Неуроекономија је релативно нова интердисциплинарна област која укључује когнитивну неуронауку, рачунарску неуронауку, психологију и економију. [2] Неуроекономисти на овај начин објашњавају како изгледа процес доношења одлука код потрошача. У тумачењу више различитих алтернатива фокусира се на оптималну могућу активност.

Утицај наспрам избора код неуроекономиста [1]

Утицај наспрам избора код неуроекономиста уреди

А. Неуроекономисти се фокусирају на модел избора, који тумачи како се потрошачи односе на феномен награђивања, односно огорчења у ситуацији изостанка првог. Дијаграм тока показује четири корака која су неопходна у процесу сачињења одређеног избора. Први корак представља избор код обликовања и идентификације одлуке у свести потрошача. Други корак чини вредност потрошачевих избора. Трећи корак представља селекцију између различитих избора. Коначно, четврти корак је процена финализације одлуке потрошача.

Б. За разлику од економиста и неуроекономиста са њиховим фокусом на избор код потрошача, маркетинг је више фокусиран на утицај код потрошача. Дијаграм показује ефекте утицаја на понашање потрошача. Утицај се може тумачити као разлика у преференцијалима код особе потрошача, било интерно или екстерно. То се комплексније може растумачити кроз вредности које су дате посредством следећих теорија: Закон обухватности, Алиестезија, Теорија изгледа, Варијације у оквиру Теорије портфолија и Теорија релативног преференцијала.

Остале когнитивне функције као што су сећања или стечена искуства су кључни за процесуирање и евалуацију бенефита које потрошач манифестује кроз своје понашање. Понашање као посматрана целина је спој свих интерних и екстерних преференцијала код потрошача. Преференцијали код потрошача уточиште имају у хедонистичком аспекту Теорије дефицитета.[3]

Доношење одлука у неуроекономији уреди

Група истраживача је веома прецизно објаснила везу између потрошачевог мозга, доношења одлука и година старости.[4] На овај начин су неуроекономисти направили видни прогрес у доношењу одлука код потрошачевог неуралног система и његовог трансмитера. Споменути аутори су предложили модел триадичне споне између економског доношења одлука, допаминергетског и серотоненергетског, као и фактора година код потрошача.

Референце уреди

  1. ^ Стерн, Даниел Б.; Висwанатхан, Вијаy; Зханг, Фенгqинг (Зое); Цалдер, Боббy; Цхамберлаин, Лаура; Лее, Ницк; Ливенгоод, Схерри; Мулхерн, Франк Ј.; Раман, Калyан (2015). „Редефининг неуромаркетинг ас ан интегратед сциенце оф инфлуенце”. Фронтиерс ин Хуман Неуросциенце. 8. ИССН 1662-5161. дои:10.3389/фнхум.2014.01073. Приступљено 30. 9. 2018. 
  2. ^ Мецкл Слоан, Цyнтхиа. „Неуроецономицс анд Неуромаркетинг” (ПДФ). Интернатионал Јоурнал оф Бусинесс Манагемент анд Ецономиц Ресеарцх. 6 (2): 133—136. 
  3. ^ Паулус, Мартин П. (2007). „Децисион-Макинг Дyсфунцтионс ин Псyцхиатрy—Алтеред Хомеостатиц Процессинг?”. Сциенце. 318 (5850): 602—606. ИССН 0036-8075. ПМИД 17962553. дои:10.1126/сциенце.1142997. Приступљено 30. 9. 2018. 
  4. ^ Мохр, Петер Н. C.; Ли, Сху-Цхен; Хеекерен, Хауке Р. (2010). „Неуроецономицс анд агинг: Неуромодулатион оф ецономиц децисион макинг ин олд аге”. Неуросциенце & Биобехавиорал Ревиеwс. Специал Сецтион: Допаминергиц Модулатион оф Лифеспан Цогнитион. 34 (5): 678—688. ИССН 0149-7634. дои:10.1016/ј.неубиорев.2009.05.010. Приступљено 30. 9. 2018. 

Литература уреди