Ристо Милић (Котор, 1. мај 1842Београд, 8. март 1910) био је родољубиви српски пјесник из Боке Которске и почасни члан српског пјевачког друштва Јединство из Котора.

Ристо Милић
Лични подаци
Датум рођења(1842-05-01)1. мај 1842.
Место рођењаКотор, Аустријско царство
Датум смрти8. март 1910.(1910-03-08) (41 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина СХС
НационалностСрбин

Био је син Симеона Милића из племена Бјелице и Јелене Катурић из Котора. По Јулијанском календару рођен је 19. априла 1842. године. Због родољубивог дјеловања у Боки није могао добити сигуран посао у државној служби. По избијању Бокељског устанка 1869. године, велике политичке прогоне су због србовања доживејели предсједник пјевачког друштва Јединство Ристо M. Суботић (умире у затвору од претрпљених мука) и он, па због тога бјежи у Црну Гору, а затим одлази у Одесу и Београд. На Цетињу је по одлуци кнеза Николе Петровића о државном трошку 1870. године објављена његова збирка 50 лирских родољубивих пјесама под називом Сербобранке.[1] Крајем 1871. године путује у Одесу гдје је био званични повјереник Матице српске. У Одеси је срео своју земљакињу, Јелисавету Поповић, која је из Сербобранки узела 11 пјесама и на њихове стихове је компоновала музику. Након рата, 1879. је у Београду распоређен на мјесту рачуноиспитача, а од 1883-1910. је радио као књиговођа у Поштанско-телеграфском одјељењу Министарства народне привреде. Као поштански чиновник не објављује своја књижевна дјела, али је пратио књижевна догађања српских писаца. Лазар Томановић му је био стари пријатељ којег је често спомињао, па су се срели у Београду 1892. године. Томановића је водио код митрополита београдског Михаила.[2] Од срчаног удара је изненада умро 8. марта 1910. године, у београдској кафани Прољеће. 2018. године у Котору је објављено друго издање његове збирке пјесама.[3]

Неки од претплатника (предбројника) на Милићеву збирку пјесама били су Јосип Јурај Строссмаyер (10 комада), Иван Јастребов, Митрофан Бан, Јован Сундечић, Стјепан Митров Љубиша, Висарион Љубиша, митрополит Иларион II Рогановић, Марко Драговић, Иван Ђаја, Лазар Томановић (10 комада) док је био у Пешти у Текелијануму... 29. пјесма под називом Жалоспјев је посвећена жртвама на војном броду СМС Граф Радетзкy (1854). Тај аустријски брод је уништен 1869. године код Виса (Битка код Виса).

Референце уреди

  1. ^ Милић, Ристо (1870). Сербобранке, лиричне родољубне пјесме. Цетиње. 
  2. ^ Томановић, Лазар (2018). Мемоари. Подгорица: ЦИД, Народни музеј Црне Горе. стр. 409., 410. 
  3. ^ ИЗ АКТИВНОСТИ СПД ЈЕДИНСТВО: ПРОМОЦИЈА РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ РИСТА МИЛИЋА. 2018.