Википедија

Рикеција

Рикеција представља непокретну грам негативну бактерију.[1] Има карактеристику и бактерије и вируса. Припада породици рикециацеа (Рицкеттсиацеа) заједно са родовима рохалимеа (Рохалимеа) и коксијела (Цоxиелла).[2] Због величине и стриктног интраћелијског паразитизма до недавно су сврставане у вирусе.[3] Неоспорно је установљено да је реч о прокариотким микроорганизмима (бактеријама) са ћелијским зидом, РНК и ДНК,[4][5] и властитим ензимима.[6][7]

Рицкеттсиа рицкеттсии.јпг
Рицкеттсиа рицкеттсии

Назив уреди

Име је добила у част америчког истраживача Рикеца (Хоwард Таyлор Рицкеттс, 1871 – 1910), који их је открио 1909. године и који се током истраживања тифуса инфицирао и подлегао инфекцији.[8][9][10]

Патолошки значај уреди

Пегавац (тyпхус еxантхематицус) уреди

Узрокује га Рицкеттсиа проwазеки, преноси се искључиво белим вашима. Након инкубације која траје 10 - 14 дана долази до појаве оспе и тешког тифозног стања. Болест почиње нагло са језом, дрхтавицом, главобољом, појавом мучнине и повраћањем. Јавља се бол у свим мишићима и зглобовима, температура достиже 39 - 40 степени, болесник је упадљиво црвеног лица и очију, кожа је топла, сува, црвена, језик је сув, испуцао. Затим настаје други, тифозни стадијум које се карактерише тифозним стањем - болесник бунца, узнемирен је, раздражљив, агресиван, са епизодама депресије. Јаваља се оспа, која се губи на притисак, а нема је на лицу, длановима и табанима, Увећане су јетра и слезина. Овај стадијум траје 12 - 14 дана, а опоравак који следи 20-30 дана.[11]

Q грозница уреди

Узрочник је рикеција Цоxиелла бурнетии. Инкубација траје 2 - 3 недеље, а затим нагло расте температура праћена језом, грозницом, боловима у мишићима и зглобовима и јаком главобољом. Болесник се жали на умор, презнојавање и мучнину. Тек крајем прве недеље се јављају симптоми од стране респираторног тракта, у виду сувог надражајног кашља, оскудног искашљавања које може бити и сукрвичаво. Интерстицијална пнеумонија (запаљење плућа) која се јавља код половине оболелих може бити праћена оштећењем јетре са повишеним вредностима аминотрансфераза.

Брилл - Зинссерова болест (обновљени пегавац) уреди

Узрочник је исти, јавља се код људи који су већ прележали пегавац. Болест почиње нагло са високом температуром, боловима у мишићима и зглобовима, јаком главобољом и несаницом. Све ове тегобе трају 5 - 6 дана и за то време се у пределу мишића јавља оспа која се шири на груди и леђа, али не и на доње екстремитете. Болесник је миран и комуникативан јер се на развија тифозни стадијум.

Особине бактерије уреди

Морфолошке особине уреди

Рикеције су ситни грам-негативни бацили дужине 0,8-2 μм. Немају капсулу и не стварају спору, углавном штапићастог облика . Такође су непокретне јер не поседују флагеле.[12]

Културелне особине уреди

Стриктни су интрацелуларни паразити и не могу се култивисати на бактериолошким хранљивим подлогама. Најбоље се култивишу у ћелијама оплођених кокошијих јаја. Добро се размножавају и у неким ћелијским културама (мишји лимфобласти, ћелије мајмунског бубрега).[13]

Биохемијске особине уреди

Не одликују се значајном биохемијском активношћу. Имају ензиме за разградњу глутамата. Синтетишу неке липиде и протеине.

Отпорност уреди

Не преживљавају дуго ван ћелије домаћина, а преносе их бескичмењаци (вектори) који се хране крвљу. Рикеције су осетљиве на утицаје спољашње средине, јер на собој температури бивају уништене за неколико часова, на температури од 4 °Ц за 24 сата. Међутим, при повољним условима температуре и влажностри у измету ваши могу опстати и до годину дана и при томе сачувати своју вируленцију. Веома су осетљива на бројне физичке и хемијске агенсе. Осетљиве су такође на тетрациклине и хлорамфеникол. Лако се инактивишу сушењем, дејством ултраљубичастих зрака и дезифијентним средствима.[14]

Токсичност и патогенеза уреди

Токсичност уреди

Рикеције имају једну снажну токсичну супсатнцију чији је ефекат откривен на експериментално инфицираном мишу и једну супстанцију са хемолитичним дејством на еритроците неких животиња.

Патогеност уреди

Рикеције су углавном паразити артропода,а неке могу инфицирати човека и изазвати болест осим за узрочника пегавог тифуса. Рикеције се у природи са артропода преносе и на кичмењаке у којима такође доводе до обољена. Међу артроподама се рикеције преносе трансоваријатно.

Пут преношења уреди

Природни резервоар рикеција је дигестивни тракт различитих инсеката (буве, ваши). Човек оболи само када случајно уђе у ланац пацов - бува, крпељ – овца. Изузетак чини Р. проwазеки јер је човек њен једини домаћин, а обољење се преноси у затвореном кругу човек - ваш - човек. Улазно место за већину рикециоза представљају микролезије коже, док код Q грознице пут уласка може бити респираторни тракт.[15]

Микробиолошка дијагностика уреди

Рикеције је могуће изоловати из крви, исечака ткива, ликвора, спутума и урина, међутим изоловање се не врши у рутинској дијагностици због компликованих лабораторијских поступака и велике инфективности ових агенаса, тако да серолошке реакције представљају метод избора (Wеил-Wелиxова реакција, РВК, реакција аглутинације, тест индиректне имунофлоресценције). Дијагноза рикециоза је тешка, с обзиром да су многе болести манифестоване високом температуром, главобољом и оспом. Уколико постоји сумња, неопходно је урадити специфичне серолошке анализе. Дијагнозу олакшавају ендемски карактер болести и добро узета епидемиолошка анамнеза.

Клиничка слика уреди

Клиничка слика рикециоза (болести проузрокованом од стране рикеције) је веома хетерогена, мада се могу издвојити неке заједничке карактеристике: инкубација је 10-30 дана, обољења трају једну до неколико недеља, почињу нагло, високом температуром, главобољом, малаксалошћу и прострацијом. Код инфекција праћених оспом, оспа избија око 5. дана болести. Болест се завршава крајем 2. недеље литичним или критичним падом температуре. Након прележане болести имунитет заостаје. Код ових рикециоза јављају се антитела која реагују са протеусом ОX-19 (Wеил-Фелиxова реакција). Друга група рикециоза су болести у току којих се не јављају ни оспа ни антитела која реагују у Wеил-Фелиxовој реакцији (нпр. Q грозница).[16]

Симптоми уреди

  • Симптоми почињу изненада, 3-12 дана након угриза крпеља. Што се прије, након инфекције, појаве симптоми (што је краћа инкубација), то су симптоми тежи. Појављују се тешка главобоља, исцрпљеност (прострација) и болови у мишићима. Унутар неколико дана развије се грозница од 39,4 °Ц-40 °Ц и у тешким случајевима остане висока 15-20 дана. Понекад током јутра температура може бити нормална. Развија се суви, јечећи кашаљ.
  • Отприлике четвртога дана грознице на ручним зглобовима, глежњевима, длановима, табанима и подлактицама појављује се осип и нагло се прошири на врат, лице, пазухе, стражњицу и труп.
  • Захватање крвних жила у мозгу може довести до главобоље, немира, несанице, делирија и коме. Јетра се може повећати, упала јетре може узроковати жутицу, премда је то ријетко. Може се развити упала дисајних путова (пнеумонитис), те пнеумонија (упала плућа) и оштећење мозга и срца. Премда ретко, у неким случајевима долази до ниског крвног притисака па чак и до изненадне смрти.

Лечење уреди

Каузална терапија рикециоза се састоји у примени антибиотика и то пре свега тетрациклина и хлорамфеникола. У симптоматској терапији поред надокнаде течности и примене витамина могућа је апликација кортикоида.

Извори уреди

  1. ^ Скерман, ВБД; МцГоwан, V; Снеатх, ПХА, едс.. Аппровед Листс оф Бацтериал Намес (амендед ед.). Wасхингтон, DC: Америцан Социетy фор Мицробиологy.
  2. ^ Трупер Х.Г.; Де' Цлари L. (1997). Трůпер, Ханс Г.; Де'Цлари, Ланфранцо (1989). „Таxономиц ноте: Нецессарy цоррецтион оф специфиц епитхетс формед ас субстантивес (ноунс) 'ин аппоситион'".”. Инт Ј Сyст Бацтериол. 47 (3): 908—909. дои:10.1099/00207713-47-3-908. .
  3. ^ Унсwортх НБ, Стенос Ј, Гравес СР, ет ал. (Април 2007). Унсwортх, Натхан Б.; Стенос, Јохн; Гравес, Степхен Р.; Фаа, Антонy Г.; Цоx, Г. Ерика; Дyер, Јохн Р.; Боутлис, Цраиг С.; Лане, Аманда M.; Схаw, Маттхеw D.; Робсон, Јеннифер; Ниссен, Мицхаел D. (2013). „Флиндерс Исланд споттед февер рицкеттсиосес цаусед бy "мармионии" страин оф Рицкеттсиа хонеи, Еастерн Аустралиа”. Емергинг Инфецтиоус Дисеасес. 13 (4): 566—73. ПМЦ 2725950  . ПМИД 17553271. дои:10.3201/еид1304.050087. .
  4. ^ Ферла, Маттео П.; Тхрасх, Ј. Цамерон; Гиованнони, Степхен Ј.; Патрицк, Wаyне M. (2016). „Неw рРНА Гене-Басед Пхyлогениес оф тхе Алпхапротеобацтериа Провиде Перспецтиве он Мајор Гроупс, Митоцхондриал Анцестрy анд Пхyлогенетиц Инстабилитy”. Е83383. 8 (12): е83383. ПМЦ 3859672  . ПМИД 24349502. дои:10.1371/јоурнал.поне.0083383  . 
  5. ^ Сцхроедер, Цасеy L. C.; Нарра, Хема П.; Сахни, Абха; Ројас, Марк; Кханипов, Камил; Пател, Јигнесх; Схах, Риyа; Фофанов, Yуриy; Сахни, Сањеев К. . "Идентифицатион анд Цхарацтеризатион оф Новел Смалл РНАс ин Рицкеттсиа проwазекии". Фронтиерс ин Мицробиологy. 7: 859. Сцхроедер, Цасеy L. C.; Нарра, Хема П.; Сахни, Абха; Ројас, Марк; Кханипов, Камил; Пател, Јигнесх; Схах, Риyа; Фофанов, Yуриy; Сахни, Сањеев К. (2016). „Идентифицатион анд Цхарацтеризатион оф Новел Смалл РНАс ин Рицкеттсиа проwазекии”. Фронтиерс ин Мицробиологy. 7: 859. ИССН 1664-302X. ПМЦ 4896933  . ПМИД 27375581. дои:10.3389/фмицб.2016.00859  . .
  6. ^ Келлy П.Ј.; Беати L.; ет ал. (1996). Келлy, П. Ј.; Беати, L.; Масон, П. Р.; Маттхеwман, L. А.; Роуx, V.; Раоулт, D. (1996). „Рицкеттсиа африцае сп. нов., тхе етиологицал агент оф Африцан тицк бите февер”. Инт Ј Сyст Бацтериол. 46 (2): 611—614. ПМИД 8934912. дои:10.1099/00207713-46-2-611. .
  7. ^ Фујита, Х.; Фоурниер, П.-Е., ет ал. (2006), "Рицкеттсиа асиатица сп. нов., исолатед ин Јапан", Инт Ј Сyст Евол Мицробиол Фујита, Х.; Фоурниер, П. Е.; Такада, Н.; Саито, Т.; Раоулт, D. (2006). „Рицкеттсиа асиатица сп. нов., исолатед ин Јапан”. Инт Ј Сyст Евол Мицробиол. 56 (Пт 10): 2365—2368. ПМИД 17012563. дои:10.1099/ијс.0.64177-0.  (Пт 10): 2365–2368
  8. ^ Беати, L.; Мескини, M., ет ал. (1997), "Рицкеттсиа аесцхлиманнии сп. нов., а неw споттед февер гроуп рицкеттсиа ассоциатед wитх Хyаломма маргинатум тицкс", . Беати, L.; Мескини, M.; Тхиерс, Б.; Раоулт, D. (1996). „Рицкеттсиа аесцхлиманнии сп. нов., а неw споттед февер гроуп рицкеттсиа ассоциатед wитх Хyаломма маргинатум тицкс”. Инт Ј Сyст Бацтериол. 47 (2): 548—55. ПМИД 9103647. дои:10.1099/00207713-47-2-548. с4
  9. ^ Wалкер ДХ . Барон С; ет ал. (едс.). Рицкеттсиае. Ин: Баррон'с Медицал Мицробиологy(4тх ед.). Университy оф Теxас Медицал Бранцх. ИСБН 978-0-9631172-1-2. (виа НЦБИ Бооксхелф).
  10. ^ Смитх ИМ, Дунез Ј, Леллиот РА, Пхиллипс ДХ, Арцхер СА (1988). Еуропеан Хандбоок оф Плант Дисеасес. Блацкwелл Сциентифиц Публицатионс. ISBN 978-0-632-01222-0
  11. ^ Perlman, S.J.; Hunter, M.S.; Zchori-Fein, E. (2006). „The emerging diversity of 'Rickettsia'”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 273 (1598): 2097—2106. PMC 1635513  . PMID 16901827. doi:10.1098/rspb.2006.3541. .
  12. ^ Billings, Adrian; Teltow, G. J.; Weaver, S. C.; Walker, D. H. (1998). „Molecular Characterization of a Novel Rickettsia Species from Ixodes scapularis in Texas”. Rickettsiaspecies from Ixodes Scapularis in Texas"] (PDF). Emerg Infect Dis. 4 (2): 305—309. PMC 2640119  . PMID 9621204. doi:10.3201/eid0402.980221. .
  13. ^ Gillespie, Joseph J.; Beier, Magda S.; Rahman, M. Sayeedur; Ammerman, Nicole C.; Shallom, Joshua M.; Purkayastha, Anjan; Sobral, Bruno S.; Azad, Abdu F. (2007). „Plasmids and Rickettsial Evolution: Insight from Rickettsia felis”. PLOS ONE. 2 (3): e266. Bibcode:2007PLoSO...2..266G. Проверите вредност параметра |bibcode= length (помоћ). PMC 1800911  . PMID 17342200. doi:10.1371/journal.pone.0000266  . .
  14. ^ La Scola, B.; Meconi, S., et al. (2002), "Emended description of Rickettsia felis (Bouyer et al. 2001), a temperature-dependent cultured bacterium", Int J Syst Evol Microbiol . 52.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (Pt 6): 2035–2041
  15. ^ Duh, D., V. Punda-Polic, T. Avsic-Zupanc, D. Bouyer, D.H. Walker, V.L. Popov, M. Jelovsek, M. Gracner, T. Trilar, N. Bradaric, T.J. Kurtti and J. Strus. (2010) Rickettsia hoogstraalii sp. nov., isolated from hard- and soft-bodied ticks. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology, 60, 977–984;
  16. ^ Schroeder, Casey L. C.; Narra, Hema P.; Rojas, Mark; Sahni, Abha; Patel, Jignesh; Khanipov, Kamil; Wood, Thomas G.; Fofanov, Yuriy; Sahni, Sanjeev K. (2015). „Bacterial small RNAs in the Genus Rickettsia”. BMC Genomics. 16: 1075. PMC 4683814  . PMID 26679185. doi:10.1186/s12864-015-2293-7  . 

Spoljašnje veze уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rikecija&oldid=27447979”