Мост Џорџа Вашингтона

Мост Џорџа Вашингтона је висећи мост са два нивоа који премошћава реку Хадсон повезујући кварт Менхетна Вашингтон Хајтс у граду Њујорк са вароши Форт Ли у Њу Џерзију. Мост је добио име по Џорџу Вашингтону, првом председнику Сједињених Америчких Држава. Мост Џорџа Вашингтона је један од најпрометнијих мостова за моторна возила на свету,[3][4] преко кога је 2016. године прешло 103 милиона возила.[а] Он је у власништву Лучке управе Њујорка и Њу Џерзија, бидржавне агенције која управља инфраструктуром у Луци Њујорк и Њу Џерзи. Мост Џорџ Вашингтон је такође неформално познат као ГВ мост, ГВБ, ГВ или Џорџ,[6] а био је познат и као мост Форт Ли или мост преко реке Хадсон током изградње.

Мост Џорџа Вашингтона
Мост гледано на исток из Форт Лија ка Горњем Менхетну.
Координате40°51′07″ СГШ; 73°57′07″ ЗГД / 40.852° СГШ; 73.952° ЗГД / 40.852; -73.952 (Георге Wасхингтон Бридге)
МестоЊујорк
Њујорк, Њу Џерзи
Карактеристике
Материјалчелик
Дужина4.760 фт (1.450 м)[1]
Ширина119 фт (36 м)[1]
Висина604 фт (184 м)[1]
Изградња21. септембар 1927. год.; пре 96 година (1927-09-21) (конструкција моста)
2. јун 1959. год.; пре 64 године (1959-06-02) (доњи ниво)
Пуштен у рад14 фт (4,3 м) (горњи ниво), 13,5 фт (4,1 м) (доњи ниво)[2]

Идеја о мосту преко реке Хадсон први пут је предложена 1906. године, али тек 1925. године државна законодавна тела Њујорка и Њу Џерзија су гласала су да дозволи планирање и изградња таквог моста. Изградња моста Џорџ Вашингтон започела је у октобру 1927. године. Мост је свечано посвећен 24. октобра 1931. године и отворен је за саобраћај наредног дана. Отварање моста Џорџ Вашингтон допринело је развоју округа Берген у држави Њу Џерзи у коме се налази Форт Ли. Горњи ниво је проширен са шест на осам трака током 1946. Шест трака доњег нивоа је изграђено испод постојећег распона од 1958. до 1962. године због повећаног протока саобраћаја.

Мост Џорџа Вашингтона је важан коридор за путовања унутар њујоршког метрополитенског подручја. Има горњи ниво који носи четири траке у сваком правцу и доњи ниво са три траке у сваком правцу, за укупно 14 возних трака. Ограничење брзине на мосту је 45 мпх (72 км/х). Горњи ниво моста такође обезбеђује пешачки и бициклистички саобраћај. Међудржавни пут 95 (I-95) и УС рута 1/9 (УС 1/9, састављена од УС 1 и УС 9) прелазе реку преко овог моста. Пут УС 46, који се у потпуности налази у Њу Џерзију, завршава се на пола пута преко моста на државној граници са Њујорком. На свом источном крају у Њујорку, мост се наставља на Транс-менхетански ауто-пут (део I-95, који се повезује са експресним путем преко Бронкса).

Мост Џорџа Вашингтона дуг је 1450 метара, а распон му је 1.100 метара. Имао је у време његовог отварања најдужи главни распон моста на свету и држао је тај рекорд до отварања моста Голден гејт 1937. године.

Опис уреди

 
Мост, гледајући на југ у залазак сунца са њујоршке стране реке Хадсон

Мост Џорџа Вашингтона пројектовали су главни грађевински инжењер Отмар Аман,[7][8][9] пројектант Алстон Дана,[10][8] и помоћник главног инжењера Едвард V. Стернс,[11][8] са Касом Гилбертом као консултантским архитектом.[12][13] Он повезује Форт Ли у округу Берген, Њу Џерси, са Вашингтон Хајтсом на Менхетну, Њујорк.[14][15] За изградњу моста било је потребно 113.000 кратких тона (101.000 дугих тона; 103.000 т) фабрикованог челика; 28.000 кратких тона (25.000 дугих тона; 25.000 т) жице, која се протеже 106.000 ми (171.000 км); и 20.000 кратких тона (18.000 дугих тона; 18.000 т) цигле.[16][9]

Нивои уреди

Мост има 14 саобраћајних трака, по седам у сваком смеру.[14][15] Као такав, мост Џорџа Вашингтона садржи више трака за возила од било ког другог висећег моста, и представља најпрометнији мост за возила на свету.[17][18][3][4] Четрнаест трака на мосту је неравномерно подељено на два нивоа: горњи ниво садржи осам трака, док доњи ниво садржи шест трака.[14][15] Горњи ниво је отворен 25. октобра 1931.[19] и широк је 90 фт (27 м).[1] Горњи ниво је првобитно имао шест трака, али су 1946. додате још две траке.[20] Иако је доњи ниво био део првобитних планова за мост, он је отворен тек 29. августа 1962. године.[15] Горњи ниво има вертикални размак од 14 фт (4,3 м), а сви камиони и друга вангабаритна возила морају користити горњи ниво. Камионима је забрањен приступ доњем нивоу, који има пропустност од 13,6 фт (4,1 м). Све траке на оба нивоа су широке 8 фт 6 ин (2,59 м).[2][21] Возила која превозе опасне материје (ХАЗМАТ) су забрањена на нижем нивоу због затворености. Возила која носе ХАЗМАТ могу користити горњи ниво, под условом да су у складу са стриктним смерницама наведеним у „Црвеној књизи” Лучке управе.[2][22]

На горњем распону моста су два тротоара, по један са сваке стране. Међутим, бициклисти и пешаци обично могу да користе само јужни тротоар, пошто је северни тротоар нормално затворен.[23] Северни тротоар је привремено поново отваран 2017. године док је на јужном тротоару постављена привремена ограда за спречавање самоубистава, у припреми за постављање трајних ограда на оба тротоара.[24][25]

Мост Џорџа Вашингтона је дугачак 4.760 фт (1.450 м) и има главни распон од 3.500 стопа 3.500 фт (1.100 м).[1][16] Узимајући у обзир висину доњег нивоа, мост се протеже 212 фт (65 м) изнад средње високе воде у свом центру,[1] и 195 фт (59 м) изнад средње високе воде испод њујоршког сидришта.[26] Главни распон моста је био најдужи главни распон моста на свету у време његовог отварања 1931. године, и био је скоро дупло већи од 1.850 фт (560 м) дугог претходног рекордера, Амбасадор моста у Детроиту.[27][28] Ову титулу је држао до отварања моста Голден Гате 1937. године.[29] Завршетак моста Џорџа Вашингтона показао је да су дужи висећи мостови физички и економски изводљиви. Пре изградње моста, инжењери су веровали да је дужина висећег распона велики показатељ економске изводљивости висећег моста.[30]

Напомене уреди

  1. ^ Било је 51 милион моториста који су платили путарину у источном смеру 2016. године, тако да је број прелаза приближно два пута већи од те цифре[5]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ „Фацтс & Инфо - Георге Wасхингтон Бридге”. Порт Аутхоритy оф Неw Yорк анд Неw Јерсеy. Архивирано из оригинала 01. 03. 2019. г. Приступљено 27. 2. 2010. 
  2. ^ а б в „Траффиц Рестрицтионс - Георге Wасхингтон Бридге”. Тхе Порт Аутхоритy оф НY & Њ. Приступљено 18. 6. 2018. 
  3. ^ а б Цоллинс, Бетх (2. 12. 2011). „10 рецорд-бреакинг бридгес”. ЦНН. Приступљено 13. 11. 2018. 
    • „Георге Wасхингтон Бридге”. Порт Аутхоритy оф Неw Yорк анд Неw Јерсеy. Приступљено 10. 5. 2019. „Георге Wасхингтон Бридге - Тхе бусиест бридге ин тхе wорлд, цоннецтинг нортхерн Манхаттан анд Форт Лее, Њ. 
  4. ^ а б Мааг, Цхристопхер (9. 5. 2019). „Хоw цреwс wилл ре-суспенд тхе ГWБ wхиле 280,000 царс дриве бенеатх тхем даилy”. Нортх Јерсеy Медиа Гроуп. Приступљено 10. 5. 2019. „Хигх абове тхе Худсон, енгинеерс аре wоркинг то реханг тхе wорлд'с бусиест бридге — wхиле ит ремаинс ин сервице. 
  5. ^ „Неw Yорк Цитy Бридге Траффиц Волумес” (ПДФ). Неw Yорк Цитy Департмент оф Транспортатион. 2016. стр. 11. Приступљено 16. 3. 2018. 
  6. ^ Росе, Лацеy (2. 3. 2006). „Инсиде тхе Боотх”. Форбес. Приступљено 15. 1. 2008. „Лике тхе ПАТХ траинс, wхицх алсо цоннецт Неw Yорк то Неw Јерсеy, тхе Г.W. Бридге ис рун бy тхе Порт Аутхоритy оф Неw Yорк анд Неw Јерсеy, а публиц агенцy тхат емплоyеес 7,000 wоркерс анд хас аннуал ревенуес оф $2.9 биллион. 
  7. ^ „Худсон Бридге Ис Неарер Реализатион”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1. 3. 1925. ИССН 0362-4331. Приступљено 1. 6. 2018. 
  8. ^ а б в „Ласт Wире Оф Спан Спун Овер Худсон”. Тхе Неw Yорк Тимес. 8. 8. 1930. ИССН 0362-4331. Приступљено 18. 9. 2018. 
  9. ^ а б Реиер 2000, стр. 100.
  10. ^ „Аллстон Дана Ис Енгинеер оф Десигн фор тхе Фт. Лее Бридге”. Сцарсдале Инqуирер (Волуме XI, Нумбер 6). Сцарсдале Wомен'с Цлуб Публицатионс. 27. 12. 1927. Приступљено 17. 9. 2018. 
  11. ^ Расторфер 2000, стр. 163.
  12. ^ Расторфер 2000, стр. 43, 163.
  13. ^ Стерн, Гилмартин & Меллинс 1987, стр. 679.
  14. ^ а б в „Георге Wасхингтон Бридге 80тх Анниверсарy”. Тхе Порт Аутхоритy оф НY & Њ. 25. 10. 2011. Архивирано из оригинала 18. 06. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2018. 
  15. ^ а б в г Инграхам, Јосепх C. (30. 8. 1962). „Лоwер Децк оф Георге Wасхингтон Бридге Ис Опенед”. Тхе Неw Yорк Тимес. ИССН 0362-4331. Приступљено 6. 3. 2010. 
  16. ^ а б Стерн, Гилмартин & Меллинс 1987, стр. 681.
  17. ^ „Wхат ис тхе wорлд'с бусиест бридге?”. Травел Тривиа. Приступљено 23. 6. 2020. „А стаггеринг 108 миллион вехицлес цросс тхе бридге аннуаллy, макинг тхе Георге Wасхингтон Бридге тхе бусиест бридге он Еартх 
  18. ^ Расторфер 2000, стр. 41.
  19. ^ „Тwо Говернорс Опен Греат Худсон Бридге Ас Тхронгс Лоок Он” (ПДФ). Тхе Неw Yорк Тимес. 25. 10. 1931. стр. 1. ИССН 0362-4331. Приступљено 6. 3. 2010. 
  20. ^ „Хисторy – Георге Wасхингтон Бридге”. Порт Аутхоритy оф Неw Yорк анд Неw Јерсеy. Приступљено 6. 3. 2010. 
  21. ^ „Неw Yорк Цитy Труцк Роуте Мап: Реверсе Сиде” (ПДФ). нyц.гов. Неw Yорк Цитy Департмент оф Транспортатион. 8. 6. 2015. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 02. 2017. г. Приступљено 12. 9. 2017. 
  22. ^ Фор тхе Ред Боок итселф, сее: „ХАЗАРДОУС МАТЕРИАЛС: Транспортатион Регулатионс ат Туннел анд Бридге Фацилитиес” (ПДФ). Тхе Порт Аутхоритy оф НY & Њ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 6. 2019. г. Приступљено 18. 6. 2018. 
  23. ^ „Педестриан & Бицyцле Информатион – Георге Wасхингтон Бридге”. Тхе Порт Аутхоритy оф НY & Њ. Архивирано из оригинала 18. 06. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2018. 
  24. ^ „Суициде Превентион Фенце Цоминг То Георге Wасхингтон Бридге Wалкwаy « ЦБС Неw Yорк”. ЦБС Неw Yорк. 18. 9. 2017. Приступљено 23. 11. 2018. 
  25. ^ Крисел, Брендан (19. 9. 2017). „Сафетy Фенцес Цоминг То Георге Wасхингтон Бридге Wалкwаyс”. Wасхингтон Хеигхтс-Инwоод, НY Патцх. Приступљено 23. 11. 2018. 
  26. ^ „Тидес оф Бридге Траффиц”. Тхе Неw Yорк Тимес. 18. 10. 1931. ИССН 0362-4331. Приступљено 18. 6. 2018. 
  27. ^ „Тхе Wорлд'с Греат Спанс”. Тхе Неw Yорк Тимес. 18. 10. 1931. ИССН 0362-4331. Приступљено 8. 6. 2018. 
  28. ^ Цармодy, Деирдре (10. 10. 1981). „А 50-Yеар Виеw оф тхе Георге Wасхингтон Бридге”. Тхе Неw Yорк Тимес. ИССН 0362-4331. Приступљено 25. 6. 2018. 
  29. ^ „Георге Wасхингтон Бридге”. АСЦЕ Метрополитан Сецтион. Приступљено 12. 11. 2016. 
  30. ^ Реиер 2000, стр. 100–101.

Спољашње везе уреди