Мирисни епител је специјализовано епително ткиво унутар носне шупљине које је део чула мриса. Код људи, је ово ткиво има површину од око 1 центиметар квадратног (на свакој страни) и налази се на горњем делу носне шупљине око 7 цм изнад и иза ноздрва.[1] Мирисни епител је део мирисног система који је директно одговоран за детекцију мириса.

Називи и ознаке
ТХТХ {{{2}}}.хтмл ХХ3.11.07.0.01001 .{{{2}}}.{{{3}}}
ФМА64803
Анатомска терминологија

Слојеви мирисног епитела

уреди

Мирисни епител се састоји од три различите врсте ћелија:

  1. Мирисне ћелије
  2. Потпорне ћелије
  3. Базалне ћелије

Мирисне ћелије

уреди

Мирисне ћелије епитела су биполарни неурони који се групишу да бе формирале мирисни нерв (кранијални нерв I). Апикални полови тих неурона су прекривени цилијама и обложени са серозном секрецијом из Боуманових жлијезда лоцираних у ламини проприа мирисне слузокоже.

Потпорне ћелије

уреди

Аналогно неуронским глијалним ћелијама, потпорне ћелије (а.к.а. сустентакуларне ћелије) мирисног епитела функционишу као метаболичка и физичка потпора мирисним ћелијама. Хистолошки, потпорне ћелије су дугачке цилиндричне ћелије које садрже микровиле и упадљиву терминалну мрежу. Језгра потпорних ћелија су у већој мери апикално лоцирана него код других ћелија мирисног епитела.

Базалне ћелије

уреди

Базалне ћелије се налазе на базалној ламини мирисног епитела. Оне су стем ћелије које имају способност деобе и диференцијације у било подржавајуће или мирисне ћелије. Стална деоба базалних ћелија доводи замене мирисног епитела сваке 2-4 недеље.[2]

Додатне слике

уреди

Литература

уреди
  1. ^ Моран ДТ, Роwлеy ЈЦ, Јафек БW, Ловелл МА (1982). „Тхе фине струцтуре оф тхе олфацторy муцоса ин ман”. Јоурнал оф Неуроцyтологy. 11 (5): 721—46. ПМИД 7143026. С2ЦИД 25263022. дои:10.1007/БФ01153516. 
  2. ^ Сцхwоб ЈЕ (2002). „Неурал регенератион анд тхе перипхерал олфацторy сyстем”. Тхе Анатомицал Рецорд. 269 (1): 33—49. ПМИД 11891623. С2ЦИД 31259890. дои:10.1002/ар.10047. 

Спољашње везе

уреди