Множина
Множина је граматички облик који означава количину предмета, појмова, бића или појава већу од један,[1] док се у словенском језику употребљава за речи веће од два.
Данас је, уз једнину, у већини индоевропских језика једини граматички број. У неким језицима се суфикс додаје у реченици када се "показује" да је/су нека/неке реч/речи у множини. Пример је енглески језик у ком се речима које су у множини додаје на крају слово с (углавном), некада и ес, па чак и иес, нпр. долар је рећ у једнини, а доларс је реч у множини.[2]
Сви европски језици имају множину. У неким језицима, као што су арапски или хебрејски, постоје необични облици, а то су: нулар (ништа или нула објеката), тријал (три објекта) и паукал (неколико објеката).
Речи других облика, попут глагола, придева и заменица, такође често имају различите облике множине, који се користе у складу са бројем повезаних именица.[3]
Неки језици такође имају дуал или двојину (који тачно означава два од нечега) или други систем категорија бројева. Међутим, у енглеском и многим другим језицима, једнина и множина су једини граматички бројеви.[4]
Пример уреди
- Марко има три таблета.
- Миљана има троје браће.
- Љубодраг има шеснаест бојица.
- У одељењу има тридесет ученика.
Референце уреди
- ^ Предраг,, Пипер,. Нормативна граматика српског језика. Клајн, Иван, (Ијекавско издање, измијењено и допуњено изд.). Нови Сад. ИСБН 9788679461612. ОЦЛЦ 951659566.
- ^ Amarilis, Dragana (12. 02. 2018). „Engleske imenice množina, nastavak –s, objašnjenja, primeri , izuzeci”. Dragana Amarilis. Pristupljeno 15. 05. 2020.
- ^ „Kongurencija”. boske.rs. Pristupljeno 15. 5. 2020.
- ^ „Afroazijski jezici – egipatski, semitski, berber, omotski, kušitski, čadski”. sudski-tumaci.rs. Pristupljeno 15. 5. 2020.
Literatura уреди
- Corbett, Greville. Number (Cambridge Textbooks in Linguistics). Cambridge University Press, 2000.
- Huddleston, Rodney and Pullum, Geoffrey K., The Cambridge Grammar of the English Language, Cambridge University Press, Suffolk, UK, 2002
- Curme, George O., A Grammar of the English Language, Volume 1: Parts of Speech, D.C. Heath and Company, 1935
- Opdycke, John B., Harper’s English Grammar, Harper & Row, New York, New York, 1965
- Jespersen, Otto, A Modern English Grammar on Historical Principles, v. II, George Allen & Unwin, Ltd., London, 1928
- McDavid, Raven I., Jr. et al., The Plurals of Nouns of Measure in Spoken American English, Fries Festschrift, Ann Arbor, MI, 1963
- Xu, Dan. 2012. Plurality and classifiers across languages in China. Berlin: de Gruyter.