Пиперидин (азинан) је органско једињење са молекулском формулом (CH2)5NH. Овај хетероциклични амин се састоји од шесточланог прстена са пет метиленских јединица и једним атомом азота. Он је безбојна испарљива течност са мирисом попут амонијачног, попут бибера[5]. Име потиче од лат. Piper - бибер.[6] Пиперидин се користи као градивни блок и хемијски реагенс у органској синтези.

Пиперидин
Називи
IUPAC назив
Piperidine
Други називи
Хексахидропиридин
Азациклохексан
Пентаметиленамин
Азинан
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.467
RTECS ТМ3500000
  • C1CCNCC1
Својства
C5H11N
Моларна маса 85,15 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0,862 g/ml, tečnost
Тачка топљења −7°C
Тачка кључања 106°C
растворљив
Киселост (пКа) 11.22[3]
Вискозност 1.573 cP на 25°Ц
Опасности
Запаљив (F)
Токсичан (Т)
Р-ознаке Р11, Р23/24, Р34
НФПА 704
НФПА 704 фоур-цолоред диамондФламмабилитy цоде 3: Лиqуидс анд солидс тхат цан бе игнитед ундер алмост алл амбиент температуре цондитионс. Фласх поинт бетwеен 23 анд 38 °Ц (73 анд 100 °Ф). Е.г., гасолинеХеалтх цоде 3: Схорт еxпосуре цоулд цаусе сериоус темпорарy ор ресидуал ињурy. Е.г., цхлорине гасРеацтивитy цоде 3: Цапабле оф детонатион ор еxплосиве децомпоситион бут реqуирес а стронг инитиатинг соурце, муст бе хеатед ундер цонфинемент бефоре инитиатион, реацтс еxплосивелy wитх wатер, ор wилл детонате иф северелy схоцкед. Е.г., флуоринеСпециал хазардс (wхите): но цоде
3
3
3
Сродна једињења
Сродна једињења
пиридин
пиролидин
пиперазин
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Производња уреди

Индустријски се пиперидин производи хидрогенацијом пиридина, обично употребом молибден дисулфидног катализатора:[7]

C5H5N + 3 H2 → C5H10NH

Пиридин такође може да буде редукован до пиперидина натријумом у етанолу.[8]

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Халл, Х.К., Ј. Ам. Цхем. Соц., 1957, 79, 5441.
  4. ^ „Интернатионал Цхемицал Сафетy Цард 0317”. 
  5. ^ Франк Јохнсон Wелцхер (1947). Органиц Аналyтицал Реагентс. D. Ван Ностранд. стр. 149. 
  6. ^ Алеxандер Сеннинг (2006). Елсевиер'с Дицтионарy оф Цхемоетyмологy. Амстердам: Елсевиер. ISBN 0-444-52239-5. 
  7. ^ Karsten Eller, Erhard Henkes, Roland Rossbacher, Hartmut Höke “Amines, Aliphatic” Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002 Wiley-VCH. . doi:10.1002/14356007.a02_001.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ C. S. Marvel and W. A. Lazier (1941). „Benzoyl Piperidine”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 99 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди