Ребетико (грчки: ρεμπέτικο или ρεμπέτικα) је назив за врсту традиционлне грчке музике, уобичајено извођене у урбаним срединама.

Ребетико су песме поникле из грчког подземља и изводили су их такозвани ребетес (грчки: ρεμπέτης). Ребетес су били неконвенционални људи који су обично живели изван друштвеног поретка. Ребетико се први пут појављује после грчког рата за независност из 1821.

Песме у ребетико музици, која се често пореди са америчким блузом или португалским фадом по жанру, су пуне жала, страсти, љубави и горчине. Оне су уобичајено меланхоличне песме које говоре о несрећи обичних људи. Многе од раних ребетико песама су имале дрогу, нарочито хашиш, као своје главну тему па је због тога ребетико дуго времена био на мети власти грчке државе. Тек од 1947. је ребетико прихваћен као музички стил, када су га Манос Хадзидакис (Μάνος Χατζιδάκις) и, нешто касније, Манолис Хјотис (Μανώλης Χιώτης) увели у репертоар виших друштвених класа. Многе од ребетико песама су намењене плесу, од којих се скоро пола плеше као зеибекико (ζεϊμπέκικο) а остатак као хасапико (χασάπικο).

Корени ребетика се могу наћи у музици грчких приобалних насеља у Малој Азији, Анадолији и Истанбулу. Једно од места где се ребетико развијао су били и затвори. Пред крај 19.-ог века ребетико је из Мале Азије пренет у саму Грчку, где је ребетико наставио даљи развој.

Ребетико је често био забрањиван од стране грчких власти, поготову у оним периодима у којима су на власти били недемократски или диктаторски режими (нпр. за време владине Јоаниса Метаксаса-Ιωάννης Μεταξάς).

Најосновнији инструменти који се користе у извођењу ребетико музике су бузуки, багламас и слични инструменти. Додатно се могу користити и тамбурина, виолина, хармоника, гитара, тонбак, цимбала, итд.

НапоменеУреди

Спољашње везеУреди