Млечни зуби су први апарат за жвакање код човека, и јављају се у првим месецима живота. Њхова смена сталниим зубима почиње око шесте године живота.[1]

Млечни зуби
Снимак дечије вилице са млечним зубима
Детаљи
Латинскидентес децидуи
Показатељи
ТАА05.1.03.076
ФМА75151
Анатомска терминологија

Ницање и раст млечних зуба уреди

 
Редослед ницања млечних зуба
 
Рендгенски снимак на којем се види однос млечних и трајних зуба (који се развијају испод млечних)

Човек у току живота поседује две дентиције: млечну и сталну дентицију. У млечној дентицји постоји укупно 20 зуба - по 10 у горњој вилици и 10 у доњој вилици. У свакој половини по два секутића, један очњак, два кутњака у вилици. Једни од других (млечни од сталних) се разликују по облику, боји, чврстини и животној доби ницања. Млечна детиција започиње ницање код деце око шестог месееца живота. Ницање може бити и раније што се сматра превременим, а може бити и закаснело. Најпре крећу доњи зуби па онда горњи зуби у описаном интервалу, а ти интервали су следећи:

  • I — 6−8 месеци живота, са завршетком раста корена око 1,5 године
  • II — 8-10 месеци живота, са завршетком раста корена око 1,5-2 године
  • III — 16-20 месеци живота, са завршетком раста корена око 3 године и још неки месец више
  • IV — 12-16 месеци живота, са завршетком раста корена око 2,5 године
  • V — 20-30 месеци живота, са завршетком раста корена око 3 године.

Наглашавање завршетка раста корена је важно из разлога што зуби, како млечни тако и стални, имају тенденцију клаћења све док им се не заврши раст корена. Оваква појава клаћења може код оних који нису добро упућени да створи лажну слику да је зуб за вађење.

Нега и здравље млечних зуба уреди

Испод коренова млечних зуба налазе се заметци сталних зуба који чекају своје време када ће ресорпцијом на коренове млечних зуба довести до правог физиолошког клаћења и истискивања млечних зуба да би на тим местима дошло до ницања одређених сталних зуба. Но, ипак се мора водити рачуна о стању здравља млечних зуба у вези са каријесима који могу неблаговременим попракама, неадекватном исхраном да повећају могућност инфекција које се шире према врховима коренова зуба и да угрозе круницу сталних зуба на више начина.

Прерано вађење млечних зуба може да утиче на неправилан распоред ницања сталних зуба и изискивања ношења ортодонских апарата.[2]

Заливање фисура
 
Композитни заливач фисура

Заливање фисура (многобројних јамица, удубљења и жлебова, гризних површина бочних зуба како млечних тако и сталних) у многоме може бити значајна превентивна мера, која спречава прерано испадање зуба, и треба да буде саставни део одржавања хигијене и здравља млечних зуба. Оно што је код овог поступка значајно је то да је он потпуно безбедан и безболан и не захтева никакво бушење зуба нити примање анестезије, а читава процедура траје око 10 минута.[3][4]

Како је код великог броја родитеља широм света у великој мери присутно мишљење да се млечни зуби физиолошки замењују, те да их не треба ни поправљати, а камоли на њима вршити неку превентивну меру. Имајући у виду овакав став родитеља, и заливање фисура као савремана мера превентиве, ређе се примењује у пракси него што је то потребно и неопходно.

При томе треба знати да се заливање фисура може радити како на млечним, тако и на сталним зубима и да се препоручује примена методе код млечних зуба, што је раније могуће. На тај начин се млечни зуби штите дужи период, јер се нпр. млечне петице замењују сталним тек са 11 — 12 година живота детета.

Заливање фисура у оквиру неге млечних зуба препоручује се у следећим случајевима:

  • Код деце са медицинским, физичким или интелектуалним хендикепом заливање треба поставити у све јамице и фисуре мленчих и сталних зуба, посебно када опште здравствено стање детета може бити угрожено лошим оралним здрављем.
  • Код здраве деце индиковано је заливање јамица и фисура првих сталних молара, без обзира на ризик за настанак каријеса, а јамице и фисуре других сталних зуба могу бити заливене у зависности од каријес-ризика датог зуба.
  • Заливање је најбоље апликовати одмах по потпуном ницању зуба, а ризична места треба залити независно од узраста пацијента.[5]

Смена млечних зуба уреди

 
Испадње млечних зуба

Млечне зубе замењују стални зуби следећим редоследом:

  • јединица млечна бива замењена сталном у периоду између 7 и 8 год (6 и 7 год)
  • двојка млечна бива замењена сталном у периоду између 8 и 9 год (7 и 8 год)
  • тројка млечна бива замењена сталном у периоду између 11 и 12 год (9 и 10 год)
  • млечне четворка и петица (кутњаци) бивају замењени између 10 и 12 год сталним преткутњацима с тим што стални кутњаци

Шестица, седмица и осмица ничу први пут у продужетку овог зубног низа (такозваног алеоларног гребена), без претходника у млечној дентицији.[2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Смит, Антони (1973). Људско тело. Нови Сад: Матица српска. стр. 423—426. 
  2. ^ а б Драган Белоица игрупа аутора. Превентивна идечија стоматологија. Београд: 2003 год. 
  3. ^ Харрис НО, Гарциа-Годоy Ф. Примарy превентиве дентистрy. 6тх едитион. Пеарсон Прентице Халл 2004.
  4. ^ Хеллер КЕ, Реед СГ, Брунер ФW, Еклунд АС, Бурт БА. Лонгитудинал евалуатион оф сеалинг моларс wитх анд wитхоут инципиент дентал цариес ин а публиц хеалтх програм. Ј Публиц Хеалтх Дент 1995; 55:148-153
  5. ^ Група аутора, Протокол за заливање фисура, Стоматолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).