Пептидни хормои су класа пептида који се излучују у крвоток и имају ендокрине функције код жувотиња.[1]

Попут других протеина, пептидни хормони су синтетисани у ћелијама из аминокиселина на основу иРНК шаблона. Прекурсори пептидних хормона (пре-прохормони) се затим трансформишу у неколико ступњева, типично у ендоплазматичном ретикулуму, који обухватају уклањање Н-терминусне сигнална секвенце и опционо гликозилацију, резултат чега су прохормони. Прохормони се затим пакују у за мембрану везане секреторне везикуле, које могу да буду излучене из ћелије егзоцитозом у респонсу на специфичне стумулусе, нпр. повишење концентрације калцијума и цАМП у цитоплазми.[2]

Прохормони често садрже сувишне аминокиселине, које су биле неопходне за усмеравање савијања хормонског молекула у његову активну конформацију, али након тога немају функцију. Специфичне ендопептидазе у ћелији одсецају прохормон непосредно пре његовог ослобађања у крвоток, генеришући крајњу форму хормона. Зрели пептидни хормони затим дифузују путем крви до свих ћелија у телу, где они интерагују са специфичним рецепторима на површни њихових циљних ћелија. Неки пептидни/протеински хормони (ангиотензин II, основни фактор раста фибробласта-2, паратироидном хормону-сродан протеин) такође интерагују са интрацелуларним рецепторима лоцираним у цитоплазми или једру путем интракриног механизма.[3]

Референце уреди

  1. ^ Сиддле, К. (1990). Пептиде хормоне сецретион: а працтицал аппроацх. Оxфорд: ИРЛ Пресс ат Оxфорд Университy Пресс. ISBN 0-19-963073-9. 
  2. ^ Сиддле, К. (1990). Пептиде хормоне сецретион: а працтицал аппроацх. Оxфорд: ИРЛ Пресс ат Оxфорд Университy Пресс. ISBN 0-19-963068-2. [мртва веза]
  3. ^ Рогол, Алан Давид; Краемер, Wиллиам Ј. (2005). Тхе ендоцрине сyстем ин спортс анд еxерцисе. Цамбридге, МА: Блацкwелл Пуб. ISBN 1-4051-3017-2. 

Литература уреди