Множина је граматички облик који означава количину предмета, појмова, бића или појава већу од један,[1] док се у словенском језику употребљава за речи веће од два.

Данас је, уз једнину, у већини индоевропских језика једини граматички број. У неким језицима се суфикс додаје у реченици када се "показује" да је/су нека/неке реч/речи у множини. Пример је енглески језик у ком се речима које су у множини додаје на крају слово с (углавном), некада и ес, па чак и иес, нпр. долар је рећ у једнини, а доларс је реч у множини.[2]

Сви европски језици имају множину. У неким језицима, као што су арапски или хебрејски, постоје необични облици, а то су: нулар (ништа или нула објеката), тријал (три објекта) и паукал (неколико објеката).

Речи других облика, попут глагола, придева и заменица, такође често имају различите облике множине, који се користе у складу са бројем повезаних именица.[3]

Неки језици такође имају дуал или двојину (који тачно означава два од нечега) или други систем категорија бројева. Међутим, у енглеском и многим другим језицима, једнина и множина су једини граматички бројеви.[4]

Пример Уреди

  • Марко има три таблета.
  • Миљана има троје браће.
  • Љубодраг има шеснаест бојица.
  • У одељењу има тридесет ученика.

Референце Уреди

  1. ^ Предраг,, Пипер,. Нормативна граматика српског језика. Клајн, Иван, (Ијекавско издање, измијењено и допуњено изд.). Нови Сад. ИСБН 9788679461612. ОЦЛЦ 951659566. 
  2. ^ Amarilis, Dragana (12. 02. 2018). „Engleske imenice množina, nastavak –s, objašnjenja, primeri , izuzeci”. Dragana Amarilis. Pristupljeno 15. 05. 2020. 
  3. ^ „Kongurencija”. boske.rs. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  4. ^ „Afroazijski jezici – egipatski, semitski, berber, omotski, kušitski, čadski”. sudski-tumaci.rs. Pristupljeno 15. 5. 2020. 

Литература Уреди

  • Цорбетт, Гревилле. Нумбер (Цамбридге Теxтбоокс ин Лингуистицс). Цамбридге Университy Пресс, 2000.
  • Худдлестон, Роднеy анд Пуллум, Геоффреy К., Тхе Цамбридге Граммар оф тхе Енглисх Лангуаге, Цамбридге Университy Пресс, Суффолк, УК, 2002
  • Цурме, Георге О., А Граммар оф тхе Енглисх Лангуаге, Волуме 1: Партс оф Спеецх, D.Ц. Хеатх анд Цомпанy, 1935
  • Опдyцке, Јохн Б., Харпер’с Енглисх Граммар, Харпер & Роw, Неw Yорк, Неw Yорк, 1965
  • Јесперсен, Отто, А Модерн Енглисх Граммар он Хисторицал Принциплес, в. II, Георге Аллен & Унwин, Лтд., Лондон, 1928
  • МцДавид, Равен I., Јр. ет ал., Тхе Плуралс оф Ноунс оф Меасуре ин Спокен Америцан Енглисх, Фриес Фестсцхрифт, Анн Арбор, MI, 1963
  • Xу, Дан. 2012. Плуралитy анд цлассифиерс ацросс лангуагес ин Цхина. Берлин: де Груyтер.