Орао крсташ
Орао крсташ, или царски или краљевски орао (лат. Aquila heliaca), је импозантна грабљивица која је некада насељавала широке пределе Евроазије, а данас је, пре свега због губитка станишта, међу угроженим врстама. Веома сличан суром, крсташ је нешто мањи, дужине до 83 цм и распона крила до 205 цм. Шпански орао крсташ (лат. Aquila adalberti) који насељава Иберијско полуострво некада је сматран за подврсту крсташа, док се данас због значајних морфолошких разлика сматра за засебну врсту.[2][3]
| Орао крсташ | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Авес |
| Ред: | Ацципитриформес |
| Породица: | Ацципитридае |
| Род: | Аqуила |
| Врста: | А. хелиаца
|
| Биномно име | |
| Аqуила хелиаца Савигнy, 1809
| |
| |
| Распрострањеност Аqуила хелиаца:
у време парења у време гнежђења у време селидбе у време непарења
| |
| Синоними | |
|
Aquila heliaca heliaca | |
Распрострањен је од југоисточне и средњој Европе, до западне и средње Азије . Орао крсташ насељава углавном пределе до 1000 метара надморске висине, не претерано пошумљене. Птица за гнездо бира високо усамљено дрво са којег има преглед широког терена. Нажалост ово је једна од чињеница која ју је учинила веома подложном људском ометању станишта, пљачкању или уништавању гнезда.
Станиште уреди
Ова птица насељава степска, шумостепска и полупустињска станишта. Некада бројан у свом ареалу, због интензивиране пољопривреде, сече шума и замирања пашарења, орао крсташ је остао без места за гнежђење и без станишта свог плена. Поред наведеног, неретки су случајеви тровања и убијања од стране ловаца.
До недавно је био на граници опстанка у Европи, али је захваљујући интензивној заштити у Словачкој и Мађарској, његова бројност поново почела да расте. Сматра се да у панонском басену има око 230 парова од којих у Србији свега четири. Код нас је нажалост ова врста пред изумирањем и поуздано се зна за само један живи пар на Пашњацима велике дропље. Поред панонске популације постоји и популација у Бугарској и Македонији где се гнезди између 80 и 100 парова.
Размножавање уреди
Орао крсташ гради велика гнезда од грања на врховима дрвећа, а ретко се догађа да гнездо направи и на електричним стубовима. Током марта и априла женка снесе два до три јајета из којих се након четрдесетак дана излегу птићи. Младе птице напуштају гнездо после 60-77 дана. По пару просечно преживљава 1,5 младунаца, али овај просек веома варира у зависности од доступности хране.
Млади остају са родитељима током целог лета, а затим их родитељи терају са своје територије. Полну зрелост птица достиже са 5-6 година старости.
Исхрана уреди
Крсташ се углавном храни ситним сисарима попут текунице, ређе малим птицама, и гмизавцима. Зими се често храни и лешином.
У култури уреди
Орао крсташ је био симбол многих монархија попут Римског и Аустроугарског царства.
Порекло назива орао крсташ је везано за место где су ове птице некада свијале гнезда. Наиме, ови орлови су се често гнездили на столетним храстовима који су на себи имали крст и који су од стране нашег народа сматрани за светињу.
Спољашње везе уреди
Reference уреди
- ^ BirdLife International (2017). „Aquila heliaca”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T22696048A117070289. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T22696048A117070289.en
.
- ^ Meyburg, B. U. (1994). Eastern Imperial Eagle (Aquila heliaca). Pp. 194-195 in: del Hoyo, Elliott & Sargatal. eds. (1994). Handbook of the Birds of the World, vol. 2. ISBN 978-84-87334-15-3
- ^ Sangster, George; Knox, Alan G.; Helbig, Andreas J. & Parkin, David T. (2002) Taxonomic recommendations for European birds. Ibis 144(1): 153–159. . doi:10.1046/j.0019-1019.2001.00026.x. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) PDF fulltext Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2019)
Спољашње везе уреди
