Низоземска револуција

Низоземска револуција, понекад названа Холандски устанак или Осамдесетогодишњи рат је назив за оружани сукоб између Шпаније и њених побуњених поседа у Низоземљу, који је трајао од 1568. до 1648. године и завршио стварањем независних Уједињених Провинција Холандије, односно поделом некадашње Низоземске на претежно протестантску Холандију и претежно католичку Белгију. Иначе се ова борба сматра делом Тридесетогодишњег рата.[1][2]

Повод за сукоб је било ширење калвинизма у Низоземској, што је навело шпанског краља да 1568. године целокупно становништво осуди на смрт. То представља најопсежнији правни акт такве врсте у историји. Иако су Шпанци имали војну надмоћ, побуњени Холанђани су захваљујући својим поморским вештинама и помоћи савезника са стране пружали успешни отпор, те су не само остварили де фацто независност, него и за време рата Холандију учинили најбогатијом и најнапреднијом земљом Европе, створивши либералну традицију која се одржала до данашњег дана.

Референце Уреди

  1. ^ Хуизинга, Јохан (1997). Тхе Аутумн оф тхе Миддле Агес (Дутцх едитион—Херфсттиј дер Мидделееуwен) (26тх (1ст—1919) изд.). Олyмпус. ИСБН 978-90-254-1207-4. 
  2. ^ Камен, Хенрy (2005). Спаин, 1469-1714: а социетy оф цонфлицт (3рд изд.). Харлоw, Унитед Кингдом: Пеарсон Едуцатион. ИСБН 978-0-582-78464-2. 

Литература Уреди