Проводни снопићи

Проводна ткива су у биљном телу најчешће груписана заједно у проводне снопиће, који граде јединствен проводни систем.[1] Проводни снопићи се виде на листовима где, заједно са механичким ткивом, изграђују лисну нерватуру. У зависности од своје грађе, могу бити прости (непотпуни) или сложени (потпуни).[1]

Прости снопићиУреди

Прости снопићи садрже само ксилем или само флоем.[2]

Сложени снопићиУреди

Сложени снопићи садрже и ксилем и флоем.[2]

Затворени и отворени проводни снопићУреди

 
Колатералан затворен проводни снопић у стаблу кукуруза (Зеа маyс)[3]

Елементи проводних снопића настају деобом и диференцирањем ћелија прокамбијума.[2] Ако се приликом образовања снопића све ћелије прокамбијума издиференцирају у елементе флоема и ксилема такав снопић се назива затворен проводни снопић.[2] Уколико у снопићу заостане зона прокамбијалног творног ткива, чије се ћелије непрестано деле и потом диференцирају у нове хистолошке елементе ксилема и флоема, онда је реч о отвореном проводном снопићу.[2]

Подела снопића на основу међусобног положаја флоема и ксилемаУреди

Разликују се четири типа проводних снопића:

  1. концентрични,
  2. колатерални,
  3. Прелазни и
  4. радијални.[4]

Концентрични проводни снопић карактерише се тиме што је један од делова снопића у центру, а други га опкољава у виду прстена. [4]Колатерални проводни снопић одликује се тиме што се ксилем и флоем налазе на истом радијусу, додирују се, флоем је окренут ка периферији,а ксилем ка центру стабла.[4]Прелазни проводни снопић је у ствари једна варијанта колатералног типа, код кога се налази још један флоем са унутрашње стране ксилема. [4]Радијални проводни снопић има елементе ксилема и флоема поређане наизменично,и то тако да сваки ксилем и сваки флоем заузимају посебни радијус.[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б Ранчић, Драгана (2016). Практикум из пољопривредне ботанике са радном свеском. Београд: Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. 
  2. ^ а б в г д Ранчић, Драгана (2016). Практикум из пољопривредне ботанике са радном свеском. Београд: Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. 
  3. ^ Бахманн, Мартин. „Васцулар бундле оф Зеа сталк”. Wикимедиа цоммонс. Приступљено 16. 11. 2016. 
  4. ^ а б в г Дајић, Зора (2004). Ботаника 9. издање. Београд: Издавачка кућа "Драганић". 
  5. ^ Дајић, Зора (2004). Ботаника 9. издање. Београд: Издавачка кућа "Драганић".