Ним уље
Ним уље је нејестиво биљно уље које се добија пресовање воћа и семена биљке нима (Азадирацхта индица), зимзеленог дрвета ендемског у Индијском потконтиненту али се данас узгаја и у другим деловима тропика. Ним уље је најважнији комерцијални производ од нима, и користи се у органском узгоју биља и у медицини.
Ним уље се на Тамилу назива Веппеннаи.
Састав уреди
Ним уље варира у боји, у зависности од тога колико је семе дуго било потопљено у воду; може бити златно жуто, жућкасто браон, црвенкасто браон, тамно браон, зеленкасто браон, или јарко црвено. Има изузетно јак мирис који је између мириса кикирикија и белог лука. састоји се углавном од триглицерида и садржи низ тритерпеноидних једињења, која му дају горак укус. Природно је хидрофобно; али се комерцијално, да би се могло емулговати у води, је комбинује са тензидима.
Азадирахтин је најбоље проучен тритерпен из ним уља. Други тритерпен, Нимбин је онај коме се приписују пожељна својства ним уља, и то његово антисептичко, антифунгално, антипиретско и антихистаминско деловање. Поред овога, ним уље садржи и неколико стерола, укључујући кампестерол, бета-ситостерол, и стигмастерол.
Име киселине | Садржај |
---|---|
Линолна | 6-16% |
Олеинска | 25-54% |
Палмитинска | 16-33% |
Стеаринска | 9-24% |
Алфа-линолеинска | ?% |
Палмитолеинска | ?% |
Екстракција уреди
Начин процесуирања ће утицати на састав уља, пошто није могуће да пресовање, екстракција растварачима, или стандардно хладно пресовање, извуку исте састојке у истој мери. Такође, по литератури и сама количина уља које се може добити из ним зрна, варира од 25% до 45%.
Велика индустрија у Индији производи уље екстракцијом помоћу хексана. Овако добијено уље је нижег квалитета од стандардног ним уља добијеног хладним цеђењем, и махом се користи у производњи сапуна.
Употреба уреди
У козметици уреди
Ним уље се не користи за кување. У Индији, користи се у козметици, са прављење сапуна, производа за косу, крема и сл.
За уљане лампе уреди
У Индији, ним уље се користи као уље за лампе у пуја сврхе. Верује се да паљење неем уља у Хинду храмовима, позитивно делује на здравље и финансијски статус.
Ајурведска медицина уреди
Ним уље се у Ајурведској медицини користи од давнина,[1] Међутим, има врло мало научних радова који се баве ефектима ним уља на људско здравље. Показало се делотворно у ограничавању акутне кожне токсоичности код хемотерапије рака главе и врата која користи цисплатин.[2]
Токсичност уреди
Ако се поједе, ним уље може бити токсично и може изазвати метаболичну ацидозу, епилептичне нападе, отказивање бубрега, енцефалопатију и озбиљну мождану исцхемију код одојчади и мале деце.[3][4] Ним уље не би требало да се конзумира, а посебно од стране трудница, жена које покушавају да затрудне, или деце.[5] Такође се може повезати и са алергијским контактним дерматитисом.[6]
Пестицид уреди
Формуле које користе ним уље се користе нашироко као пестицид у органском узгоју јер сузбија велики број инсеката, укључујући и штитасте ваши, биљне ваши, купусне црве, трипсе, беле лептирасте ваши, гусенице, скакавце, нематода итд.[7][8] Коришћено као пестицид, није штетно за сисаре, птице, глисте, или неке корисне инсекте као што су лептири, пчеле и бубамаре ако није концентрисано на њихов хабитат или њихове изворе хране. Користи се и као пестицид по кући, за мраве, стенице, буба швабе, муве, пешчане мушице, пужеве, термите и комарце и као репелент, и као ларвицид.[1] Такође контолише црне мрље на ружама, пепелницу, антракнозе и лисне рђе.
Екстракт нима делује као биопестицид и сузбија митарење инсеката сузбијањем хормона екдизона. Азадирахтин је најактивнији од ових регулатора раста, и представља 0,2–0,4% семена Ним дрвета.[9]
Референце уреди
- ^ а б Пури, Х. С. (1999). Неем: Тхе Дивине Трее. Азадирацхта индица. Амстердам: Харwоод Ацадемиц Публицатионс. ИСБН 978-90-5702-348-4.
- ^ Францо, П; Рампино, M; Остеллино, О; Сцхена, M; Пецорари, Г; Гарзино Демо, П; Фасолис, M; Арцадипане, Ф; Мартини, С (фебруар 2017). „Манагемент оф ацуте скин тоxицитy wитх Хyперицум перфоратум анд неем оил дуринг платинум-басед цонцуррент цхемо-радиатион ин хеад анд нецк цанцер патиентс.”. Медицал Онцологy (Нортхwоод, Лондон, Енгланд). 34 (2): 30. ПМИД 28101834. дои:10.1007/с12032-017-0886-5.
- ^ Мееран, M; Мурали, А; Балакрисхнан, Р; Нарасимхан, D (новембар 2013). „"Хербал ремедy ис натурал анд сафе"--трутх ор мyтх?”. Тхе Јоурнал оф тхе Ассоциатион оф Пхyсицианс оф Индиа. 61 (11): 848—50. ПМИД 24974507.
- ^ Бхаскар, MV; Прамод, СЈ; Јеевика, МУ; Цхандан, ПК; Схеттеппа, Г (август 2010). „МР имагинг финдингс оф неем оил поисонинг.”. АЈНР. Америцан Јоурнал оф Неурорадиологy. 31 (7): Е60—1. ПМИД 20448012. дои:10.3174/ајнр.А2146 .
- ^ „Неем Оил Монограпх”. Другс.цом. Приступљено 26. 1. 2016.
- ^ де Гроот, А; Јагтман, БА; Wоутерсен, M (2017). „Цонтацт Аллергy то Неем Оил.”. Дерматитис : Цонтацт, Атопиц, Оццупатионал, Друг. 28 (6): 360—362. ПМИД 29059091. дои:10.1097/ДЕР.0000000000000309.
- ^ Исман, Мурраy Б (2006). „Ботаницал Инсецтицидес, Детеррентс, анд Репеллентс ин Модерн Агрицултуре анд ан Инцреасинглy Регулатед Wорлд”. Аннуал Ревиеw оф Ентомологy. 51: 45—66. ПМИД 16332203. дои:10.1146/аннурев.енто.51.110104.151146.
- ^ Мисхра, А. К; Сингх, Н; Схарма, V. П (1995). „Усе оф неем оил ас а мосqуито репеллент ин трибал виллагес оф мандла дистрицт, мадхyа прадесх”. Индиан Јоурнал оф Малариологy. 32 (3): 99—103. ПМИД 8936291.
- ^ Роберт L. Метцалф (2007), „Инсецт Цонтрол”, Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy (7тх изд.), Wилеy, стр. 1—64, ИСБН 978-3527306732, дои:10.1002/14356007.а14_263