Википедија

Пољопривредник

lice koje se bavi poljoprivredom

„Фармер” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Фармер (вишезначна одредница).

Пољопривредник је израз којим се у најширем смислу описује особа која се професионално бави пољопривредним активностима, односно пољопривредном производњом. Пољопривредник може бити особа која је власник пољопривредног имања, али и најамни радник који обрађује туђе земљиште (наполичар). У претходном случају се за пољопривредника користи израз сељак, иако он има више социолошке него економске конотације; у последње време, с обзиром да су изрази сељак али и пољопривреда односно бављење пољопривредом стекли пејоративно значење, све више се користи израз фармер.

Преко пола милијарде фармера су мали земљопоседници, од којих је већина у земљама у развоју, и који економски издржавају скоро две милијарде људи.[1][2] На глобалном нивоу, жене чине више од 40% запослених у пољопривреди.[3]

Историја уреди

Пољопривреда датира још из неолита, што је једна од кључних карактеристика тог доба. До бронзаног доба, Сумерани су имали специјализовану радну снагу за пољопривреду до 5000–4000 година пре нове ере, и у великој мери су зависили од наводњавања за узгој усева. Приликом пролећне бербе ослањали су се на трочлане екипе.[4] Пољопривредници у старом Египту су се бавили пољопривредом, ослањали се и наводњавали своју воду из Нила.[5]

Сточарство, пракса узгоја животиња посебно за пољопривредне сврхе, постоји хиљадама година. Пси су припитомљени у источној Азији пре око 15.000 година. Козе и овце су припитомљене око 8000 година пре нове ере у Азији. Свиње су припитомљене 7000. године пре нове ере Блиском истоку и у Кини. Најранији докази о припитомљавању коња датирају око 4000. године пре нове ере.[6]

Напредак у технологији уреди

 
Авганистански фармери уче о стакленицима

У САД током 1930-их, један фармер је могао произвести довољно хране да прехрани још три потрошача. Савремени фармер производи довољно хране да прехрани више од стотину људи. Међутим, неки аутори ову процену сматрају погрешном, јер не узима у обзир да пољопривреда захтева енергију и многе друге ресурсе које морају обезбедити додатни радници, тако да је однос људи који се хране према пољопривредницима заправо мањи од 100 према 1.[7]

Типови уреди

 
Амерички млекарски фармер

Различитији термини се обично користе за означавање фармера који узгајају одређене домаће животиње. На пример, они који узгајају стоку на испаши, као што су говеда, овце, козе и коњи, познати су као ранчери (САД), грејзери (Аустралија и Велика Британија) или једноставно сточари. Узгајивачи оваца, коза и говеда такође се могу назвати, респективно, као [[Овчар (занимање) |пастири]], козари и говедари. Термин млекарски фармер примењује се на оне који се првенствено баве производњом млека, било од говеда, коза, оваца или других животиња које производе млеко. Узгајивач живине је онај који се концентрише на узгој пилића, ћурки, патака или гусака, било за производњу меса, јаја или перја, или обично за сва три. Особа која узгаја разноврсно поврће за тржиште може се назвати камионским фармером или пијачним баштованом. Дирт фармер је амерички колоквијални израз за практичног фармера, или онога који обрађује своју земљу.[8]

 
Мајица 'Пољопривреда је јавна служба'

У развијеним земљама, пољопривредник (као професија) се обично дефинише као неко ко има власнички интерес у усевима или стоци, и ко обезбеђује земљиште или управљање у својој производњи. Они који пружају само радну снагу најчешће се називају фармхандс. Алтернативно, узгајивачи који управљају пољопривредним земљиштем за одсутног земљопоседника, деле жетву (или њен профит) познати су као делиоци усева или схарефармерс. У контексту агробизниса, пољопривредник се широко дефинише, и стога многи појединци који нису нужно ангажовани у пољопривреди са пуним радним временом могу ипак законски да се квалификују према пољопривредној политици за различите субвенције, подстицаје и пореске олакшице.

 
Фармер у Никарагви

Технике уреди

У контексту земаља у развоју или других прединдустријских култура, већина фармера практикује потрошачку пољопривреду за самосталне потребе — једноставан систем органске пољопривреде који користи плодоред, чување семена, сечење и спаљивање или друге технике за максимализацију ефикасности уз задовољавање потреба домаћинство или заједница. Особа која живи на овај начин може постати означена као сељак, што се често омаловажавајуће повезује са „сеоским менталитетом“.[9]

Пољопривредне организације уреди

Пољопривредници су често чланови локалних, регионалних или националних синдиката пољопривредника или организација пољопривредних произвођача и могу имати значајан политички утицај. Грејнџ покрет у Сједињеним Државама био је ефикасан у унапређењу планова фармера, посебно против интереса жељезнице и агробизниса почетком 20. века. ФНСЕА је врло политички активна у Француској, посебно у контексту генетски модифициране хране. Пољопривредне произвођаче, мале и велике, глобално представља Међународна федерација пољопривредних произвођача (ИФАП), која представља преко 600 милиона фармера кроз 120 националних синдиката пољопривредника у 79 земаља.[10]

Професионалне опасности уреди

Постоји неколико професионалних опасности за запослене у пољопривреди; пољопривреда је посебно опасна индустрија.[11] Пољопривредници могу наићи и бити убодени или угризени од стране опасних инсеката и других артропода, укључујући шкорпије, ватрене мраве, пчеле, осе и стршљене.[12] Пољопривредници такође раде око тешке машинерије која их може усмртити или озледити. Пољопривредници исто тако могу стећи болове у мишићима и зглобовима због поновљени покрета при раду.[13]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Оператинг модел – ифад.орг”. www.ифад.орг (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2013-05-05. г. Приступљено 2018-01-02. 
  2. ^ ХЛПЕ, Цоммиттее он Wорлд Фоод Сецуритy, Роме (јун 2013). „Инвестинг ин смаллхолдер агрицултуре” (ПДФ). фао.орг. Приступљено 23. 2. 2021. 
  3. ^ „СОФА 2017 - Тхе Стате оф Фоод анд Агрицултуре”. www.фао.орг. Приступљено 2021-03-08. 
  4. ^ Бy тхе сwеат оф тхy броw: Wорк ин тхе Wестерн wорлд, Мелвин Кранзберг, Јосепх Гиес, Путнам, 1975
  5. ^ Ницхолсон 2000, стр. 514
  6. ^ „Бреедс оф Ливестоцк - Оклахома Стате Университy”. Анси.окстате.еду. Архивирано из оригинала 2011-12-24. г. Приступљено 2011-12-10. 
  7. ^ Кирсцхенманн 2000.
  8. ^ Оxфорд Енглисх Дицтионарy
  9. ^ Баилеy, Гаррицк; Пеоплес, Јамес (11. 1. 2013). Ессентиалс оф Цултурал Антхропологy (3 изд.). Ценгаге Леарнинг (објављено 2013). стр. 121—122. ИСБН 9781133603566. Приступљено 2019-10-10. „Пеасантс [...] аре лоокед доwн он бy хигхер цлассес ("хе хас а пеасант менталитy”).” 
  10. ^ „Абоут тхе Интернатионал Федератион оф Агрицултурал Продуцерс”. Архивирано из оригинала 7. 8. 2008. г. 
  11. ^ „Агрицултурал Сафетy”. НИОСХ. 15. 12. 2014. Архивирано из оригинала 28. 10. 2007. г. 
  12. ^ „Инсецтс анд Сцорпионс”. НИОСХ. 24. 2. 2012. Архивирано из оригинала 3. 9. 2015. г. 
  13. ^ Кумаравелоо, К Сактхиасеелан; Луннер Колструп, Цхристина (2018-07-03). „Агрицултуре анд мусцулоскелетал дисордерс ин лоw- анд миддле-инцоме цоунтриес”. Јоурнал оф Агромедицине (на језику: енглески). 23 (3): 227—248. ИССН 1059-924X. ПМИД 30047854. С2ЦИД 51719997. дои:10.1080/1059924x.2018.1458671. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Потражите пољопривредник, земљорадник, фармер, аграрац или сељак у Викиречнику, слободном речнику.

  Медији везани за чланак Пољопривредник на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Poljoprivrednik&oldid=27674309”