
Литература
уреди- ^ Моран ДТ, Роwлеy ЈЦ, Јафек БW, Ловелл МА (1982). „Тхе фине струцтуре оф тхе олфацторy муцоса ин ман”. Јоурнал оф Неуроцyтологy. 11 (5): 721—46. ПМИД 7143026. С2ЦИД 25263022. дои:10.1007/БФ01153516.
- ^ Сцхwоб ЈЕ (2002). „Неурал регенератион анд тхе перипхерал олфацторy сyстем”. Тхе Анатомицал Рецорд. 269 (1): 33—49. ПМИД 11891623. С2ЦИД 31259890. дои:10.1002/ар.10047.