Проводни снопићи

Проводна ткива су у биљном телу најчешће груписана заједно у проводне снопиће, који граде јединствен проводни систем. Проводни снопићи се виде на листовима где, заједно са механичким ткивом, изграђују лисну нерватуру. У зависности од своје грађе, могу бити прости (непотпуни) или сложени (потпуни).

Прости снопићи

Прости снопићи садрже само ксилем или само флоем.

Сложени снопићи

Сложени снопићи садрже и ксилем и флоем.

Затворени и отворени проводни снопић

Колатералан затворен проводни снопић у стаблу кукуруза (Зеа маyс)

Елементи проводних снопића настају деобом и диференцирањем ћелија прокамбијума. Ако се приликом образовања снопића све ћелије прокамбијума издиференцирају у елементе флоема и ксилема такав снопић се назива затворен проводни снопић. Уколико у снопићу заостане зона прокамбијалног творног ткива, чије се ћелије непрестано деле и потом диференцирају у нове хистолошке елементе ксилема и флоема, онда је реч о отвореном проводном снопићу.

Подела снопића на основу међусобног положаја флоема и ксилема

Разликују се четири типа проводних снопића:

1. концентрични,
2. колатерални,
3. Прелазни и
4. радијални.

Концентрични проводни снопић карактерише се тиме што је један од делова снопића у центру, а други га опкољава у виду прстена. Колатерални проводни снопић одликује се тиме што се ксилем и флоем налазе на истом радијусу, додирују се, флоем је окренут ка периферији,а ксилем ка центру стабла. Прелазни проводни снопић је у ствари једна варијанта колатералног типа, код кога се налази још један флоем са унутрашње стране ксилема. Радијални проводни снопић има елементе ксилема и флоема поређане наизменично,и то тако да сваки ксилем и сваки флоем заузимају посебни радијус.

Види још

• Флоем
• Ксилем
• Творна ткива