Рационална емоционално бихејвиорална теорија

Рационално-емотивно бихејвиорална терапија (РЕБТ) настала је почетком шездесетих година 20.века. Реч је о једној од најпознатијих терапија у оквиру когнитивно-бихејвиоралног приступа.Од свог настанка 1955. године РЕБТ комбинује когнитивне, имагинативне и бихејвиоралне технике. Терапеут заузима активно-директивну улогу. Клијенти обично на терапији не остају дуго. РЕБТ користи едукативни приступ и подстиче клијента да учи. Код ове терапије изражене су филозофске и хуманистичко-егзистенцијалистиче црте.

Настанак РЕБТ-а уреди

Оснивач РЕБТ-а је Алберт Елис, клинички психолог из Њујорка. Радећи као психоаналитичар, Елис није био задовољан дужином трајања и терапијским резултатима психоанализе, тако да је осмислио свој поступак који је сматрао далеко ефикаснињим.^[1] Елис је свој приступ првобитно назвао „рационална терапија“ (РТ) да би 1961. године назив променио у „рационално-емотивна терапија“ (РЕТ), а 1993. у „рационално-емотивно бихејвиорална терапија“ (РЕБТ). Без обзира на разлику у називима, од самог настанка ове психотерапије, Елис је нагалашавао важност и међусобну повезаност сва три процеса: когниција, осећања и понашања.^[1]

РЕБТ има врло изражену филозофску основу Као једну од полазних тачака свог психотерапијског система Елис је изабрао цитат Епиктета грчког филозофа стоика из 1.века.^[2] У складу са Епиктетовим уверењем да „Људи нису узнемирени догађајима по себи, већ својим погледом на ове догађаје“, Елис је сматрао да терапеут треба да помогне клијенту да разуме да га његова уверења која су део његове личне филлозофије воде ка емоционалној патњи.

Рационалне и ирационалне склоности уреди

По Елисовом мишљењу људи су урођено рационални, другим речима, имају самоунапређујуће склоности. Они желе да остваре личне циљеве и да се мењају тако да дуже живе, имају више задовољства а мање бола и осујећености. Кључна компонента људског функционисања је и ирационалност, односно самоосујећујућа склоност, која се односи на мисли, емоције или понашања која воде деструктивним последицама и у супротности су са циљевима и интересима особе. Људска бића имају урођену тенденцију да снажне жеље претворе у апсолоутистичке захтеве према себи, другима и стварности и тиме непотребно себе узнемиравају. На пример: „Ја морам успети и ако не успем то је ужасно, ја то не могу поднети и тај неуспех ме чини тоталним губитником.“ Елис је сматрао да је људско мишљење у великој мери одређено биолошким факторима и да би, чак и да су најрационалније одгајани, људи ирационално трансформисали преференције у апсолутистичке захтеве.

Људи могу да стекну увид у своје дисфункционално мишљење, осећање и понашање и да одлуче да посвећено раде на њиховом превазилажењу. Ирационалне склоности могу бити ублажене напором људи да промене дисфункционални начин процене догађаја, што за последицу има промену осећања и понашања. Елис је веровао да људи готово уопште не би имали емоционалне поремећаје када би се задржали на својим жељама и не би себе, друге људе и живот процењивали на апсолутстички и нереалистични начин.

АБЦ модел уреди

Овај модел људског понашања Елис је осмислио како би показао улогу коју имају мисаони процеси у емоционалном поремећају. Помоћу овог модела клијент може да увиди да начином на који бира да евалуира неповољне догађаје сам себе уводи у емоционални поремећај.^[2] У овом моделу, А означава догађај који активира уверење особе. То је обично опажај неке неповољне појаве. Б означава систем уверења особе и састоји се из два дела: рационална и ирационална уверења. C су емотивне, бихејвиоралне и когнитивне последице уверења. Према овом моделу, емоције и бихејвиоралне и когнитивне тенденције које ће се јавити зависе од система уверења, а нису директна последица активирајућег догађаја, како се то обично претпоставља. На активирајући догађај који осујећује постизање неког циља особа може реаговати самоунапређујућим осећањима, понашањима и когницијама, ако се руководи рационалним уврењима, и обрнуто, самоосујећујућим осећањима и понашањима, ако полази од ирационалнх уверења. Потребно је клијентима објаснити да уверења, а не критички догађаји, углавном одређују понашање.^[1] Рационална уверења представљају функционалне, логичне и реалистичне мисли које се најчешће јављају у форми преференције, процене неповољности (антиужасавања), високе толеранције на фрустрацију и прихватања себе, других и животних услова. С друге стране, ирационална уврења су ригидне, екстремне, нереалистичне и нелогичне мисли које одмажу особи да оствари циљеве. Ирационална уверење се јављају у форми апсолутистичких захтева односно веровања да жеље особе морају да се остваре, ужасавања ако захтеви особе нису задовољени, ниске фрустрационе толеранције односно веровања да је то што захтеви нису испуњени неподношљиво и глобалног негативног вредновања себе, других или животних услова.

Проширени облик овог модела, АБЦДЕ, показује клијентима начин на који могу да умање емоционалну патњу.^[2] D представља оспоравање у ком клијент учи да оспорава и да се когнитивно и и бихејвиорално супроставља свом ирационалном мишљењу. Е је ефекат, односно рационална филлозофија и функционална осећања, понашања и когниције који настају када се особа руководи рационалним уврењима. Према РЕБТ-у највеће и најтрајније промене постижу се реструктурирањем ирационалних уврења и променом животне филозофије.

Референце уреди

^ ^а ^б ^в Вукосављевић -Гвозден, Татјана (2009). Рационално-емотивна бихејвиорална терапија. Креативни центар.
^ ^а ^б ^в Волен, Сузан; ДиЂузепе, Рејмонд; Драјден, Винди (2011). РЕБТ терапијски водич за рационално-емотивно бихејвиоралну терапију. Психополис.

Литература уреди

Albert Ellis and Michael Abrams, PhD, and Lidia Abrams, PhD. Theories of Personality: Critical Perspectives, New York: Sage Press. 7/2008. ISBN 978-1-4129-1422-2. (This was his final work, published posthumously).
Albert Ellis & Windy Dryden. The Practice of Rational Emotive Behavior Therapy ; Springer Publishing. (2nd изд.). 2007. ISBN 978-0-8261-2216-2.
Wиндy Дрyден & Мицхаел Неенан (2005). Геттинг Стартед wитх РЕБТ. Роутледге. ИСБН 978-1-58391-939-2.
Windy Dryden. Rational Emotive Behaviour Therapy in a Nutshell (Counselling in a Nutshell); Sage Publications. 2005. ISBN 978-1-4129-0770-5.
Дрyден, Wиндy (2002). Фундаменталс оф Ратионал Емотиве Бехавиоур Тхерапy: А Траининг Мануал. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-1-86156-347-7.
Windy Dryden. Rational Emotive Behaviour Therapy; Theoretical Developments; Brunner-Routledge. 2003. ISBN 978-1-58391-272-0.
Albert Ellis. Overcoming Destructive Beliefs, Feelings, and Behaviors: New Directions for Rational Emotive Behavior Therapy; Prometheus Books. 2001. ISBN 978-1-57392-879-3.
Albert Ellis. Feeling better, getting better, staying better; Impact Publishers. 2001. ISBN 978-1-886230-35-4.
Windy Dryden et al.. A Practitioner's Guide to Rational-Emotive Therapy; Oxford University Press. 1992. ISBN 978-0-19-507169-6.
Albert Ellis et al.. A Guide to Rational Living (3rd rev ed.); Wilshire Book Company. 1997. ISBN 978-0-87980-042-0.
Stevan Lars Nielsen, W. Brad Johnson & Albert Ellis. Counseling and Psychotherapy With Religious Persons: A Rational Emotive Behavior Therapy Approach; Lawrence Erlbaum. 2001. ISBN 978-0-8058-2878-8.
Windy Dryden, Raymond Di Giuseppe & Michael Neenan. A Primer on Rational-Emotive Behavior Therapy ; Research Press. (2nd изд.). 2002. ISBN 978-0-87822-478-4.
Albert Ellis & Catharine MacLaren. Rational Emotive Behavior Therapy: A Therapist's Guide ; Impact Publishers. (2nd изд.). 2005. ISBN 978-1-886230-61-3.

Спољашње везе уреди

[rebt1-1] а ^б ^в Вукосављевић -Гвозден, Татјана (2009). Рационално-емотивна бихејвиорална терапија. Креативни центар.

[rebt2-2] а ^б ^в Волен, Сузан; ДиЂузепе, Рејмонд; Драјден, Винди (2011). РЕБТ терапијски водич за рационално-емотивно бихејвиоралну терапију. Психополис.

[1]

[2]