Руска социјалдемократска радничка партија
Руска социјалдемократска радничка партија (РСДРП; рус. Российская социал-демократическая рабочая партия (РСДРП)) била је историјска претходница Комунистичке партије Совјетског Савеза.[1]
| Руска социјалдемократска радничка партија | |
|---|---|
| Российская социал-демократическая рабочая партия | |
 Партијски манифест (1898) | |
| Оснивач | Владимир Лењин |
| секретари | Јулиј Мартов (мењшевици) Владимир Лењин (бољшевици) |
| Основана | 14. март 1898. год. |
| Распуштена | 1912. |
| Наследник | РСДРП(б) |
| Седиште | Санкт Петербург Руска Империја |
| Новине | Искра |
| Идеологија | социјализам, марксизам; фракције: • мењшевизам • бољшевизам |
| Политичка позиција | леви центар |
| Међународно чланство | Друга интернационала (1889—1912) |
| Боје | црвена |
РСДРП је била типична странка свог времена, настала на идејама Карла Маркса, још увек у тражењу најбољих метода за остваривање свог циља — социјализма. Она се држала става да би Русија могла доћи до социјализма једино развојем буржоаског друштва и индустријског пролетаријата, оштро се супротстављајући тада раширеним популистичким идејама да би Русија могла прескочити капитализам, ослањајући се на сељаштво, јер је већина Руса тад живела у сељачким комунама званима мир.[1]
Историја уреди
Оснивачки конгрес партије одржан је у илегали у Минску 1898.[1] Оснивачи су били Борис Ејделман и Натан Вигдорчик у име кијевске групе окупљене око часописа Радничке новине (рус. Рабочая газета): Павел Тучапски, представник кијевске групе Раднички савез; Степан Радченко, представник петроградске групе Борбени савез, Виктор Вановски у име московског Радничког савеза, Казимир Петрусевич у име радника Екатеринослава, те Арон Кремер, Абрам Мутник и Шмуел Кац. Већина оснивача је врло брзо похапшена, па је Други конгрес партије из сигурносних разлога одржан у Бриселу (јул) и Лондонуу (август) 1903.[1]
На том конгресу на којем се окупило 57 делегата,[2] дошло је до раскола партије на две фракције: мењшевике и бољшевике.[1] Они су се разишли око концепције руковођења партијом, али и око профила партије и чланства. Начелно су обе фракције биле за рушење капитализма и свргавање царског режима, али мењшевици — предвођени Јулијем Мартовом — преферирали су масовну, лабаво организовану демократску партију, чији би се чланови могли у многим питањима и разилазити, али се ипак слагати око битног.[2] Ово је делом налик на западноевропске социјалдемократске партије. Они су били спремни сарађивати с руским либералима, а имали су скрупула о употреби револуционарног терора (зато су их звали меки). С друге стране, бољшевици предвођени Лењином, били су радикалнији и борбенији; они су хтели да се партија обликује као авангарда радничке класе, из малог руководећег нуклеуса, од људи који за партију живе и раде 24 сата, дисциплинованих професионалних револуционара[1] који беспоговорно проводе партијске налоге и не презају ни од чег што би их довело до циља (зато су их звали тврди).[2]
Лењин је схватао да се у времену револуционарних превирања нема пуно времена за демократију, а није имао ни поверења у масе.[2] Један од разлога његовог преферирања малог партијског апарата били су и сигурносни разлози. Тајној полицији било је пуно теже убацити своје људе у уски круг проверених чланова, него у масовна тела каква су уобичајено имале партије тог времена. То се касније показало потпуно тачним, јер је један члан организационог одбора конгреса био агент руске тајне полиције.[2]
Георгиј Плеханов један од утемељитеља руског марксизма заузео је неутралну средњу позицију, па је та партијска линија остала доминантна до самог краја рада те партије.[1]
Чланови Социјалдемократске радничке партије имали су пресудне улоге у неуспелој Револуцији из 1905, нарочито у раду петроградског совјета у ком је њихов члан Лав Троцки био председник.[1]
До дефинитивног разлаза између мењшевика и бољшевика дошло је током турбулентних времена Фебруарске револуције (1917).[1] Мењшевици су основали властиту партију у августу — Руску социјалдемократску радничку партију (мењшевика), а бољшевици своју Руску социјалдемократску радничку партију (бољшевика).[1]
Бољшевици су истиснули своје ривале мењшевике са руске политичке сцене, након грађанског рата,[1] после ког су бројни мењшевици отишли у егзил.
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Russian Social-Democratic Workers’ Party (језик: енглески)
- The Bolshevik-Menshevik Split (језик: енглески)
