Сијалинска киселина
Сијалинска киселина је општи термин за N- или О-супституисане деривате неураминске киселине, моносахарида чија основа садржи девет угљеника.[1] Овај термин се исто тако користи као име најрапрострањенијег члана ове групе, N-ацетилнеураминске киселине (Neu5Ac или NANA). Сијалинска киселина је широко заступљена у животињским ткивима и у мањој мери код других врста, углавном у облику гликопротеина и ганглиозида. Амино група обично носи било ацетил или гликолил групу, мада је и низ других модификација познат. Хидроксилни супституенти могу знатно да варирају; ацетил, лактил, метил, сулфат, и фосфатне групе су нађене.[2]
Структура уреди
Нумерисање структуре сијалинске киселине почиње од карбоксилатног угљеника и наставља се око ланца. Конфигурација која ставља угљени хидрат у аксијалну позицију је алфа-аномер.
Биосинтеза уреди
У бактеријским системима, сијалинске киселине се биосинтетишу посредством ензима алдолаза. Тај ензим користи деривате манозе као супстрате, и умеће три угљеника из пирувата у резултујућу структуру сијалинске киселине. Ти ензими могу да се користе за хемоензиматску синтезу деривата сијалинске киселине.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Варки, Ајит; Сцхауер, Роланд (2008). ин Ессентиалс оф Глyцобиологy. Цолд Спринг Харбор Пресс. стр. Цх. 14.
- ^ „Ацхиевементс анд цхалленгес оф сиалиц ацид ресеарцх”. Глyцоцоњ. Ј. 17 (7–9): 485—499. 2000. ПМИД 11421344. дои:10.1023/А:1011062223612.
|фирст1=
захтева|ласт1=
у Аутхорс лист (помоћ) - ^ Yу, Хаи; Цхокхаwала, Харсхал; Хуанг, Схенгсху & Цхен, Xи (2006). „Оне-пот тхрее-ензyме цхемоензyматиц аппроацх то тхе сyнтхесис оф сиалосидес цонтаининг натурал анд нон-натурал фунцтионалитиес”. Натуре Протоцолс. 1 (5): 2485—2492. ПМЦ 2586341 . ПМИД 17406495. дои:10.1038/нпрот.2006.401.