Сесшу Тојо (јап. 雪舟 等楊, せっしゅう; Ода Тојо од 1431, такође познат под именима Тојо, Ункоку, и Бикеисај) (1420./27. – 26. 8. 1506.[1]) јапански је сликар и будистички свештеник из раздобља Муромачија. Уметничко име му је Сесшу, док је Тојо његово властито име (имина) које је добио тек 1431, док изворно лично име није познато.

Сесшу Тојо
Копија аутопортрета из 16. века
Сесшу Тојо
Име по рођењуSesshū Tōyō
Друга именаОда Тојо; Тојо; Ункоку; Бикеисај
Датум рођења1420.
Место рођењаАкахама, Бичу
 Јапан
Датум смрти(1506-08-26)26. август 1506.
Место смртиЈапан
ПребивалиштеЈапан
ДржављанствоЈапанско
УниверзитетРинзај
ЗанимањеСликар, свештеник

Припадао је зен секти јапанског будизма ринзајске школе. Носио је наслове сликања тинтом и воденим бојама (суибокуге, 水墨画) и наслов мајстора зена. Учитељ му је био Теншо Шубун. На Тојово сликарство је утицало пејзажно сликарство из доба кинеске династије јужног Сунга, посебно радови Сја Гуеја из школе Ма-Сја.

БиографијаУреди

Рођен је у насељу Акахами у провинцији Бичу, данас на западу префектуре Окајаме, у самурајској породици Ода (小田家). Одгојили су га зен будистички свештеници из школе ринзаи. У младост је показао дар за ликовну уметност и касније је постао један од највећих јапанских уметника свог времена, посебно цењен у Јапану и Кини.[2] Име Тојо добио је 1431. године, кад је приступио зен храму у Хофукуји у Соји. Године 1468/1469 отпутовао је у Китај којим је владала династија Минг, где су га брзо препознали као изврсног сликара. По повратку у Јапан, формирао је сликарски студио и успоставио велико следбеништво, које се данас назива школа Ункоку-рин[3] или „Сесшуова школа”. Премда бројна дела носе његов потпис, само за мали број њих може се са сигурношћу потврдити да их је насликао. Најпознатији му је рад свитак Дуги пејзаж (山水長巻, Сансуи чокан). Било је много његових славних ученика, међу њима и Хасегава Тохаку. Они су се такође потписивали Сесшуовим именом. То је било због уметничких разлога.

 
Шококу-ји, храм у Кјоту где се школовао.

Око 1440. отишао је да живи у Кјоту, великом граду, који у то време био јапански главни град. Живео је као монах у славном зен храму Шококу-ји. Тамо је учио код познатог мајстора зена Шунрина Сута (春林周藤), а сликање код Теншоа Шубуна, најцењенијег јапанског сликара тог времена.

Дела су му класификована као Национално благо Јапана ((国宝, кокухо).

СликеУреди

 
Поглед на Ама-но-Хасхидате, око 1501.-1506.

Мада многи радови овог периода носе Сесшуов потпис, име, или печат, само са мали број њих може са сигурношћу приписати њему. Многи су било копије или радови његових ученика; и неколико сликара, укључујући Хасегава Тохаку, чак су користили Сесшуово име из уметничких разлога. Уметници који су у највећој мери били под утицајем Сесшуовог приступа сликарству се сматрају припадницима „Сесшуове школе” (Ункоку-рин школе).[3]

Вероватно најважнији сачувани рад овог мајстора је такозвани Дуги свитак пејзажа (Сансуи Чокан): 50-стопа (15 метера) дуг свитак који приказује четири сезоне у секвенци пролеће—лето—јесен—зима. Као што је то било уобичајено за тај период и рад Сесшуовог учитеља Теншо Шубуна, стил и техника су у великој мери под утицајем кинеских слика династије Сонг, а посебно радова Сја Гуеја. Међутим, Сесшу је изменио кинески модел увођењем наглашенијег контраста имеђу светла и сенке, дебљих, тежих линија, и побољшаног ефекта простора. Постоје два друга велика пејзажна свитка који се приписују Сесшу. Мањи свитак „Четири сезоне” (Кратки пејзажни свитак) манифестује квалитете сличне онима својственим Сансуи Чокану, само с нешто слободнијом техником. Поглед на Ама-но-Хашидат, насликан непосредно пред уметникову смрт, радикално је одступање од кинеске традиције: на слици се види реалистичан поглед на одређени крајолик.

Остала позната Сесшуова дела обухватају будистичку слику Хуике нуди своју руку Бодидарми, насликану 1496. године, која има статус националног блага Јапана од 2004. године, и пар декоративних приказа цвећа и птица.

Изабрана делаУреди

 
Хуике Офферинг Хис Арм то Бодхидхарма (1496)

Истакнута дела су пејзажи:

  • Четири годишња доба, четири свитка (пре 1469.; Национални музеј у Токију)
  • Јесен и зима, два висећа свитка (око. 1470–90.; Национални музеј у Токију)
  • Кратки свитак пејзажа (око 1474.–90.; Национални музеј у Кјоту)
  • Дуги свитак пејзажа (Сансуи Чокан) (око. 1486; збирка Мори, Јамагучи, Јапан)
  • Хабоку-Сансуи, свитак израђен техником запљуснуте тинте (1495.; Национални музеј у Токију)
  • Поглед на Ама-но-Хашидате (око 1502.–05.; Национални музеј у Кјоту)

Остала позната дела су:

  • Портрет Масуде Канетаке (1479.; збирка Масуда, Токио)
  • Хуике пружа руку Бодхидхарми (Дарума и Хуи К’о) (1496.; храм Саинен-ји, Аичи, Јапан)
  • Цвеће и птице, пар шестолисних паравана (недатирано; збирка Косака, Токио)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Дие клеине Ензyклопäдие, Енцyцлиос-Верлаг, Зüрицх, 1950, Банд 2, стр. 601
  2. ^ Апперт, Георгес. (1888). Анциен Јапон, п. 80.
  3. ^ а б Апперт, пп. 3–4.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди