Могулско царство

Tokom 16. veka u Indiji je na vlast došla nova vladajuća dinastija – Mogul (persijski: سلطنتمغولی هند [Muġalīh Sulṭanat], урду: گوركانى),[1] доневши са собом богату исламску цивилизацију и по први пут ујединила овај потконтинент након 1500 година.[2] Први могулски владар Бабур стигао је из Персије и био је у сродству с монголским царевима.[3][4][5] Он је с каснијим Могулима изградио царство које је почетком 18. века обухватало целу Индију осим јужног врха. Године 1526. Бабур је поразио делхијског султана и преузео средњи део северне Индије. Али, Бабур је био лош државник и царство се почело делити након његове смрти 1530. године. Око 1600. цар Ахбар (в.1556.-1605) ујединио је царство и проширио га према југу.

Mogulska džamija Badšahi u Lahoru
Историја Јужне Азије
Бутан Малдиви Пакистан Индија Бангладеш Шри Ланка Непал
Историја Индије
Камено доба 70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар 7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда 3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура 1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација 1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије · 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади 700.–300. п. н. е.
Царство Магада 684.–26. п. н. е.
· Мауријско царство · 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије 230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство · 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство · 60.–240. нове ере
· Гупта царство · 240.–550.
· Чола царство · 848.–1279.
Исламски султанати у Индији 1210.–1596.
· Делхијски султанат · 1206.–1526.
· Декански султанати · 1490.–1596.
Хојсала царство 1040.–1346.
Виџајанагарско царство 1336.–1565.
Могулско царство 1526.–1707.
Марата царство 1674.–1818.
Колонијална Индија 1757.–1947.
Подела Индије 1947.–
Историје држава
Република Индија · Пакистан · Бангладеш
Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје
Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам
Пакистански региони · Синд · Тибет

Могули су подстицали уметност и придонели ширењу ислама у целој Индији. У 18. и 19. веку царство је поступно пропадало као последица британске колонизације.

Владавина Ахбара уреди

Ахбар Велики је био највећи могулски владар. Био је Бабуров унук, а цар је постао 1556. и исте године поразио авганистанског супарника за престо и тако осигурао своје право на власт. Током своје дуге владавине повећао је Могулско Царство, био покровитељ уметности и заговарао верску толеранцију. Ахбар је знао да му је за уједињење потребна помоћ хиндских поглавица. Стога је многе од тих људи запослио у својој државној служби и покушао заговарати хиндске интересе. Увео је праведнији порезни систем од оног које су имали Хинди.

Главни градови уреди

У почетку је Ахбар владао из Агре на северу средње Индије где је изградио чувену Црвену тврђаву. Касније је главни град преместио у свој нови град Фатехпур Сикри. Овде је реорганизовао државну службу, у провинције послао гувернере (намеснике) и реформирао ковање новца, утеге и мере.

Верска толеранција уреди

 
Главни град Могулског царства

У 16. веку Индија је била земља бројних религија. Ахбар је схватио да пут према миру води преко толеранције према свим верама. Саградио је Ибадат Кхану, или Кућу богослужења, као место где људи различитих верских припадности могу долазити и расправљати о својим верским идејама. Муслимани, хиндуси, сикхи, па чак и хришћани из Европе били су добродошли.

Фатехпур Сикри уреди

Године 1569. Ахбар гради Фатехпур Сикри у северном делу средње Индије. Подигнут је у почаст муслиманском свецу шеику Салиму, који је прорекао рођење његова сина и наследника Џанагира, град је постао главни град 1584. године.

Каснији Могули уреди

Године 1605. Ахбаров син Јахангир постао је цар. Њега је наследио његов син Шах Џахан који је проширио царство према југу и изградио многе градове и палате. Он и његов син Аурангзеб дозвољавали су далеко мање верске толеранције него сам Ахбар, а Аурангзеб је уништио многе хиндуистичке храмове. Након његове владавине царство се почело распадати.

Таџ Махал уреди

 
Таџ Махал

Једно од највећих могулских достигнућа био је величанствени Таџ Махал (Тāј Махал; хиндски: ताज महल, урдски и перс. تاج محل. Подигнут је као гроб за Мумтазу Махал, вољену жену Шаха Џахана, која је умрла 1631. године. Градња је трајала 17 година и у њој је суделовало стотине радника из целе Индије.

Велики Могулски цареви
Цар Почетак власти Крај власти
Бабур 1526 1530
Хумајун 1530 1556
Ахбар 1556 1605
Џанагир 1605 1627
Шах Џахан 1627 1658
Аурангзеб 1658 1707

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Балфоур, Е.Г. (1976). Енцyцлопаедиа Асиатица: Цомприсинг Индиан-субцонтинент, Еастерн анд Соутхерн Асиа. Неw Делхи: Цосмо Публицатионс. С. 460, С. 488, С. 897. ИСБН 978-81-7020-325-4. 
  2. ^ Јохн Wалбридге. Год анд Логиц ин Ислам: Тхе Цалипхате оф Реасон. стр. 165. „Персианате Могул Емпире. 
  3. ^ Рицхардс, Јохн Ф. (1995), Тхе Мугхал Емпире, Цамбридге Университy Пресс, стр. 6, ИСБН 978-0-521-56603-2 
  4. ^ Сцхиммел, Аннемарие (2004), Тхе Емпире оф тхе Греат Мугхалс: Хисторy, Арт анд Цултуре, Реактион Боокс, стр. 22, ИСБН 978-1-86189-185-3 
  5. ^ Балабанлилар, Лиса (15. 1. 2012), Империал Идентитy ин Мугхал Емпире: Меморy анд Дyнастиц Политицс ин Еарлy Модерн Централ Асиа, I.Б.Таурис, стр. 2, ИСБН 978-1-84885-726-1 

Литература уреди

Спољашње везе уреди