Множина

Множина је граматички облик који означава количину предмета, појмова, бића или појава већу од један,^[1] док се у словенском језику употребљава за речи веће од два.

Данас је, уз једнину, у већини индоевропских језика једини граматички број. У неким језицима се суфикс додаје у реченици када се "показује" да је/су нека/неке реч/речи у множини. Пример је енглески језик у ком се речима које су у множини додаје на крају слово с (углавном), некада и ес, па чак и иес, нпр. долар је рећ у једнини, а доларс је реч у множини.^[2]

Сви европски језици имају множину. У неким језицима, као што су арапски или хебрејски, постоје необични облици, а то су: нулар (ништа или нула објеката), тријал (три објекта) и паукал (неколико објеката).

Речи других облика, попут глагола, придева и заменица, такође често имају различите облике множине, који се користе у складу са бројем повезаних именица.^[3]

Неки језици такође имају дуал или двојину (који тачно означава два од нечега) или други систем категорија бројева. Међутим, у енглеском и многим другим језицима, једнина и множина су једини граматички бројеви.^[4]

Пример

Марко има три таблета.
Миљана има троје браће.
Љубодраг има шеснаест бојица.
У одељењу има тридесет ученика.

Референце

^ Предраг,, Пипер,. Нормативна граматика српског језика. Клајн, Иван, (Ијекавско издање, измијењено и допуњено изд.). Нови Сад. ИСБН 9788679461612. ОЦЛЦ 951659566.
^ Amarilis, Dragana (12. 02. 2018). „Engleske imenice množina, nastavak –s, objašnjenja, primeri , izuzeci”. Dragana Amarilis. Pristupljeno 15. 05. 2020.
^ „Kongurencija”. boske.rs. Pristupljeno 15. 5. 2020.
^ „Afroazijski jezici – egipatski, semitski, berber, omotski, kušitski, čadski”. sudski-tumaci.rs. Pristupljeno 15. 5. 2020.

Литература

Цорбетт, Гревилле. Нумбер (Цамбридге Теxтбоокс ин Лингуистицс). Цамбридге Университy Пресс, 2000.
Худдлестон, Роднеy анд Пуллум, Геоффреy К., Тхе Цамбридге Граммар оф тхе Енглисх Лангуаге, Цамбридге Университy Пресс, Суффолк, УК, 2002
Цурме, Георге О., А Граммар оф тхе Енглисх Лангуаге, Волуме 1: Партс оф Спеецх, D.C. Хеатх анд Цомпанy, 1935
Опдyцке, Јохн Б., Харпер’с Енглисх Граммар, Харпер & Роw, Неw Yорк, Неw Yорк, 1965
Јесперсен, Отто, А Модерн Енглисх Граммар он Хисторицал Принциплес, в. II, Георге Аллен & Унwин, Лтд., Лондон, 1928
МцДавид, Равен I., Јр. ет ал., Тхе Плуралс оф Ноунс оф Меасуре ин Спокен Америцан Енглисх, Фриес Фестсцхрифт, Анн Арбор, MI, 1963
Xу, Дан. 2012. Плуралитy анд цлассифиерс ацросс лангуагес ин Цхина. Берлин: де Груyтер.

[1] Предраг,, Пипер,. Нормативна граматика српског језика. Клајн, Иван, (Ијекавско издање, измијењено и допуњено изд.). Нови Сад. ИСБН 9788679461612. ОЦЛЦ 951659566.

[2] Amarilis, Dragana (12. 02. 2018). „Engleske imenice množina, nastavak –s, objašnjenja, primeri , izuzeci”. Dragana Amarilis. Pristupljeno 15. 05. 2020.

[3] „Kongurencija”. boske.rs. Pristupljeno 15. 5. 2020.

[4] „Afroazijski jezici – egipatski, semitski, berber, omotski, kušitski, čadski”. sudski-tumaci.rs. Pristupljeno 15. 5. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]