Пантотенска киселина

Пантотенска киселина или витамин Б5 је органско једињење, које садржи 9 атома угљеника и има молекулску масу од 219,235 Da.[4][5][6]

Пантотенска киселина
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.009.061
КЕГГ[1]
  • CC(C)(CO)C(O)C(=O)NCCC(O)=O
Својства
C9H17NO5
Моларна маса 219,235
Тачка топљења 195ºC
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Витамин Б5

Ово је један од витамина такозваног Б комплекса. Веома је распрострањен у природи и има га у биљном и животињском свету. Први пут је изолован 1933. године. Представља једињење које има пептидну структуру. Оптички је активан, а дејство има само природна D-пантотенска киселина. У лечењу се користи у облику калцијумове соли. Значајан је фактор у исхрани човека и нормална исхрана омогућава уношење потребне количине овог витамина.

Користи се у лечењу запаљенских процеса гастроинтестиналног тракта, опекотина и рана које тешко зарастају. Саставни је део коензима А.

Види још уреди

Особине уреди

Особина Вредност
Број акцептора водоника 5
Број донора водоника 4
Број ротационих веза 6
Партициони коефицијент[7] (ALogP) -1,1
Растворљивост[8] (logS, log(mol/L)) -1,0
Поларна површина[9] (PSA, Å2) 106,9

Референце уреди

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Trumbo, P. R. (2006). Pantothenic Acid. In Shils, M. E.; Shike, M.; Ross, A. C. et al.. Modern Nutrition in Health and Disease (10th ed.). Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins. pp. 462-467. ISBN 0-7817-4133-5.
  5. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  6. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  7. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  8. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  9. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди