Нуклеозид
| Азотна база | Нуклеозид | Деоксинуклеозид |
|---|---|---|
 Аденин |
 Аденозин A |
 Дезоксиаденозин dA |
 Гуанин |
 Гуанозин G |
 Дезоксигуанозин dG |
 Тимин |
 5'-Метилуридин m5U |
 Тимидин dT |
 Урацил |
 Уридин U |
 Дезоксиуридин dU |
 Цитозин |
 Цитидин C |
 Дезоксицитидин dC |
Нуклеозидови су гликозиламини који се састоје од нуклеобаза (оне се често једноставно називају базе) везаних за рибозне или дезоксирибозне шећере путем бета-гликозидне везе. Примери нуклеозида су цитидин, уридин, аденозин, гуанозин, тимидин и инозин.[1][2]
Особине уреди
Нуклеозиди могу бити фосфорилизовани специфичним киназама у ћелији на примарној алкохолној групи шећера (-CH2-OH), чиме настају нуклеотиди , који су молекуларни градивни блокови ДНК и РНК.
Нуклеозиди могу да се формирају путевима де ново синтезе, посебно у јетри, мада они у већим количинама настају варењем нуклеинских киселина из хране. У том процесу нуклеотидазе разлажу нуклеотиде (као што је тимин нуклеотид) у нуклеозиде (нпр. тимидин) и фосфат. Нуклеозиди, се накнадно разлажу у лумену дигестивног система нуклеозидазама у нуклеобазе и рибозе или дезоксирибозе. Осим тога, нуклеотиди могу бити разложени унутар ћелије у азотне базе, и рибозу-1-фосфат или дезоксирибозу-1-фосфат.
Употреба уреди
У медицини је више аналогних нуклеозида било коришћено као антивирални или антитуморски агенси. Виралне полимеразе инкорпорирају та једињења са нон-каноничким базама. Те супстанце се активирају у ћелијама путем конверзије у нуклеотиде. Оне се администрирају као нуклеозиди, зато што наелектрисани нуклеотиди не могу лако да прођу кроз ћелијске мембране.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
Литература уреди
- Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.