Могулско царство

Tokom 16. veka u Indiji je na vlast došla nova vladajuća dinastija – Mogul (persijski: سلطنتمغولی هند [Muġalīh Sulṭanat], урду: گوركانى), доневши са собом богату исламску цивилизацију и по први пут ујединила овај потконтинент након 1500 година. Први могулски владар Бабур стигао је из Персије и био је у сродству с монголским царевима. Он је с каснијим Могулима изградио царство које је почетком 18. века обухватало целу Индију осим јужног врха. Године 1526. Бабур је поразио делхијског султана и преузео средњи део северне Индије. Али, Бабур је био лош државник и царство се почело делити након његове смрти 1530. године. Око 1600. цар Ахбар (в.1556.-1605) ујединио је царство и проширио га према југу.

Mogulska džamija Badšahi u Lahoru

Историја Јужне Азије Историја Индије
Камено доба	70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар	7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда	3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура	1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација	1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије	· 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади	700.–300. п. н. е.
Царство Магада	684.–26. п. н. е.
· Мауријско царство	· 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије	230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство	· 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство	· 60.–240. нове ере
· Гупта царство	· 240.–550.
· Чола царство	· 848.–1279.
Исламски султанати у Индији	1210.–1596.
· Делхијски султанат	· 1206.–1526.
· Декански султанати	· 1490.–1596.
Хојсала царство	1040.–1346.
Виџајанагарско царство	1336.–1565.
Могулско царство	1526.–1707.
Марата царство	1674.–1818.
Колонијална Индија	1757.–1947.
Подела Индије	1947.–
Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет

Могули су подстицали уметност и придонели ширењу ислама у целој Индији. У 18. и 19. веку царство је поступно пропадало као последица британске колонизације.

Владавина Ахбара

Ахбар Велики је био највећи могулски владар. Био је Бабуров унук, а цар је постао 1556. и исте године поразио авганистанског супарника за престо и тако осигурао своје право на власт. Током своје дуге владавине повећао је Могулско Царство, био покровитељ уметности и заговарао верску толеранцију. Ахбар је знао да му је за уједињење потребна помоћ хиндских поглавица. Стога је многе од тих људи запослио у својој државној служби и покушао заговарати хиндске интересе. Увео је праведнији порезни систем од оног које су имали Хинди.

Главни градови

У почетку је Ахбар владао из Агре на северу средње Индије где је изградио чувену Црвену тврђаву. Касније је главни град преместио у свој нови град Фатехпур Сикри. Овде је реорганизовао државну службу, у провинције послао гувернере (намеснике) и реформирао ковање новца, утеге и мере.

Верска толеранција

Главни град Могулског царства

У 16. веку Индија је била земља бројних религија. Ахбар је схватио да пут према миру води преко толеранције према свим верама. Саградио је Ибадат Кхану, или Кућу богослужења, као место где људи различитих верских припадности могу долазити и расправљати о својим верским идејама. Муслимани, хиндуси, сикхи, па чак и хришћани из Европе били су добродошли.

Фатехпур Сикри

Године 1569. Ахбар гради Фатехпур Сикри у северном делу средње Индије. Подигнут је у почаст муслиманском свецу шеику Салиму, који је прорекао рођење његова сина и наследника Џанагира, град је постао главни град 1584. године.

Каснији Могули

Године 1605. Ахбаров син Јахангир постао је цар. Њега је наследио његов син Шах Џахан који је проширио царство према југу и изградио многе градове и палате. Он и његов син Аурангзеб дозвољавали су далеко мање верске толеранције него сам Ахбар, а Аурангзеб је уништио многе хиндуистичке храмове. Након његове владавине царство се почело распадати.

Таџ Махал

Таџ Махал

Једно од највећих могулских достигнућа био је величанствени Таџ Махал (Тāј Махал; хиндски: ताज महल, урдски и перс. تاج محل. Подигнут је као гроб за Мумтазу Махал, вољену жену Шаха Џахана, која је умрла 1631. године. Градња је трајала 17 година и у њој је суделовало стотине радника из целе Индије.

Велики Могулски цареви
Цар	Почетак власти	Крај власти
Бабур	1526	1530
Хумајун	1530	1556
Ахбар	1556	1605
Џанагир	1605	1627
Шах Џахан	1627	1658
Аурангзеб	1658	1707

Види још

• Таџ Махал

Литература

• Алам, Музаффар. Црисис оф Емпире ин Мугхал Нортх Индиа: Аwадх & тхе Пуњаб, 1707–48 (1988)
• Али, M. Атхар (1975), „Тхе Пассинг оф Емпире: Тхе Мугхал Цасе”, Модерн Асиан Студиес, 9 (3): 385—396, ЈСТОР 311728, дои:10.1017/с0026749x00005825 , он тхе цаусес оф итс цоллапсе
• Асхер, C.Б.; Талбот, C (2008), Индиа Бефоре Еуропе (1ст изд.), Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-51750-8 
• Блацк, Јеремy. "Тхе Мугхалс Стрике Тwице", Хисторy Тодаy (Април 2012) 62#4 пп. 22–26. фулл теxт онлине
• Блаке, Степхен П. (новембар 1979), „Тхе Патримониал-Буреауцратиц Емпире оф тхе Мугхалс”, Јоурнал оф Асиан Студиес, 39 (1): 77—94, ЈСТОР 2053505, дои:10.2307/2053505 
• Дале, Степхен Ф. Тхе Муслим Емпирес оф тхе Оттоманс, Сафавидс анд Мугхалс (Цамбридге У.П. 2009)
• Далрyмпле, Wиллиам (2007). Тхе Ласт Мугхал: Тхе Фалл оф а Дyнастy : Делхи, 1857. Рандом Хоусе Дигитал, Инц. ИСБН 9780307267399. 
• Фаруqуи, Мунис D. (2005), „Тхе Форготтен Принце: Мирза Хаким анд тхе Форматион оф тхе Мугхал Емпире ин Индиа”, Јоурнал оф тхе Ецономиц анд Социал Хисторy оф тхе Ориент, 48 (4): 487—523, ЈСТОР 25165118, дои:10.1163/156852005774918813 , он Акбар анд хис бротхер
• Гомманс; Јос. Мугхал Wарфаре: Индиан Фронтиерс анд Хигхроадс то Емпире, 1500–1700 (Роутледге, 2002) онлине едитион Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2011)
• Гордон, С. Тхе Неw Цамбридге Хисторy оф Индиа, II, 4: Тхе Маратхас 1600–1818 (Цамбридге, 1993).
• Хабиб, Ирфан. Атлас оф тхе Мугхал Емпире: Политицал анд Ецономиц Мапс (1982).
• Марковитс, Цлауде, ур. (2004) [Фирст публисхед 1994 ас Хистоире де л'Инде Модерне]. А Хисторy оф Модерн Индиа, 1480–1950 (2нд изд.). Лондон: Антхем Пресс. ИСБН 978-1-84331-004-4. 
• Метцалф, Б.; Метцалф, Т.Р. (2006), А Цонцисе Хисторy оф Модерн Индиа (2нд изд.), Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-68225-1 
• Рицхардс, Јохн Ф. (1996). Тхе Мугхал Емпире. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521566032. 
• Мајумдар, Рамесх Цхандра (1974). Тхе Мугхул Емпире. Б.V. Бхаван. 
• Рицхардс, Јохн Ф. Тхе Мугхал Емпире (Тхе Неw Цамбридге Хисторy оф Индиа) (1996) еxцерпт анд онлине сеарцх
• Рицхардс, Ј.Ф. (април 1981), „Мугхал Стате Финанце анд тхе Премодерн Wорлд Ецономy”, Цомпаративе Студиес ин Социетy анд Хисторy, 23 (2): 285—308, ЈСТОР 178737, дои:10.1017/с0010417500013311 
• Робб, П. (2001), А Хисторy оф Индиа, Лондон: Палграве, ИСБН 978-0-333-69129-8 
• Сривастава, Асхирбади Лал. Тхе Мугхул Емпире, 1526–1803 (1952) онлине.
• Стеин, Б. (1998), А Хисторy оф Индиа (1ст изд.), Оxфорд: Wилеy-Блацкwелл, ИСБН 978-0-631-20546-3 
• Стеин, Б. (2010), Арнолд, D., ур., А Хисторy оф Индиа (2нд изд.), Оxфорд: Wилеy-Блацкwелл, ИСБН 978-1-4051-9509-6 
• Беринстаин, V. Мугхал Индиа: Сплендоур оф тхе Пеацоцк Тхроне (Лондон, 1998).
• Бусцх, Аллисон. Поетрy оф Кингс: Тхе Цлассицал Хинди Литературе оф Мугхал Индиа (2011) еxцерпт анд теxт сеарцх
• Диана Престон; Мицхаел Престон (2007). Тај Махал: Пассион анд Гениус ат тхе Хеарт оф тхе Могхул Емпире. Wалкер & Цомпанy. ИСБН 978-0-8027-1673-6. 
• Сцхиммел, Аннемарие. Тхе Емпире оф тхе Греат Мугхалс: Хисторy, Арт анд Цултуре (Реактион 2006)
• Wелцх, С.C.; et al. (1987). Тхе Емперорс' албум: имагес оф Мугхал Индиа. Неw Yорк: Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт. ИСБН 978-0-87099-499-9. 
• Цхаудхури, К.Н. (1978), „Соме Рефлецтионс он тхе Тоwн анд Цоунтрy ин Мугхал Индиа”, Модерн Асиан Студиес, 12 (1): 77—96, ЈСТОР 311823, дои:10.1017/с0026749x00008155 
• Хабиб, Ирфан. Атлас оф тхе Мугхал Емпире: Политицал анд Ецономиц Мапс (1982).
• Хабиб, Ирфан. Аграриан Сyстем оф Мугхал Индиа (1963, ревисед едитион 1999).
• Хеестерман, Ј.C. (2004), „Тхе Социал Дyнамицс оф тхе Мугхал Емпире: А Бриеф Интродуцтион”, Јоурнал оф тхе Ецономиц анд Социал Хисторy оф тхе Ориент, 47 (3): 292—297, ЈСТОР 25165051, дои:10.1163/1568520041974729 
• Кхан, Иqтидар Алам (1976), „Тхе Миддле Цлассес ин тхе Мугхал Емпире”, Социал Сциентист, 5 (1): 28—49, ЈСТОР 3516601, дои:10.2307/3516601 
• Ротхермунд, Диетмар. Ан Ецономиц Хисторy оф Индиа: Фром Пре-Цолониал Тимес то 1991 (1993)
• Берниер, Францоис (1891). Травелс ин тхе Могул Емпире, А.D. 1656–1668. Арцхибалд Цонстабле, Лондон. 
• Хиро, Дилип, ед, Јоурнал оф Емперор Бабур (Пенгуин Цлассицс 2007)
  • Тхе Бабурнама: Мемоирс оф Бабур, Принце анд Емперор ед. бy W.M. Тхацкстон Јр. (2002); тхис wас тхе фирст аутобиограпхy ин Исламиц литературе
• Јацксон, А.V. ет ал., едс. Хисторy оф Индиа (1907) в. 9. Хисториц аццоунтс оф Индиа бy фореигн травеллерс, цлассиц, ориентал, анд оццидентал, бy А.V.W. Јацксон онлине едитион
• Јоухер (1832). Тхе Тезкерех ал вакиат ор Привате Мемоирс оф тхе Могхул Емперор Хумаyун Wриттен ин тхе Персиан лангуаге бy Јоухер А цонфидентиал доместиц оф Хис Мајестy. Транслатед бy Мајор Цхарлес Стеwарт. Јохн Мурраy, Лондон. 
• Еллиот, Сир Х.M., Едитед бy Доwсон, Јохн. Тхе Хисторy оф Индиа, ас Толд бy Итс Оwн Хисторианс. Тхе Мухаммадан Период; публисхед бy Лондон Трубнер Цомпанy 1867–1877. (Онлине Цопy ат Пацкард Хуманитиес Институте – Отхер Персиан Теxтс ин Транслатион; хисторицал боокс: Аутхор Лист анд Титле Лист)
• Адамс, W.Х. Давенпорт (1893). Wарриорс оф тхе Цресцент. Лондон: Хутцхинсон. 
• Холден, Едwард Синглетон (1895). Тхе Могул емперорс оф Хиндустан, А.D. 1398–А.D. 1707. Неw Yорк : C. Сцрибнер'с Сонс. 
• Маллесон, Г.Б. (1896). Акбар анд тхе рисе оф тхе Мугхал емпире. Оxфорд : Цларендон Пресс. 
• Мануцци, Ниццолао; тр. фром Френцх бy Франçоис Цатроу (1826). Хисторy оф тхе Могул дyнастy ин Индиа, 1399–1657. Лондон : Ј.M. Рицхардсон. 
• Лане-Пооле, Станлеy (1906). Хисторy оф Индиа: Фром Реигн оф Акбар тхе Греат то тхе Фалл оф Могхул Емпире (Вол. 4). Лондон, Гролиер социетy. 
• Мануцци, Ниццолао; тр. бy Wиллиам Ирвине (1907). Сториа до Могор; ор, Могул Индиа 1653–1708, Вол. 1. Лондон, Ј. Мурраy. 
• Мануцци, Ниццолао; тр. бy Wиллиам Ирвине (1907). Сториа до Могор; ор, Могул Индиа 1653–1708, Вол. 2. Лондон, Ј. Мурраy. 
• Мануцци, Ниццолао; тр. бy Wиллиам Ирвине (1907). Сториа до Могор; ор, Могул Индиа 1653–1708, Вол. 3. Лондон, Ј. Мурраy. 
• Оwен, Сиднеy Ј (1912). Тхе Фалл оф тхе Могул Емпире. Лондон, Ј. Мурраy. 

Спољашње везе

• Mughals and Swat
• Mughal India an interactive experience from the British Museum
• The Mughal Empire from BBC
• Mughal Empire
• The Great Mughals
• Gardens of the Mughal Empire
• Indo-Iranian Socio-Cultural Relations at Past, Present and Future, by M. Reza Pourjafar, Ali
• A. Taghvaee, in Web Journal on Cultural Patrimony (Fabio Maniscalco ed.), vol. 1, January–June 2006
• Adrian Fletcher's Paradoxplace – Photos – Great Mughal Emperors of India
• A Mughal diamond on BBC
• Some Mughal coins with brief history
• The Mughal Empire, BBC Radio 4 discussion with Sanjay Subrahmanyam, Susan Stronge & Chandrika Kaul (In Our Time, Feb. 26, 2004)