Пāṇини (санск. पाणिनि) ([paːɳɪnɪ], различито датиран између фл. 4. века пне;[1][2][3][4] и „6. до 5. века пне”[5][6][wеб 1]) био је древни санскритски филолог, граматичар, и поштовани учењак у древној Индији.[7][11][12] Он је сматран „оцем лингвистике”,[13] након открића и објављивања Панинијевих радова од стране европских научника у деветнаестом веку.[14][15] Његов утицај на аспекте развоја савремених лингвиста широко је препознат у струци; његова граматика била је утицајна на утемељивачке научнике као што су Фердинанд де Сосир и Леонард Блумфилд.[16] Панини је вероватно живео у Шалатули у древној Гандари на северозападном делу Индијског потконтинента, за време Махаџанапада.[17][4]

Панини
Име по рођењуDakṣiputra Pāṇini, санск. पाणिनि
Датум рођењафл. 4. век пне;[1][2][3];
фл. 400–350 БЦЕ[4];
6.–5. век пне[5][6]
Место рођењаСеверозапани Индијски потконтинент[ноте 1]
 Индија
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
Деловањеграматика, лингвистика[8][9][10]
РадовиАṣṭāдхyāyī (класични санскрит)
Рукопис на кори брезе из 17. века расправе Панинијева граматике из Кашмира

Панини је познат по свом тексту Астадкиаји, трактату о санскртској граматици у стилу сутре,[12][7][wеб 1] 3.959 „стихова” или правила о лингвистици, синтакси и семантици у „осам поглавља”, што је фундаментални текст Вјакаранског огранка Веданге, помоћне научне дисциплине ведског периода.[18][19][20] Његов афористички текст привукао је бројне башије (коментаре), од којих је Патанџалијева Махабашија најпознатији у хиндуистичким традицијама.[21][10] Његове идеје су утицале и привукле коментаре научника других индијских религија, попут будизма.[22]

Панинијева анализа именских сложеница и даље представља основу савремених лигвистичких теорија о сложености у индијским језицима. Панинијева свеобухватна и научна теорија граматике конвенционално се узима као почетак класичног санскрта.[23] Његов систематски трактат је инспирисао и учинио санскрит најистакнутијим индијским језиком учености и књижевности током два миленијума.[10]

Панинијева теорија морфолошке анализе била је напреднија од било које еквивалентне западне теорије пре 20. века.[24] Његова студија је генеративна и дескриптивна, користи метајезике и мета-правила, и била је упоређивана са Тјуринговом машином у којој је логичка структура било којег рачунарског уређаја сведена на суштинске вредности помоћу идеализованог математичког модела.[wеб 1][25]

Име Панини је патроним, са значењем потомак Панина.[26] Његово пуно име било је „Даксипутра Панини”, судећи по стиховима 1.75.13 и 3.251.12 Патанџалијеве Махабашје, при чему је први део сугерисао да је име његове мајке било Дакси.[6]

Напомене уреди

  1. ^ Аццординг то Георге Цардонна, тхе традитион белиевес тхат Пāṇини цаме фром Салатура ин нортхwест парт оф тхе Индиан субцонтинент.[4] Тхис ис ликелy то бе анциент Гандхара.[7]
  1. ^ а б в Тхе Едиторс оф Енцyцлопаедиа Британница (2013). Асхтадхyаyи, Wорк бy Панини. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 23. 10. 2017. 

Референце уреди

  1. ^ а б Вергиани 2017, стр. 243, н.4.
  2. ^ а б Бронкхорст 2016, стр. 171.
  3. ^ а б Хоубен 2009, стр. 6.
  4. ^ а б в г Цардона 1997, стр. 268.
  5. ^ а б Стаал 1996, стр. 39.
  6. ^ а б в Сцхарфе 1977, стр. 88. сфн грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФСцхарфе1977 (хелп)
  7. ^ а б в Стаал 1965.
  8. ^ Wеислер, Стевен; Милекиц, Славољуб П. (2000). Тхеорy оф Лангуаге. МИТ Пресс. стр. 44. ИСБН 978-0-262-73125-6. , Qуоте: "Тхе лингуистиц инвестигатионс оф Панини, тхе нотабле Хинду граммариан, цан бе ..."
  9. ^ Халле, Моррис (1971). Тхе Соунд Паттерн оф Руссиан: А Лингуистиц анд Ацоустицал Инвестигатион. Wалтер де Груyтер. стр. 88. ИСБН 978-3-11-086945-3. , Qуоте: "Тхе проблем wас, хоwевер, фацед бy тхе Хинду граммариан Панини, wхо аппарентлy wас цонсциоус оф тхе грамматицал имплицатионс оф хис пхонетиц цлассифицаторy сцхеме."
  10. ^ а б в Боwман, Јохн (2005). Цолумбиа Цхронологиес оф Асиан Хисторy анд Цултуре. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 728 (Панини, Хинду граммариан, 328). ИСБН 978-0-231-50004-3. 
  11. ^ Лидова 1994, стр. 108-112.
  12. ^ а б Лоцхтефелд 2002а, стр. 64–65, 140, 402.
  13. ^ Бод 2013, стр. 14-19.
  14. ^ Патаñјали; Баллантyне, Јамес Роберт; Каиyаṭа; Нāгеśабхаṭṭа (1855). Махāбхāṣyа ... (на језику: Ундетерминед). Мирзапоре. 
  15. ^ ПĀṆИНИ; БОЕХТЛИНГК, Отто вон (1886). Панини'с Грамматик, хераусгегебен, üберсетзт, ерлäутерт ... вон О. Бöхтлингк. Санск. анд Герм. (на језику: енглески). 357. Леипзиг. 
  16. ^ Хенрy), Робинс, Р. Х. (Роберт (1997). А схорт хисторy оф лингуистицс (4тх изд.). Лондон: Лонгман. ИСБН 9780582249943. ОЦЛЦ 35178602. 
  17. ^ Авари, Бурјор (2007). Индиа: Тхе Анциент Паст: А Хисторy оф тхе Индиан Суб-Цонтинент фром ц. 7000 БЦ то АД 1200 (на језику: енглески). Роутледге. стр. 156. ИСБН 978-1-134-25161-2. 
  18. ^ W. Ј. Јохнсон (2009), А Дицтионарy оф Хиндуисм, Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-0198610250., article on Vyakarana
  19. ^ Harold G. Coward 1990, стр. 105.
  20. ^ Mitchell, Lisa (2009). Language, Emotion, and Politics in South India. Indiana University Press. стр. 108. ISBN 978-0-253-35301-6. 
  21. ^ Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: N-Z. The Rosen Publishing Group. стр. 497. ISBN 978-0-8239-3180-4. 
  22. ^ Scharfe, Hartmut (1977). Grammatical Literature. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 152—154. ISBN 978-3-447-01706-0. 
  23. ^ Kawaguchi, Yuji; Makoto Minegishi; Viereck, Wolfgang (2011). Corpus-based Analysis and Diachronic Linguistics. John Benjamins Publishing Company. стр. 223—224. ISBN 978-90-272-7215-7. 
  24. ^ Staal, Frits (1988). Universals: studies in Indian logic and linguistics. University of Chicago Press. стр. 47. ISBN 9780226769998. 
  25. ^ Kak, Subhash C. (januar 1987). „The Paninian approach to natural language processing”. International Journal of Approximate Reasoning. 1 (1): 117—130. doi:10.1016/0888-613X(87)90007-7. 
  26. ^ Pāṇini; Sumitra Mangesh Katre (1989). Aṣṭādhyāyī of Pāṇini. Motilal Banarsidass. стр. xx. ISBN 978-81-208-0521-7. 

Literatura уреди

Пāṇини

Спољашње везе уреди