Силос (складиште од грч. σ/ɛ/ιρός: јама за спремање жита) је висока грађевина за смештај жита, кукуруза, цемента и других зрнастих и прашкастих производа. У основи је чини један или више усправних цевастих резервоара, најчешће кружних, али и четвороугаоног, шестоугаоног или осмоугаоног пресека, који имају левасто дно са вратима за утовар у возила и пражњење. Пуне се одозго, механички или пнеуматски. Граде се од челика или бетона. Сличне, али у земљу укопане цевасте грађевине за смештај, заштиту и лансирање стратешких ракета такође се називају силосима. Влажно зрневље превире, а ако се не проветрава редовно може чак и да се убуђа или самозапали. Зато се оно одлаже у силосима, са посебним системима који омогућавају услове у којима производи неће проклијати, нити им прети опасност од јаке зиме и влаге. Силос за шећер је пројектован за складиштење шећера у непакованом стању. Силос је опремљен с два одвојена система за одржавање параметара климе у простору за складиштење шећера. Систем грејања плашта, пода и крова силоса осигурава сталну температуру. Систем спречава кондензацију влаге на зидовима силоса, која би могла довести до згрушавања шећера. Ваздух се загрева преко измјењивача топлоте вода/ваздух и реверзибилним вентилаторима излази кроз канале на поду силоса и кроз кровне носаче. Други систем је клима уређај који одржава влагу ваздуха у простору складиштења на одређеној оптималној вредности. Из силоса се шећер усмерава на складиштење у простор силоса. Када се силос треба празнити, отварају се засуни у висини пода на средишњем торњу. Шећер пада на окретни сто који се окреће око средишњег торња и одатле се помоћу стругача скида у дизалицу смештену у средишњем торњу. Дизалицом се шећер подиже у највиши део силоса и из њега се истреса на транспортну траку и одводи на паковање. На свим пресипним местима налазе се прикључци система за отпрашивање. Створена прашина избацујесе из простора силоса и издваја на цевним филтерима. Полупроизводи добијени технолошким поступком прераде репе су брикетирани резанац и меласа.[1][2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Литература: „Реци шта је...“(1973). Симона и Жорж Монлаи, Београдски издав БИГЗ, Београд, страна 53.ачко-графички завод
  2. ^ ГмбХ, ТИМОЦОМ. „Речник транспорта | ТИМОЦОМ Аугментед Логистицс”. ТИМОЦОМ (на језику: српски). Приступљено 21. 01. 2020.