Рутин (рутозид, кверцетин-3-О-рутинозид, софорин) је цитрусни флавоноидни гликозид нађен у хељди,[3] лишћу и петељакама рабарбара, и шпаргли. Рутин је такође нађен у плодовима Бразилског дрвета Dimorphandra mollis, плодовима и цветовима пагода дрвета, цитрусном воћу (поморанџа, грејпфрут, лимун, лимета), бобицама као што је дуд, плодовима јасена и брусницама. Његово име потиче од имена биљке Рута, која такође садржи рутин. Он се понекад назива витамином П, мада стриктно говорећи он није витамин.[4]

Рутин
Рутин
Називи
IUPAC назив
2-(3,4-dihidroksifenil)-5,7-dihidroksi-3[(2S,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-({[(2R,3R,4R,5R,6S)-3,4,5-trihidroksi-6-metiloksan-2-il]oksi}metil)oksan-2-il]oksi4H-hromen-4-on
Преферисани IUPAC назив
2-(3,4-дихyдроxyпхенyл)-5,7-дихyдроxy-3-[α-L-рхамнопyраносyл-(1→6)-β-D-глуцопyраносyлоxy]-4Х-цхромен-4-оне
Други називи
Рутозид
Фитомелин
Софорин
Бирутан
Елдрин
Бирутан Форте
Рутин трихидрат
Глобуларицитрин
Виолакверцитрин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.005.287
RTECS ВМ2975000
УНИИ
  • CC1C(C(C(C(O1)OCC2C(C(C(C(O2)OC3=C(OC4=CC(=CC(=C4C3=O)O)O)C5=CC(=C(C=C5)O)O)O)O)O)O)O)O
Својства
C27H30O16
Моларна маса 610,517 g/mol
Агрегатно стање чврст
Тачка топљења 242 °C (468 °F; 515 K)
nerastvoran
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
2
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Рутин је гликозид који се састоји од флавонол кверцетина и дисахарида рутинозе, (α-L-рамнопиранозил-(1→6))-β-D-глукопиранозе.[5]

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Крефт С, Кнапп M, Крефт I (новембар 1999). „Еxтрацтион оф рутин фром буцкwхеат (Фагопyрум есцулентум Моенцх) сеедс анд детерминатион бy цапилларy елецтропхоресис”. Ј. Агриц. Фоод Цхем. 47 (11): 4649—52. ПМИД 10552865. дои:10.1021/јф990186п. 
  4. ^ „Рутин - 20% Рутин деривед фром Сопхора јапоница”. Архивирано из оригинала 8. 6. 2012. г. Приступљено 23. 2. 2012. 
  5. ^ Луцци Маззафера (2009). „Рутин сyнтхасе ин фава д'анта: Пурифицатион анд инфлуенце оф стрессорс”. Цанадиан јоурнал оф плант сциенце. 89 (5): 895—902. дои:10.4141/ЦЈПС09001. Архивирано из оригинала 4. 9. 2012. г. Приступљено 23. 2. 2012. 

Спољашње везе уреди