Википедија

Нандуи

Нандуи (лат. Rhea) су јужноамерички нојеви.[1][2] Њихово тело је пос свим битним својствима једнако нојевом, али су нандуова крила много боље развијена у осносу на нојеве.

Нандуи
Временски распон: плеистоцен-холоцен 0.126–0 Ма
Два велика нандуа
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Рхеиформес
Породица: Рхеидае
Род: Рхеа
Brisson, 1760
Типска врста
Struthio americanus
Врсте
Синоними
  • Rhea Moehring 1758 nomen dubium
  • Pterocnemia Gray 1870
  • Toujou Lacépède 1801
  • Tujus Rafinesque 1815

Опис уреди

Од три познате врсте је „пампасни ној” или велики нанду (Rhea americana) најраширенији и најпознатији. Перје на горњој страни главе и врата, на затиљку и предњем делу прсију, те чекиње уз корен кљуна су црне, перје на средини врата жуто, а на грлу, образима и горњим странама врата светло оловастосиво. Леђно перје и перје с обе стране прсију и на крилима је смеђасто пепељасто, а оно на доњим деловима тела прљавобело. Очи нандуа су бисернасте, голи део лица месне боје, кљун рожнато сивосмеђ, а ноге сиве.[3][4][5]

Женка се од мужјака разликује углавном по светлијој боји перја, затиљка и предњег дела прсију. Висина мужјака је отприлике 1,50 м. У кишно доба се обично храни детелинама и инсектима. Касније тражи она места која је погнојила стока. Воли да се хранити корисним биљкама увезеним из Европе. Нанду брзо трчи и спретна је птица.

Распрострањеност уреди

Подручје нандуове распрострањености обухвата степске земље Јужне Америке. Њиховом „правом домовином” може се сматрати подручје пампаса између Кордиљера и Атлантика, од боливијских и бразилских прашума до Патагоније. Нанду, као степска птица, избегава прашуме и планине, али је у брежуљкастим крајевима једнако чест као и на равници, те радо иде у гајеве мирти и палми.[6][7]

Мала популација нандуа се појавила у североисточној Немачкој, након што је неколико парова побегло са једне фарме егзотичног меса у близини Либека током касних 1990-тих. Супротно очекивањима, велике птице су се добро прилагодиле условима у немачком руралном подручју.[8] Тренутно постоји популација од преко 100 птица у области од око 150 км2 (58 сq ми) између реке Вакениц и ауто-пута А20, која се полако шири ка истоку.[9] Систем праћење је се користи од 2008. године.[10]

Друштвени живот уреди

Мужјак живи у заједници с пет до седам женки, ретко с више, у одвојеној породичној групи, на станишту које је одабрао и које брани од осталих птица исте врсте. Све женке једне породице носе јаја у једно гнездо, а мужјак сам лежи на јајима 40 дана.

Таксономија и систематика уреди

 
Велики нандуи (Rhea americana) се купају у прашини. Две јединке са леве стране су леукине.

Род Rhea је увео француски зоолог Матјурин Жак Брисон 1760. године са великим нандуом (Rhea americana) као типском врстом.[11][12]

Постојеће врсте уреди

Род садржи две постојеће врсте и осам подврста:[13]

Слика Научно име Заједничко име Подврсте Дистрибуција
  Rhea americana (Linnaeus, 1758) Велики нанду Аргентина, Боливија, Бразил, Парагвај и Уругвај
  Rhea pennata d'Orbigny 1834 Дарвинов нанду и мали нанду
  • R. p. garleppi (Chubb 1913), пуна/Гарлепов нанду југоисточног Перуа, југозападне Боливије, и северозападне Аргентине. Он је груписан у R. tarapacensis према ИУЦН класификацији.
  • R. p. tarapacensis (Chubb 1913), Тарапака нанду северног Чилеа од Атакаме до Тарапаке. Сматра се засебном трећом врстом према ИУЦН класификацији.[14]
  • R. p. pennata d'Orbigny 1834, Дарвинов мали нанду из Патагонијских степа у јужној Аргентини јужном Чилеу.
 Алтиплано и Патагонија у Јужној Америци.
  Рхеа тарапаценсис Цхубб 1913 Пуна рхеа Нема подврсте, али је неки сматрају подврстом мале нанде. ИУЦН је наводи као трећу врсту.[14] Тарапацá Рхеа северног Чилеа од Атакаме до Тарапаке

Фосили уреди

Rhea pennata није увек био у роду Rhea. Године 2008, САЦЦ је одобрио спајањеродова, Rhea и Pterocnemia дана 7. августа 2008. Овим спајањем родова задржан је само род Rhea.[15] Ранију трећу врсту нандуа, Rhea nana, описао је Лидекер 1894. године на бази једног јајета нађеног у Патагонији,[16] али у данашње време та врста није призната као валидна ни у једном каталогу.

Исхрана уреди

Нандуи су највећим делом биљоједи и преферирају широколистне биљке, мада они исто тако једу воће, семење и корење, као и инсекте као што су скакавци и мале гмизавце и глодаре.[3] Млади нандуи генерално једу само инсекте током првих неколико дана. Изван сезоне парења сакупљају се у јата и хране се заједно са јеленима и стоком.[17]

Репродукција уреди

Нандуи су полигамни, при чему мужјак живи у групи са две до дванаест женки. Након парења, мужјак гради гнездо, у коме све женке полажу њена јаја. Гнездо се састоји од једноставно гребањем издубљеног тла, обложеног травом и лишћем.[5] Мужјак инкубира од десет до шездесет јаја. Мужјак користи систем мамца и ставља нека јаја ван гнезда и жртвује их предаторима, тако да не покушавају да уђу у гнездо. Мужјак може да користи другог подређеног мужјака да инкубира јаја, док он не пронађе други харем да започне друго гнездо.[3] Младунци се легу током периода од 36 сати једни од других. Женке у међувремену могу да оду и да се паре са другим мужјацима. Док се стара о младима, мужјаци нападају сваку спознату опасност која се приближи младунцима укључујући женке нандуа и људе. Младунци достижу пуну одраслу величину за око шест месеци, али се не паре током прве две године живота.[5]

Лудска интеракција уреди

 
Месо нандуа

Нандуи имају мноштво примена у Јужној Америци. Перје се користи за перјање пајалице за прашину, кожа се користи за огртаче, а њихово месо је основна храна многим људима.[3]

Гаучо народи традиционално лове нандуе на коњима, бацајући боласе или болеадорасе — справу која се састоји од три кугле спојене канапом — у њихове ноге, чиме се имобилише птица.[17] Слика нандуа се налази на аргентинској кованици од 1 центава која је поштена у промет 1987. године, и на уругвајској кованици од пет пезоса.

Статус и конзервација уреди

Величина популације великих и пуна нандуа се смањује услед смањења нихових станишта. Обе врсте се сматрају скоро угроженим према IUCN. Ta organizacija takođe navodi da se obe vrste približavaju ranjivom statusu.[6][7][18][14] Mali nandu je klasifikovan kao najmanje ugrožena vrsta.[19]

Reference уреди

  1. ^ „nandu”. The Chambers Dictionary (9th изд.). Chambers. 2003. ISBN 0-550-10105-5. 
  2. ^ „rhea”. Collins English Dictionary (13th изд.). HarperCollins. 2018. ISBN 978-0-008-28437-4. 
  3. ^ а б в г Davies, S. J. J. F. (2003). „Rheas”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 69—71. ISBN 978-0-7876-5784-0. 
  4. ^ Martin, W. C. L. (1835). An introduction to study of birds. London: Chiswick. стр. 400. 
  5. ^ а б в Davies, S. j. j. f. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 47—48. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  6. ^ а б BirdLife International (2012). „Greater Rhea Rhea americana”. Data Zone. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2012. 
  7. ^ а б BirdLife International (2012). „Lesser Rhea Rhea pennata”. Data Zone. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2012. 
  8. ^ Kulke, Ulli (2. 1. 2010). „Nandus - ein tierisches Einwanderungsproblem” [Rheas - an animal immigration problem]. Die Welt (на језику: German). Приступљено 5. 11. 2014. 
  9. ^ „Mecklenburg-Vorpommern: Nandus vergrößern ihren Lebensraum weiter” [Mecklenburg-Vorpommern: Rheas further extend their habitat]. Spiegel online (на језику: German). 5. 11. 2014. Приступљено 5. 11. 2014. 
  10. ^ „Informationen der Arbeitsgruppe Nandumonitoring” [Information of the rhea monitoring working group] (на језику: German). Приступљено 5. 11. 2014. 
  11. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 46, Vol. 5, p. 8. 
  12. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 5. 
  13. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Ratites: Ostriches to Tinamous”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 4. 4. 2019. 
  14. ^ а б в . BirdLife International. „Rhea tarapacensis”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22728206A94974751. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22728206A94974751.en. Приступљено 13. 1. 2017. 
  15. ^ Remsen Jr., J. V.; et al. (7. 8. 2008). „Classification of birds of South America Part 01:”. South American Classification Committee. American Ornithologists' Union. стр. Proposal#348. Архивирано из оригинала 09. 07. 2006. г. Приступљено 4. 2. 2009. 
  16. ^ Knox, A.; Walters, M. (1994). Extinct and Endangered Birds in the Collections of the Natural History Museum. British Ornithologists' Club Occasional Publications. 1. British Ornithologists' Club. 
  17. ^ а б Coomber, Richard (1991). „Rheiformes: Rheas”. Ур.: Gill Waugh. Birds of the World. Godalming, Surrey: Colour Library Books Ltd. стр. 8—9. ISBN 978-0-86283-806-5. 
  18. ^ . BirdLife International. „Rhea americana”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22678073A92754472. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22678073A92754472.en. Приступљено 13. 1. 2017. 
  19. ^ . BirdLife International. „Rhea pennata”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22728199A94974489. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22728199A94974489.en. Приступљено 13. 1. 2017. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Nandui na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nandui&oldid=27675456”