Позитронска емисиона томографија
Позитронска емисиона томографија (PET)[1] дијагностичка метода нуклеарне медицине која се разликује од других прегледа ове медицинске области по томе што детектује метаболизам унутар телесних ткива. Остали типови нуклеарно медицинских прегледа детектују количину радиоактивне супстанце сакупљене у телесном ткиву на датој локацији.[2]
| Позитронска емисиона томографија | |
|---|---|
 | |
| Позитронска емисиона томографија лобањске шупљине | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Радиологија |
| МКБ-10 | C?3 |
| МКБ-9-CM | 92.0-92.1 |
| МеСХ | Д049268 |
Снимање се изводи са радионуклидима који при радиоактивном распаду емитују позитивно наелектрисане бета честице. То су краткоживећи радионуклиди, тако да се ПЕТ техника може користити само у радионуклидним лабораторијама са инсталираним медицинским циклотронима или лабораторијама које се налазе на ограниченој даљини од места производње позитронских радионуклида.
ПЕТ се базира на одређеним физичким процесима уреди
Радиоактивним распадом језгра атома радионуклида, акумулираног у сниманом органу, ослобађа се позитрон. То су веома нестабилне честице и врло брзо се сударају са слободним електронима из органа. При судару, њихове масе нестају (анихилација), а стварају се два гама фотона са енергијом од по 511 keV. Гама фотони одлазе у супротне правце, под углом од 180°. Ако се симултано детектују помоћу два детектора постављена на супротним странама, коинцидентно коло може да одреди место њиховог настанка у органу. Техником филтроване пројекције рачунар даје тродимензионални пресек органа у целини, као и снимке пресека органа са различитом оријентацијом (трансверзални, лонгитудинални, коси).[2]
Уређај за томографију се састоји од детекторског и рачунарског система. Детекторски систем савремених томографа има неколико хиљада малих кристала, најчешће направљених од бизмут-германијум-оксида. Кристали су постављени у више прстенова, са пречником од једног метра. Смештањем пацијента у централни део детекторског система обезбеђује се истовремено сакупљање података из великог броја равни органа.
Предности ПЕТ-а у односу на стандардне технике снимања су вишеструке уреди
Зато што је радиоактивност веома краткотрајна, излагање радијацији је екстремно ниско. Количина супстанце је толико мала да не утиче на нормалне процесе у телу. Осетљивост уређаја за детекцију радиоактивног зрачења је врло велика. Квантитативна испитивања су прецизна, јер гама фотони имају високу енергију и не апсорбују се у ткивима организма. Коришћени радионуклиди у великом броју припадају хемијским елементима који се уграђују у сложена органска једињења организма, тако да је ова техника погодна за ин виво испитивање метаболизма. Брза аквизиција података задовољава услове извођења перфузионе сцинтиграфије различитих органа. ПЕТ даје и супериорне морфолошке информације, јер се снимање пресека органа врши са просторном резолуцијом испод 5 mm. Најзад, тродимензионални снимак омогућава израчунавање запремине органа и величине фокусних лезија.[2]
уреди
ПЕТ слике су јединствене у својој могућности да одреде да ли пацијентовом срчаном мишићу потребна операција бајпаса коронарне артерије.
ПЕТ техника је веома прецизна у разликовању малигних од бенигних израслина, као и у показивању ширења малигних тумора. ПЕТ може помоћи да се детектује рецидив тумора на мозгу, плућима, дебелом цреву, дојкама, лимфним жлездама, кожи, осталим органима. Информације које ПЕТ пружа се могу употребити у одређивању врсте комбинације третмана која бе била најуспешнија код лечења пацијентовог тумора.[2]
ПЕТ може обезбедити информације за прецизно одређивање и евалуацију обољења мозга уреди
ПЕТ може показати регион у мозгу који проузрокује пацијентове нападе, а од користи је и у евалуацији дегенеративних можданих обољења као што су Алцхајмерова, Хантингтонова, и Паркинсонова болест. За време првих неколико сати напада, ПЕТ може користити за одређивање терапије.[2]
ПЕТ може дати погрешне резултате ако хемијски баланси пацијента нису нормални уреди
Резултати теста код дијабетичара или оних пацијената који су јели у току неколико сати пре прегледа могу бити неповољни због нивоа шећера или инсулина у крви.[2]
Такође, због тога што се радиоактивна супстанца распада брзо и што делује веома кратко, мора се припремити у лабораторији близу ПЕТ скенера. Важно је доћи и примити радиоактивну супстанцу у договорено време. ПЕТ мора обавити радиолог специјалиста нуклеарне медицине који има адекватно искуство са ПЕТ-ом.
Референце уреди
- ^ Баилеy D.L; D.W. Тоwнсенд; П.Е. Валк; M.Н. Маисеy (2005). Поситрон Емиссион Томограпхy: Басиц Сциенцес. Сецауцус, Њ: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-1-85233-798-8.
- ^ а б в г д ђ „Позитронска емисиона томографија (ПЕТ)”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2012. г. Приступљено 24. 03. 2012.
Литература уреди
- Баилеy D.L; D.W. Тоwнсенд; П.Е. Валк; M.Н. Маисеy (2005). Поситрон Емиссион Томограпхy: Басиц Сциенцес. Сецауцус, Њ: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-1-85233-798-8.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
