Путовање накрај ноћи

Путовање накрај ноћи (франц.: Voyage au bout de la nuit) је роман француског књижевника Луја-Фердинанда Селина из 1932. Дело је полуаутобиографског карактера, а описује доживљаје ауторовог alter ega, Фердинанда Бардамуа, док покушава да преживи на бојишту Првог светског рата, у афричким колонијама, америчком велеграду и сиромашном паришком предграђу.

Роман одише крајњим песимизмом, нихилизмом, мизантропијом и тескобом; но мрачне теме и несреће главног антијунака Селин често описује кроз духовити цинизам. Иновативним начином изражавања опонаша говорни језик, уз често уплитање жаргона и обимну употребу вулгаризама.

Иако је то тек први Селинов роман, већина критичара га сматра и најуспјешнијим. 1932. био је озбиљан кандидат за Prix Goncourt, а гласање којим је одбијен до данас је остало предмет контроверзи. Добио је награду Renaudot. Иако популаран у тридесетима, у послератном раздобљу је често занемариван због ауторових профашистичких и антисемитских ставова.